U Opštoj bolnici u Valjevu prvi put je uradjena vrlo zahtevna laparaskopska operacija koja se u Srbiji još jedino radi na Prvoj hiruruškoj klinici. Četiri valjevska hirurga predvodjena dr Nebojšom Stojakovićem pomerili su dosadašnje granice, a valjevsku bolnicu učinili prepoznatom kao centar laparaskopije.
Valjevska javnost slabo je upoznata sa postignućima ovdašnje hirurgije, a najnoviji dogadjaji svedoče da hirurgija Opšte bolnice u Valjevu zauzima zavidno mesto u našoj zemlji. U razgovoru sa dr Nebbojšom Stojakovićem načelnikom OP bloka i dr Sašom Žunjićem pomoćnikom direktora OB Valjevo saznajemo o novinama na koje Valjevo može da bude ponosno.
„Uradili smo operaciju subtotalna gastrektomija, operacija želuca zbog karcinoma, laparaskopski. To znači da nije samo skinut organ već i pripadajuće limfne žlezde koje idu u sklopu te operacije i to je ono što je najzahtevnije i najproblematičniji deo i u otvorenoj hirurgiji, a pogotovo laparaskopskoj zato što se čiste limfne žlezde oko velikih krvnih sudova što je suština operacije i tehnički najzahtevniji deo“, počinje priču o nedavnom uspehu dr Nebojša Stojaković inače načelnik OP bloka u valjevskoj bolnici.
Dr. Žunjić potvrdjuje da je bilo i ranijih resekcija , ali ne u smislu otklanjanja limfnih žlezda i puteva kroz koje se širi maligna bolest.“ To je i suština lečenja malignih bolesti zaustavljanje puteva kroz koje se širi maligna bolest“, navodi dr Žunjić.
Suština cele operacije je da je to apsolutno pandan onkološke i radikalne operacije u odnosu na otvorenu hirurgiju. To je ustaljena procedura kada se radi o otvorenoj hirurgiji, ali je sada pretočena u laparaskopsku operaciju bez klasičnog otvaranja trbuha sa istim stepenom radikalnosti i onkološkog pristupa. To realno sem Prve hirurške i tima profesora Miloša Bjelovića niko više ne radi niti je ovakav zahvat pokušan.
„Odluka je doneta na osnovu inicijative hirurga da širenjem laparaskopskih procedura u hirurškom programu i tu proceduru koja je u svetskoj literaturi opisana i koja se radi pretočimo u laparaskopsku jer mi već godinama to radimo kao otvorenu metodu. S obzirom da su se stekli uslovi zbog napredovanja u veštini laparaskopske hirurgije shvatili smo da smo kadri da uradimo i tu operaciju tako da smo se dr Žunjić, dr Vlada Jovanović načelnik hirurgije i dr Ivan Popović sastali , napravili plan i strategiju i ušli u tu operaciju.. Hvala Bogu ona je dobro prošla i pacijent se dobro oseća i očekujemo da će za dan dva biti kod svoje kuće“, objašnjava dr Stojaković.
U valjevskoj bolnici već nekoliko godina standardizovana je ova procedura u oblasti patologije kolona, odnosno debelog creva pa se već 80% operacija karcinoma debelog creva i rektuma radi laparaskopski pri čemu se 70 % operacija laparaskopski i završava, što je izuzetno značajno za oporavak pacijenta jer već prvi dan pacijent može da ustane i potom se vrlo brzo oporavlja. Benefit pacijenta je u tom slučaju gotovo bezbolna operacija . „Moramo tu da pomenemo anesteziju koja je zaista podignuta na jedan viši nivo jer svi pacijenti dobijaju epiduralne katetere tako da je postoperativni tok gotovo bezbolan. Zaista mali je broj centara u Srbiji pa čak i tercijalni nivo koji radi sve te procedure laparaskopski. Mi smo jedan od pionirskih centara u laparaskopskoj hirurgiji koja traje gotovo dve decenije. Možda nismo mogli i više napredovati zbog nedostatka nekih materijalnih i potrošnih sredstava jer moderna hirurgija podrazumeva i savremenu opremu. Sada radimo na stubu koji je star 17 godina, promenile su se tri generacije stubova , a mi smo ostali tu gde smo ostali. I to nije jedini problem jer laparaskopija podrazumeva još skupog materijala,“ objašnjavaju hirurzi.
Poslednjih deset godina nivo laparaskopske hirurgije u bolnici je značajno podignut na jedan viši nivo s obzirom da je pored žučne kese osvojena i laparaskopska hirurgija slezine, debelog creva i završnog dela debelog creva rektuma i sada i želuca. Posebno treba istaći da se poslednjih deset godina uspešno izvode operacije kamenja u žučnim putevima. Valjevska bolnica je pomenuti zahvat izvela medju prvima u Srbiji. Valjevski hirurzi se nadaju i da će u vrlo kratkom vremenskom periodu pomoći i urolozima da osvoje još jednu proceduru, laparaskopsku operaciju bubrega.
