Problem nasilja u porodici i nasilja nad ženama u Srbiji nije rešen na dobar način ni institucionalno ni zakonski, zaključak je Saveza za Valjevo. „U Valjevu još od 2016. godine ne radi Sigurna kuća, a ne postoji više ni SOS telefon, a u Skupštini svedočimo diskriminaciji nad ženama“, kažu u Savezu.
Na problem nasilja nad ženama i uopšte problem nasilja u porodici osvrnule su se članice Saveza za Valjevo konstatujući da su podaci koji su izneti upravo u Skupštini grada po pitanju nasilja vrlo ozbiljni , a da sa druge strane ne postoji adekvatan odgovor na suzbijanje i rešavanje ove pojave. „Nasilje je prisutno u svim sferama života. Nasilje u porodici, nasilje u školi , na radnim mestima, nasilje u političkom životu. Sve to vidimo svakog dana , a najviše trpe najslabiji, deca, stari i naravno žene. Donosimo brojna dokumenta , ali sve ostaje u okviru forme dok prava rešenja i primena izostaje. U Srbiji u ovoj godini imamo 35 slučaja ubistva žena“, kaže Milka Erić Vasiljević odbornica DS-a u Skupštini grada.
Sama ova nedelja je nedelja aktivizma i članice Saveza za Srbiju ovu nedelju upravu su posvetila ukazivanju na problem nasilja . Ni u Valjevu kao ni u celoj Srbiji situacija nije dobra. „ U toku 2017. godine dominira fizičko i psihičko nasilje nad ženama . Prijavljeno je čak 458 slučajeva nasilja i ovo je podatak koji smo zvanično mogli da čujemo na sednici grada. U pitanju su žene svih starosnih dobi od ukupno prijavljena 594 slučaja. A šta mi u Valjevu po tom pitanju preduzimamo. Svedoci smo da se u Skupštini žene često vredjaju. Ako je tako u Skupštini šta se dešava iza zavese porodice. U Valjevu je 2016. godine zatvorena Sigurna kuća, jedini objekat koji je negde postojao kao sigurna luka za žrtve nasilja“, rekla je Erić Vasiljević.
Ona kaže da je Valjevo bilo na mapi Sigurnih kuća , a kako navodi rečeno je da je zatvorena zbog licenciranja. „Ja ne mogu da shvatim da dve godine Valjevo nije u stanju da licencira odredjeni broj službenih lica za bavljenje ovim poslom. Ta Sigurna kuća bila je deo našeg rešenja, a kada je zatvorena kao da je to pitanje negde sklonjeno i o tome se ne govori“, kaže Erić Vasiljević.
Na pravnu regulativu osrvnula se Stana Djekić u ime Dveri u Savezu konstatujući da imamo nametnute zakone od kojih su pojedini članovi zakona u koliziji sa nekim drugim zakonima. „Ako pogledamo ko su autori ovih skandaloznih zakona videćemo da se slični akteri pojavljuju i na drugim mestima, pogledajte samo tekstove u knjigama kada je u pitanju obrazovanje šta sve tu piše. U samom zakonu nigde se ne pominje porodica kao reč. Ne pominje se dete . Nećete to naći da je dete subjekt zaštite, a najslabija je karika kada je nasilje u pitanju. Ovo je zakon koji je veliki korak u nazad. Zakon sankcioniše samo nasilnika, a kako imenuje se mogući nasilnik u prodici. Ko je to? Svako lice od koga preti neposredna opasnost po članove porodice po pitanju nasilja. Praktično se označava lice koje još nije ništa uradilo. Policija treba da proceni ko je taj ko je mogući nasilnik i iz toga proističu privremen mere koje se izriču. Ne postoji opasnija stvar u pravu od unapred sankcionisanja ljudi jer može biti generator nasilja. Pogledajte samo udaljavanje nasilnika iz porodice ako je on vlasnik kuće. A zakon o braku i porodici kaže da odnose u porodici uredjuje porodica. Znači nije to država“, kaže Djekićeva.
Ona navodi da je opasno pretpostavljati da je neko nasilnik jer ne postoji parametar na osnovu kog se utvrdjuje pretpostavka nasilnika. Djekićeva kaže da Srbija donosi nove zakone koji su u koliziji sa starim zakonima koji se ne sprovode . „Ovako nećemo stići nigde. Hoćemo li već jednom otvoriti poglavlje kako se osnažava porodica? Ako nekog udaljite iz kuće vi ste tog trenutka zamrzli porodicu na trideset dana u najcrnjem mogućem trenutku. Ko je taj ko će uspeti posle toga da ih vrati u predjašnje stanje. Država ne nallazi svoje mesto u odnosu na gradjane. Niko ne govori o socijalnim razlozima za nasilje . Retorika vlasti je nasilje često. Sada vidimo žigosanje ljudi i poruka koja se šalje gradjanima od strane vlasti je da je nasilje poželjno ponašanje. Sa ovom rastućom stopom siromaštva , nasilje se prosto podrazumeva. Omogućite ljudima standard ljudima dostojan čoveka i da onda vidimo kako se rešava problem nasilja“, kaže Djekićeva.
U Valjevu više ne postoji SOS telefon , a svojevremeno je bio produkt entuzijazma jedne grupe žena , Hora, članice Saveza kažu da u Skupštini grada treba ponovo pokrenuti inicijative i za Sigurnu kuću i za SOS telefon kako bi se makar samim promovisanjem i skretanjem pažnje javnosti ove dve aktivnosti ponovo aktivirale.
Na pitanje Vamedie kako odbornice u Skupštini grada saradjuju i po kojim pitanjima, Erićeva kaže da saradnja ne postoji.“Pokušaj saradnje nije uspeo. Najveća partija nije želela da učestvuje tako da nije bilo svrhe nastavljati. Ako nosioci vlasti ne vide da je njihovim ženama tu mesto u jednoj zajedničkoj saradnji možda baš po ovim pitanjima, onda šta bismo dalje pričali. Ja lično imam dobre i korektne odnose sa svim odbornicama, ali čini mi se da nisu sve odborice spremne da prevazidju ogradu svoje partije i da komuniciraju. Ranije to nije bilo tako, bez obzira ko kojoj partiji pripada imali smo odličnu saradnju. Sada to nije tako i to je takodje jedan vid diskriminacije. Na kraju krajeva žene se opominju u Skupštini. Da li su odbornice ili novinarke to nije bitno, ali samo žene se opominju“, rekla je Erić.
S.V.