Godišnji izveštaj o rezultatima rada JP „Kolubara“, koje upravlja hidrosistemom „Rovni“, predstavio je direktor Zoran Mitrović jer je, kako je sam rekao, „reč o javnom preduzeću i zato je osnovni red je da se o tome šta se radilo položi račun javnosti“.
Plan rada „Kolubare“ u godini na izmaku, konstatovao je Mitrović, bio je prilično veliki i ambiciozan, sa planom investicija od nešto manje od milijardu dinara iz različitih izvora finansiranja. Deo tih planova je realiozovan, deo nije, ali sve što se radi, kako ističe direktor, za cilj ima da se sistem koji se gradi već skoro 30 godina što pre završi i privede osnovnoj nameni – snabdevanje vodom opština koje su učesnici u ovom projektu.
– Od Ministarstva poljoprivrede, kao našeg resornog, i Direkcije za vode, tokom ove godine bilo je planirano 140 miliona dinara za završetak radova na objektima same brane i akumulacije. Utrošeno je 95 odsto tih sredstava, a među svim radovima izdvajam završenu saobraćajnicu Stubo-Kruna brane-Nova crkva-Brezovice, kao i početak gradnje objekta mikro-sita sa svrhom filtracije sirove vode iz jezera do promera do 10 mikrona, kako bi se sprečila pojava algi u vodi koja ide do Fabrike vode na Pećini. Iz sredstava Ministarstva priveden je kraju i veliki sistem za obaveštavanje i uzbunjivanje, koji je predat MUP-u sa 24 alarmne stanice. Uvođenje tog sistema bila je naša zakonska obaveza kao vlasnika visoke brane – objasnio je Mitrović.
JP „Kolubara“ je u ovoj godini od Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture bilo obećano 70 miliona dinara za finansiranje sve nedostajuće projektne dokumentacije za čitav hidrosistem „Rovni“. Taj dogovor, kaže Mitrović, ispoštovan je, izabran je projektant i počelo je projektovanje vredno 50 miliona dinara, tako da će biti ušteđena i nemala suma novca, a ceo proces i ubrzan, s obzirom da će sa dobijanjem projekta biti dobijena i građevinska dozvola.
– Reč je o projektima cevovoda od Slovca ka Ubu, Lajkovcu i Lazarevcu. U međuvremenu, međutim, došlo je do izvesnog zastoja, usled izrade planske dokumentacije za brze „duple trake“, put M-4, gde se deonica našeg cevovoda od Slovca do petlje u Lajkovcu poklapa sa deonicom tog puta. Vlada Srbije je prisputila planu posebne namene za put M-4, pa dok ta dokumentacija ne bude usvojena mi ne možemo dobiti lokacijske dozvole za naš cevovod. Očekuje nas dosta posla u vezi toga, ali se nadam da ćemo naš projekat ipak dobiti u sledećoj godini – kaže Mitrović.
Najveće prošlogodišnje investiciono ulaganje, kako je naveo, bilo je očekivano od Vladine Kancelarije za javna ulaganja od čak šest miliona evra i to za cevovod Paklje-Fabrika vode na Pećini u dužini od 8 kilometara, te za cevovod Divci-Mionica. Međutim, i pored svih napora, taj novac, koji je deo velikog državnog kredita od Evropske investicione banke, nije mogao da bude obezbeđen. „Kolubara“ je, ispričao je Mitrović, od Kancelarije za javna ulaganja dobila čvrsta uverevanja da ovaj njen projekat cevovoda predstavlja prioritet i kada EIB našoj državi odobri kredit da će obećani novac za ovu investiciju koja je od ključnog značaja, jer će vodu sa brane dovesti do Valjeva, biti prebačen.
– Oko 24 miliona dinara je ove godine dobijeno od Grada Valjeva iz programa kapitalnih investicija, a realizovano 90 odsto tih sredstava. Najvažnija invetsicija je izrada projktne dokumentacije za cevovode na pravcu ka Divčibarama sa idejom priključenja i seoskog vodovoda Prskavac na taj cevovod. Izabran je projektant koji je već je krenuo na teren, trasira se i očekujem da kompletna projektna dokumentacija bude vrlo brzo završena – rekao je Mitrović.
Po rečima direktora JP „Kolubara“, početak gradnje mini hidroelektrane u podbranskom delu, a to je projekat koji vodi EPS i Institut za vode „Jaroslav Černi“, koji je takođe bio planiran za ovu godinu, pomeren je po zahtevu EPS-a za naredno proleće. Kada mini hidroelektrana bude urađena, ona će na upravljanje biti predata „Kolubari“.