Dr Žunjić navodi da je do sada kao pokazna, radjena operacija preponske kile, a planira se uvodjenje nove metode za endoskopske operacije TEP tehnikom za razliku od ranije primenjivane TAP tehnike. „Planiramo i nju da uvedemo kao manje invanzivnu od dosadašnje tehnike , materijal je nešto skuplji , ali svakako bezbolniji i povoljniji za pacijenta. To je svakako napredak u komforu pacijenta i samoj operativnoj proceduri“, kaže dr Žunjić.
S obzirom na ovakav uspeh i napredak Valjevo bi moglo postati centar za obuku hirurga van Valjeva. „ Timskim radom smo postigli da pod pokroviteljstvom ministarstva zdravlja i direktnom odlukom ministra Zlatibora Lončara ušli u sedam centara u Srbiji koji bi trebalo da dobiju instruktorsku licencu što znači da bi mi bili instruktori za druge kuće u hirurgiji kolona i rektuma što bi trebalo da se desi već u februaru 2019. godine za šta je profesor Amdžad nagovestio dolazak . On je jedan od najvećih kolorektalnih hirurga koji se bavi ne samo laparaskopskom hirurgijom već i robotskom hirurgijom“, kaže dr Stojaković potvrdjujući zaključak Vamedie da je bolnica u Valjevu već prepoznata kao centar laparaskopske hirurgije.
Da bi valjevska hirurgija osvojila sve procedure laparaskopske hirurgije neophodna je oprema , a kako se moglo čuti aparat najnovije generacije košta izmedju 80 i 100 000 evra, što je veliki ograničavajući faktor. Dobar momenat je što je sve prepoznato od Medicinskog fakulteta pa će bolnica biti jedna od prvih koja će poslati svoje lekare na subspecijalizaciju iz laparaskopske hirurgije.
Da bi neki pacijent došao u valjevsku bolnicu koja je prepoznata kao uspešna na polju laparaskopije problem je u davanju uputa odnosno RFZO odlučuje o tome. Sam ministar je prepoznavši rad pomenutog dr Amdžada dao dozvolu da ovaj poznati hirurg radi obuku po centrima u Srbiji kako bi se procedura standardizovala.
„U osnovi naši pacijenti u Srbiji imaju pravo da se operišu gde god hoće i u osnovi su izabrani lekari dužni da daju pacijentu uput. Medjutim to u praksi baš i nije tako. Pacijenti se usmeravaju da se leče u svojoj filijali ili da se leče na tercijalnom nivou odnosno na klinikama koje su sledeća instanca. Da bi se operisali pacijenti ovde kod nas, pretpostavljam da mora da postoji dogovor u smislu aneksa ugovora recimo našeg fonda iz Valjeva i fonda iz Loznice pa da nama onda Loznica recimo šalje svoje pacijente. Mi trenutno imamo primer da je naš vaskularni hirurg zvanični konsulltant OB Loznica. Svi pacijenti koji treba da budu operisani kada su u pitanju vaskularna oboljenja koja nisu za kliniku dolaze da se operišu u Valjevo. Ti pacijenti bez problema dobijaju uput s obzirom da je naš konsultant postavljen od strane prof dr Lazara Davidovića koji je trenutno vodeći srpski vaskularni hirurg i koji odredjuje neka pravila. Mi isto očekujemo u laparaskopiji da kada sa više instance dobijemo instruktažu i ono što nam pripada da budemo prepoznati da svi centri koji su u regiji , a pritom ne mogu da pruže uslugu koju mi možemo, da oni od svojih fondova zvanično dobijaju uput za naš centar i kod nas budu operisani tom metodom“, zaključuje dr Žunjić.
Inače januaru je u prvi put u valjevskoj bolnici uradjena prva operacija karcinoma glave pankreasa gde je primenjena Whipple procedura odnosno uradjena je cefaličnaduodenopankreatektomija, jedna od najvećih operacija u abdominalanoj hirurgiji kada je zbog proširene bolesti uradjena I resekcija vene porte odnosno glavnog venskog suda koji ide ka jetri, i njena rekonstrukcija bez veštačkog materijala. Ovu proceduru u Srbiji jedino rade Beograd I Novi Sad, a sada i Valjevo. “To je operacija koja je trajala sedam sati , pacijent je oporavljen. To nije sve jer u junu ove godine uradjena je prva proširena laparaskopska operacija uznapredovalog karcinoma rektuma gde je zahvatio matericu pri čemu je uradjena resekcija rektuma sa histerektomijom laparaskopski. Sa ovom operacijom sada, to su tri operacije koje su ovoj godini samo, prvi put uradjene u Valjevu”, dodaje dr Stojaković.
S.V.