Čak šestoro dece porodice Mitrović živi u samo 18 kvadrata. Da nesreća nikada ne ide sama svedoči činjenica da je polovina od ove dece lošeg zdravstvenog stanja , jedna devojčica i tumor na ramenu.
U Ulici Obrena Nikolića broj osam u neuslovnoj šupi žive Katarina (17), Slobodan (16), Rada (14), Maja (12), Valentina (10) i tromesečna Milica Mitrović, sa roditeljima Milanom i Biljanom.
„Ovo je prvo bila šupa od dasaka, a kako sam dolazio do novca, tako sam kupovao cigle i blokove i ozidao sam je. Bolje je sada kad je debeli sneg na krovu, jer je stvorio prirodnu izolaciju, problem će biti kada počne da se otapa ili kada pada kiša, jer prokišnjava i curi sa svih strana“, rekao je novinarima Milan koji radom na buvljoj pijaci, uz socijalnu pomoć i dečji dodatak koji ukupno iznose 28.000 dinara mesečno, izdržava porodicu.
„Nabavljam odbačene i pokvarene električne uređaje, od alata kao što su bušilice i brusilice do lustera, sredim ih, pa ih prodajem na buvljaku. Poslednji put sam tako za prodaju spremio 36 usisivača, koje sam držao u susednoj šupi koju mi je ustupila komšinica, ali neko je tu šupu obio i odneo ih. Nekome je, izgleda, trebalo više novca nego nama“, objašnjava Milan kakve se sve nesreće na njih obrušavaju.
Postojećih 18 kvadrata nije dovoljno ni za mnogo manje porodice od porodice Mitrovića, ali život nekako teče uglavnom bez mnogo kretanja. Čak petro dece spava u jednom krevetu. Tu na tom krevetu oni uče, jedu i spavaju. Deca su nasmejana iako je stanje takvo kakvo jeste , jedino ih kažu brine setra Maja koju je pre dve godine udario automobil. Posledice ove povrede prerasle su u tumor, a promene su vidljive i na potkolenici.
Maja je dobila uput za dalje preglede u bolnici u Tiršovoj, a roditelji, sestre i braća strahuju gde će se posle eventualne operacije oporavljati.
Rade, pak, iako je već sedmi razred, rastom je nerazvijen, a kosti podlaktica su mu iskrivljene. Najstarija Katarina, koja je rođena dok je šupa bila samo od dasaka, kao dete je preživela težak bronhitis i fras, tako da ima konstantne plućne probleme.
„ Samo da Maja bude dobro, sve ostalo možemo kao i do sada, uz slogu i dogovor, kada smo svi zajedno. Imamo tačan raspored kada se ko kupa i kada se peru zubi, kada učimo i radimo domaće, svi se staramo o bebi i pomažemo. Jedan hleb ili jedna čokolada, sve delimo. Kada je vreme za spavanje, jorgan se stavlja na pod kod furune, na njemu spavaju mama, tata i beba, a mi ostali u naš krevet i tako nam je toplo“, priča Katarina, učenica drugog razerda Ekonomske škole.
Ova porodica živi složno i raduje se uspesima sina Slobodana koji je doneo zlato sa bokserskog prvenstva u Novom Sadu.
Graju dece upotpunjuje i beba koju kako kažu gaje svi.
Situacija bi za njih bila mnogo bolja kada bi mogli da omoguće sebi koji kvadrat više. Od novca koji su dobili za treće dete kupili su plac na Iverku. Ipak to je livada bez struje i vode , a za gradnju Mitrovići tek nemaju novca.
„Kad bi imali bar 30 kvadrata sve bi nam bilo bolje, ovako pogotovo sada kada je zima svi smo tu oko ove furunice , a ona je toliko mala da ne može da zagreje ovu našu šupu. Sad da Maju izlečimo prvo pa nastavljamo da se borimo. Moramo , šta ćemo, takav je život“, kažu Mitrovići.
Grad nije imao razumevanja za ovu porodicu jer su se svojevremeno bespravno uselili u gradski stan u Paterovoj ulici , ali su ih kako kažu posle tri meseca izbacili. „Molio sam ih i kumio da nas ne izbacuju, možda sam pogrešio što sam upravu obavestio da smo ušli u stan. Hteli smo da plaćamo račune tog stana , tu inače niko ne živi. Ali nisu hteli, kumio sam , nisu hteli,“kaže Milan.
Porodici je grupa entuzijasta iz Valjeva i Novog Sada obezbedila prvu pomoć kroz hranu, opremu za bebu, garderobu i obuću, kao i nešto ogreva, a otvoren je i žiro račun za uplatu novčane pomoći kod banke Intesa broj 160-5310200114598-77.