Osim usvajanja prepisanih mera šta grad zaista radi na smanjenju aerozagadjenja?

Rasprava o aerozagadjenju na sednici Skupštine rezultirala je usvajanjem 17 tačaka odosno mera koje imaju za cilj smanjenje aerozagadjenja. Opozicija je oštro kritikovala predložene mere smatrajući da su one zapravo prepisane iz već postojećeg plana iz 2016. godine , ali i tražila odgovor na pitanje, šta je to što grad može odmah preduzeti na smanjenju aerozagadjenja?

Kako se moglo čuti na sednici Skupštine od izvestioca ove tačke dr Zorana Živkovića najveći genrator zagadjenja jesu individualna ložišta kojih u Valjevu po proceni ima 16 500 što čini 75% ukupnog broja ložišta. Izlaganje dr Živkovića nije donelo neke posebne novine pa su se uglavnom mogle čuti činjenice kao što su da pored individualnih ložišta aerozagadjeje stvaraju i automobili čiji je broj poslednjih godina narastao na blizu 40 000. Prosečan broj automobila na ulici na dnevnom nivou je oko 18 000 . Ponovljeno je takodje da su aerozagadjenjem najugroženiji centar grada, Peti puk i Novo Valjevo.

Opozicija je kritikujući predložene mere za smanjenje aerozagadjenja imala osnovnu zamerku u činjenici da sam dokument ne rešava gotovo ništa pa i da je nepoznato šta je to što grad može odmah da uradi i na koji način će grad ubrzo započeti rešavanje problema. Odbornik DS Duško Rakić predložio je da grad po ugledu na neke druge gradove u Srbiji istovremeno subvencioniše odlazak dece na planinu u zimskim mesecima kako bi što manje bili izloženi štetnim PM10 česticama. „Sve ostalo što ovde piše, mi smo već imali napisano i ovim dokumentom dobijamo opet isto“, rekao je Rakić.

Na neke od mera osvrnula se i odbornica Moderne Srbije Snežana Spajić koja je postavila pitanje da li će biti povećana eko taksa ili će novac iz eko fonda opet biti prebačen na druge aktivnosti. „Šta grad može da uradi , odmah i sada? To ovde ne piše“, upitala je Spajić.

Odbornik Ljubomir Radović je rekao da je u pitanju sramotan dokument jer ne sadrži načine i objašnjenja , a potom nije sadržano ni šta je to lokalna vlast uradila za protekle tri godine po ovom pitanju.

Vladajući SNS temu aerozagadjenja branio je stavom da aerozagadjenje postoji decenijama u Valjevu. Odbornik Milan Gajić SNS  je za govornicom rekao da će grad saditi drveće, uraditi biciklističku stazu do Petnice i konačno uraditi katastar zagadjivača.

Slobodan Pavlović DS je konstatovao da se na Toplanu moraju priključiti republička preduzeća i ustanove kao što su Krušik i Zavod za javno zdravlje . „Zašto grad ne traži od republike da se oni priključe i sve ostale republičke institucije?“, upitao je Pavlović.

Sednici Skupštine je prisustvovao i Milenko Jovanović iz Agencije za zaštitu životne sredine koji je praktično opet ponovio Valjevcima poznate činjenice da je Valjevo u problemu sa aerozagadjenjem. „Mi nemamo mogućnost da širimo stanice za merenje , ali to može Zavod za javno zdravlje, insistirajte na tome. Imate pravo kao gradjani da imate sve informacije o stanju vazduha. Merenje se mora odnositi i na PM10 i 2,5  čestice i njihova koncentracija se mora pratiti. Ne postoji razlog da se rešenja odlažu, ako se već danas počne moguće je što ranije postići rezultate i država tu mora biti uključena“, rekao je Jovanović. On je takodje dodao i potrdio da je Svetska zdravstvena organizacija povezala broj umrlih od bolesti pluća sa zagadjenjem. „ Uradjena istraživanja pokazala su da je recimo u Britaniji smanjenje PM10 čestica dovelo do duplo manjeg odlaska kod lekara“, rekao je Jovanović .

On je predložio povećanje površine grejanja sa Toplane , ali i subvencionisanje nabavke posebnih šporeta za individualna domaćinstva koji emituju manje čadji i PM10 čestica, a finansije za ovakve aktivnosti treba tražiti u fondovima EU. „Valjevo nije najgore , ali jeste medju najzagadjenijima i ovaj grad treba posebno pratiti jer je u pitanju kotlina i smanjeno provetravanje“, rekao je Jovanović.

Skuptina je usvojila mere , ali rokovi nisu postavljeni niti su definisane konkretne prve mere kojima će se grad baviti i kada. Vladajuća SNS je nerad po ovom pitanju branila nasledjem situacije i činjenicom da su oni jedini u Srbiji organizovali javnu raspravu i na dnevni red Skupšine uvrstili tačku vezanu za aerozagadjenje. Vladajuća SNS pritom nije navela da su gradjani inicirali javnu raspravu pa i da ona javna rasprava koja je održana zapravo nije ona javna rasprava koju su gradjani tražili i za šta su predali više od 1500 potpisa.

S.V.