Posledice nekih skupštinskih odluka

Kada je 2016. godine Skupština grada praktično izmenomStatuta sebe razvlastila po pitanju odlučivanja u pogledu pribavljanja I raspolaganja stvarima u svojini grada, reagovale su opozicione partije tvrdeći da je ovakva izmena nedopustiva. Efekti te odluke javnosti nisu bili vidljivi, ali je slučaj davanja Hale sportova na besplatno korišćenje za “Oskar popularnosti”, ponovo osvetlio ovaj valjevski slučaj.

Informacija da je UO UFK “Valis” dao Halu sportova na besplatno korišćenje za komercijalni sadržaj logično navodi na pomisao da su to prava Upravnog odbora. Ipak kako Vamedia saznaje UO ne odlučuje o takvim stvarima. Rešenje I odluka je bila na gradonačelniku, a na osnovu upravo izmene Statuta koju je Skupština grada prihvatila 2016. godine.

U septembru 2016. godine Komisija za Statutarna pitanja bila je podeljena oko mišljenja da li sve predložene izmene Statuta grada treba izvršiti. Toj sednici komisije tada su , kako se može videti iz vesti objavljenih tih dana, prisustvovala I lica koja nisu bili članovi Komisije, verovatno kako bi ubedili one koji su bili protiv da promene mišljenje. Opozicioni odbornici DS-a tada su I na samoj sednici Skupštine istakli  da prevelika ovlašćenja ne dovode u vezu direktno sa gradonačelnikom Gvozdenovićem već da je u pitanju vrlo važna izmena Statuta za budućnost u situaciji kada se gradonačelnik ne bira direktno već ga partije predlažu. “ U situaciji u kojoj se smanjuju nadležnosti Skupštine je trenutak kada svi kao odbornici moramo da se zapitamo da li je to u redu? Koja mi to kao institucija prava imamo? Prenošenje nadležnosti na gradonačelnika jasno smo rekli znači prevelika ovlašćenja za jednog čoveka. Imate većinu i donećete tu odluku bez obzira šta mi rekli, ali sigurna sam da o tome treba bar da razmislimo“, rekla je Milka Erić Vasiljević DS. 

Pored izmene broja članova Veća, druga  podjednako ozbiljna izmena odnosila se  na  nove nadležnosti gradonačelnika . U starom Statutu delu nadležnosti Skupštine je bilo navedeno : 
Član 35.stav1,tačka 17:  
“17) odlučuje o pribavljanju I raspolaganju stvarima u svojini grada.

Izmena glasi: 
Član 4.

U članu 35. u stavu 1. tačka 17) menja se i glasi:

“17) odlučuje o pribavljanju i raspolaganju stvarima u svojini Grada, ako ovim Statutom nije određena nadležnost drugog organa;“.

Da li  izmenama Statut dalje odredjuje nadležnost drugog organa? Odredjuje : 
Član 6.     
U članu 49. u stavu 1. tačke 6) i 7) menjaju se i glase:
“6) postavlja i razrešava pomoćnike Gradonačelnika i druge stručnjake za pojedine oblasti, u okviru nadležnosti Gradonačelnika;
7) osniva gradsku službu za budžetsku inspekciju i gradsku službu za internu reviziju;“.

 Posle tačke 9) dodaju se nove tačke 10), 11), 12), 13), 14), 15) i 16) koje glase:

“10) odlučuje o davanju u zakup stvari u svojini Grada;
11) odlučuje o davanju saglasnosti za davanje u zakup nepokretnih stvari nosiocima prava korišćenja u skladu sa zakonom;
12) donosi akt o pribavljanju, otuđenju i davanju u zakup građevinskog zemljišta, u skladu sa zakonom i usvojenim Programom;
13) odlučuje o konstituisanju prava službenosti na nepokretnostima u svojini Grada i drugih pravnih i fizičkih lica;
14) odlučuje o pribavljanju i otuđenju prevoznih sredstava i opreme   za potrebe organa Grada, izuzev prevoznih sredstava i opreme manje vrednosti o čijem pribavljanju i otuđenju odlučuje funkcioner koji rukovodi organom Grada;
15) odlučuje o rasporedu službenih zgrada i prostorija za potrebe organa Grada;
16) odlučuje o zahtevu za otkup stanova u svojini Grada;“
Dosadašnja tačka 10) postaje tačka 17).

Od  konstituisanja prve Skupštine grada Valjeva Skupština je bila ta koja je odlučivala o imovini i njome raspolagala. Time se obezbedjivala kontrola , tražio najbolji mogući način i omogućavala transparentnost u radu i upravljanju imovinom. Sada u Valjevu svom imovinom raspolaže samo jedan čovek. Koji je mehanizam kontrole? Kako se na njegovu odluku može uticati? Ko će na nju uticati? Na koji način? Sve su to bila pitanja koja su postavljana, ali odgovora na to nije bilo.

Skupština grada tada je praktično samu sebe razvlastila iako je Skupština grada najviši gradski organ.

Slučaj Hale sportova je samo jedan za koji se saznalo, ipak odluka je, kaže izvor Vamedie, bilo mnogo u proteklom periodu. Na njih niko ne može uticati očigledno. Kako se već dugo govori o popisu imovine grada, a taj popis se nikako ne dešava, da li je logično da pretpostavimo da će tek neka nova vlast ili neki drugi funkcioneri javnosti saopštiti šta se sve dešavalo sa imovinom nakon izmene Statuta?

Te 2016. godine demokartija, čiji je produkt Skupština grada, očigledno je napustila Valjevo. Ako je demokratija otišla , šta je ostalo?

(Autokratija – samovlada (grčki : auto – sam, kratein –vladati) pretpostavlja jako sužen krug upravljača unutar kojeg se oblikuje vladajuća volja. Često je to pojedinac koji se služi aparatom za prinudu da bi prisilio na poslušnost samu vladajuću grupu, mada je očigledno da on, čak i kada je samodržac, mora imati nečiju podršku. U autokratskim režimima, po pravilu postoje zatvoreni centri političke moći na koje građani imaju veoma mali uticaj i koji se periodično obnavljaju po strogo utvrđenim kriterijumima.Vladajuća volja može se oblikovati na dva načina:

Stvarnom autokratijom – u kojoj postoje formalne demokratske institucije ali ne i demokratski duh političkog delovanja tj. postoje institucije koje bi trebalo da garantuju njihovo demokratsko funkcionisanje (parlament,vlada, sudovi) ali pošto rade pod najneposrednijim uticajem vladajuće grupe i njenog vođe, demokratija je svedena na nivo pukog formalizma i praktično sprovode diktaturu vladajuće grupe, njenog užeg dela ili isključivo njenog vođe.

Formalna autokratija – susreće se ređe,naročito u modernom dobu. U njoj nema formalnih demokratskih institucija, niti javnih prava i sloboda, nego je vladajuća grupa nesputana bilo kakvim zakonskim ograničenjima. Formalne autokratije su retke, budući da gotovo nijedna država nije spremna da se ustavno legitimiše u tom svojstvu.Wikipedia*)

S.V.