Šta je Skupština odlučila o gradskoj deponiji?

Skoro 30 godina Valjevo ima deponiju koja postoji sa privremenom dozvolom za rad. Skupština nije definisala konkretne korake vezane za eventualnu sanaciju niti dobila podatke koliko će gradjane koštati odvoženje  smeća na deponiju Kalenić za koju se i ne zna kada će biti stavljena u funkciju.

O gradskoj deponiji govori se svake godine i  iznose podaci da deponija može da funkcioniše samo do kraja te godine u kojoj se o tome govori . Odbornik Duško Rakić DS je podsetio da je u toku leta na deponiji bio požar koji je na svu sreću na vreme lokalizovan. „Zaboravljamo na ljude koji žive pored deponije. Oni svremena na vreme protstvuju, ali se ništa ne rešava,“ rekao je Rakić.

Odbornica Moderne Srbije Snežana Spajić je za govornicom upitala: „Da li su potpuno spremni transfer stanica i reciklažni centar? Setimo se da je revizor stavio primedbu na sporne nabvke viljuškara i linije za separaciju otpada. Koliko jee potrebno miliona dinara ako odvozimo otpad na neku drugu deponiju? Na komisiji sam pitala koliko kamiona imamo na raspolaganju i direktorka je rekla jedan i da će se kupiti još jedan. Dobro, koliko košta da dva kamiona prevuku 100 tona smeća dnevno? Vidimo da su opredeljena 4,1 milion dinara iz republičkog fonda za sanaciju deponije , da li je uradjena javna nabavka i ko će to raditi i kada?“upitala je Spajić.

Na žalost ova pitanja su ostala bez odgovora jer je predsedavajući konstatovao na kraju rasprave da nije potrebno da se direktorka Vidraka nadje za govornicom.

Odbornik DS-a Slobodan Pavlović je podsetio da su svojevremeno Francuzi poklonili gradu projekat sanacije deponije. „ Postavljeno je oko 30 biotrnova kako bi se oslobadjao gas koji postoji na deponiji. Oni koji u ranim jutarnjim satima prodju pored deponije mogu da vide da deponija praktično diše. Uradjena je transfer stanica i reciklažni centar i oni treba da budu delimična zamena za deponiju, ali šta je sa drvnim i gradjevinskim otpadom? Gde ćemo to? To mora de se reši“, upitao je Pavlović.

Ni na ova pitanja nije odgovoreno, a kako se moglo čuti iz obraćanja odbornika opozicije za  odvoženje smeća potrebno je izdvojiti  od 25 do 30 evra po toni. Valjevo dnevno proizvede oko 100 tona smeća što je blizu 30 000 tona godišnje. Stoga je odbornik Ljubomir Radović postavio pitanje šta Skupština zapravo treba da usvoji samom tačkom dnevnog reda?

Na sednici Skupštine posebno se govorilo o edukaciji gradjana i stvaranju navike koja kasnije mora postati obaveza recikliranja smeća. Odbornici opozicije izneli su stav da se sa edukacijom moralo odavno početi te i da je potrebno gradjane motivisati pa i subvencionisati kako bi se podstaklo recikliranje.

Grad Valjevo je svojevremeno realizovao pilot projekat u naselju Kolubara 2 gde su bili postavljeni kontejneri za reciklažu kartona, plastike, stakla i otpada iz domaćinstva. Na ovu akciju podsetio je Ljubomir Radović pitavši zašto takve akije nisu nastavljene. Delimičan odgovor dao je član Veća Žarko Kovač koji je rekao da nije lako gradjane obučiti da recikliraju otpad. „Ako se sećate gradjani su tada zapalili te kontejnere jer su bili plastični“.

Ipak, do paljenja kontejnera došlo je nakon što su gradjani shvatili da nakon što oni recikliraju otpad po kontejnerima JKP Vidrak potom dodje jednim kamionom i sve kontejnere isprazni u jedan kamion.

Ovom tačkom dnevnog reda paraktično grad nije doneo nijednu konkretnu meru niti odluku vezanu za gradsku deponiju i ona ostaje i dalje problem grada u najboljem slučaju do 2021 godine kada bi mogla biti završena izgradnja deponije Kalenić, ali se i ova godina kako se moglo čuti mora uzeti sa rezervom.

Da li se onda može zaključiti da osim činjenice da je po ko zna koji put govoreno o gradskoj deponiji, ništa neće konkretno ni biti uradjeno? Šta ova rasprava znači gradjanima Valjeva? Šta znači onima koji žive u blizini deponije? Gde ćemo smeće u medjuvremenu? Ko će to finansirati? Da li će odnošenje smeća za gradjane poskupeti?