Valjevo je u junu 2012. godine oformljena Sigurna kuća za žrtve porodičnog nasilja. Sigurna kuća ne radi već dve godine, jedan od uslova da ponovo proradi je I veća kvadratura od postojeće. S druge strane grad raspolaže brojnim stanovima.
Kada je u junu 2012. godine Valjevo dobilo Sigurnu kuću za žrtve nasilja, a u samom gradu potpisan protokol o saradnji svih relevantnih institucija uključenih u rešavanje I postupanje u slučajevima porodičnog nasilja Valjevo je prepoznato u Srbiji kao jedan od gradova u kom se problem nasilja rešava.
Sigurna kuća je opremljena I u njoj su godinama bile smeštane uglavnom majke sa decom čije je udaljavanje I zaštita od nasilnika bilo neophodno. Ipak sve je stalo 2016. godine . Javnosti je tada saopšteno da Centar za socijalni rad nema potrebne licence kako bi mogao da nastavi da pruža ovu uslugu. Do danas niko više nikada nije saopštio šta je bilo sa licencama?
Već 2017. godine za Vamediu tadašnja direktorka Centra zasocijalni rad Katarina Vlajković je izjavila da je pored licenci evidentan I problem manjka zaposlenih, ali I činjenica da se zakon u medjuvremenu promenio te da je za ovu namenu neophodno da objekat bude veći od 35 kvadrata koliko ima postojeći. Trebalo je da taj problem reši grad.
Vamedia je svojevremeno posredstvom Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja dobila informaciju da grad poseduje 93 stana različitih površina .Ipak informacija ko se nalazi u tim stanovima kada im je I na osnovu kog slova zakona dodeljen nije moguće saznati. Jedan od odgovora koji je stigao na to pitanje bio je da bi Uprava praktično bila blokirana sa radom ukoliko bi se pristupilo dostavljanju ove informacije.
Grad dakle, poseduje stanove, ali ih je dodelio na sebi samo poznat način. Istovremeno stambene jedinice poseduje I Centar za socijalni rad, a svojevremeno je samo zahvaljujući pritisku medija u Valjevu iz jednog takvog stana iseljena ranija direktorka Centra.
Stambene jedinice postoje. Samo u proteklih nekoliko godina uprkos zabrani zapošljavanja Grad je dobio saglasnost za zapošljavanje nekoliko lica. Dakle nije tačno, da zapošljavanja nema, ako već Centar ima problem sa manjkom zaposlenih onda je pravo pitanje zašto grad nije sugerisao državi I nadležnom ministarstvu da postoji mnogo važnijih radnijih mesta od radnih mesta u Gradskoj upravi, Abraševiću, Centru za kulturu…
Delegacija grada čak je 2017. godine posetila Kragujevac kako bi se u tom gradu upoznali sa načinom funkcionisanja njihove Sigurne kuće koja postoji u okviru socijalne usluge koju Kragujevac pruža „Prihvatilište za žrtve nasilja u porodici-Sigurna kuća“.
Nakon te posete data su obećanja da će ovaj problem koji Valjevo ima vrlo brzo biti rešen. Ipak nije.
Valjevo je dakle imalo u protekle dve godine sasvim dovoljno vremena da reši I problem licenci I problem zaposlenih I nedostajućih kvadrata . Pa u čemu je onda problem?
S.V.
PROBLEM JE ŠTO SE „SIGURNA KUĆA“NIJE MOGLA „ODRADITI“KAO PROJEKAT.IMALI SMO MI I POMOĆNIKA GRADONAČELNIKA ZA SOCIJALNU ZAŠTITU KOJI SE I DANAS „BAVI“ SLIČNIM POSLOM.A CENTAR ZA SOCIJALNI RAD JE POSEBNA PRIČA.I ONI NAPREDNO PROJEKTUJU I REALIZUJU.ZATO SU I „NEVIDLJIVA DECA“ VIDLJIVA SAMO U DŽEPOVIMA.PROBLEM SU I NOVI „ZAKONI“KOJI ŠTITE ŽENU NA „NAJBOLJI“NAČIN.A LICENCU NIJE DOBIO SAMO ONAJ KO JE NIJE TRAŽIO.POŠTENO.O GRADU VALJEVU I NJEGOVOM RUKOVODSTVU U SMISLU „RAZUMNI PRIJEMČIVI LJUDI“SAMO BUDALA MOŽE DA GOVORI.OSTALO JE VALJDA JASNO.NAPRED U NOVE PRODUKTIVNE BATINE I STRAHOVE ZA SOPSTVENI ŽIVOT.
Grad će sigurno uspeti da iznađe rešenje za problem koji je nastao.
Gradje i napravio taj problem ukidajući sigurnu kuću.
Dosta više dezinformacija i napada na Centar za socijalni rad! Centar kao javna ustanova nema nepokretnosti u svom vlasništvu,već je korisnik nepokretnosti u svojini grada Valjeva. Centar je u maju 2016.godine podneo zahtev za izdavanje licence za pružanje usluge smeštaja u Sigurnu kuću, ali istu nije dobio jer se usluga smeštaja pružala u jednoj garsonjeri što je daleko ispod minimalnih strukturalnih standarda i od strane lica već zaposlenih u Centru na drugim poslovima što takođe nije po standardu koji kaže :pet stručnih radnika i dva saradnika (koji rade samo na tim poslovima) za kapacitet do 10 korisnika. Postoji zabrana zapošljavanja, a Centar nema dovoljno zaposlenih ni u svojoj osnovnoj delatnosti. PREMA TOME, CENTAR ZA SOCIJALNI RAD NIJE KRIV ZA TO ŠTO VALJEVO NEMA SIGURNU Kuću!