„Ako neko misli da će zaustaviti sprovođenje zakona time što će mene ukloniti, onda se grdno vara, jer ja nisam sistem. Sistem će funkcionisati i dalje i niko neće dobiti amnestiju za zločine tako što će ukloniti jednog ili dva funkcionera države.“
Danas, 12. marta 2019. godine se navršava 16 godina od ubista premijera Srbije Zorana Đinđića.Gradski odbor Demokratske stranke poziva sve poštovaoce Zorana Đinđića da prisustvuju parastosu u Hramu Pokrova Presvete Bogorodice (stara crkva) od 11.00 časova.
Zoran Đinđić je ubijen u Beogradu na stepeništu zgrade sedišta Vlade Srbije 12. marta 2003. u 12:23. U trenutku ubistva Djindjić, osnivač Demokratske stranke, obavljao je dužnost premijera Srbije. Njegova uloga u formiranju opozicije devedestih godina bila je nemerljiva. Poseban doprinos dao je u petooktobarskim promenama kada je sa vlasti zbačen Slobodan Milošević, u čijem je kasnijem isporučivanju Medjunarodnom sudu u Hagu takodje učestvovao.
Zoran Djindjić bio je nosilac proevropskih ideja sa jasnom težnjom utemeljenja demokratskih principa vladavine. Srbija ni 16 godina nakon njegovog ubistva nije članica EU.
Šesnaest godina nakon njegovog ubistva gradjani Srbije šetaju ulicama svojih gradova u borbi da se demokratija I demokratski principi ponovo vrate u ovu zemlju. Nada koju je svojim radom i govorima budio u Srbiji ustupila je mesto strahu.
“ Naš cilj je transparentna
vlast, providna vlast, staklena vlast. Naš cilj je da se u ovoj zemlji, za
svaki dinar koji je uzet od naroda zna šta se sa njim dešava, od onog trenutka
kad uđe u budžet, pa do onog trenutka kada dođe do svog krajnjeg korisnika.
Finansije su ono polje gde je kontrola najteža, ali i gde je kontrola
najvažnija.”
Iz ekspozea dr Zorana Đinđića pred poslanicima u skupštini Republike Srbije,
24.01.2001.
“Život je surov, a u njemu uspevaju samo uporni i istrajni. Oni
koji iz bilo kog razloga ne iskoriste svoju šansu kao zemlja i kao pojedinci,
možda će imati dobre razloge, ili izgovore za to, ali će ostati van igre.”
Nedeljni telegraf, 07.08.2001.
Đinđić je rođen u Bosanskom Šamcu (današnjem Šamcu), gradiću na obali Save u severnom delu Bosne i Hercegovine u sadašnjoj Republici Srpskoj a ondašnjoj FNRJ. Završio je Devetu gimnaziju u Beogradu, gde je njegov otac Dragomir premešten kao oficir JNA. Đinđić je studirao filozofiju na Univerzitetu u Beogradu, a paralelno je pohađao i predavanja iz istorije umetnosti, sociologije i ekonomije1979. je doktorirao na univerzitetu u Konstancu na tezi „Problemi utemeljenja kritičke teorije društva“ kod Jirgena Habermasa.
U Valjevu 21.marta 2002. godine u Centru za kulturu Zoran Djindjić je verujući u promene i srpski narod rekao: „Ja mogu da obećam demagoški bilo šta, ali iz iskustva istorijskog Vam kažem , nikada više se devedesete vratiti neće. Mi smo deset godina stariji , siromašniji, propaliji i to je cena naše gluposti i naše neodgovornosti. I ja jedino želim da mi to više nikada u istoriji ne ponovimo… „
Da li smo ponovili?
A sada DS vode Sirće i Surutka.Članova imaju za biciklu.Kakva je to vizionar bio.
Sirće i Surutka nemaju nikakve veze sa Đinđićevom vizijom. Oni nemaju veze ni sa čim.
Koliko mi se cini, a ne varam se, pokojni premijer je izbacio Globusa iz kancelarije i iz zivota. Stalno se nesto uguravao, ali previse svadljiv sa ljudima i ohol prema svemu. I iz Valjevskog odbora je izleteo 2016 god, kao neko ko je ostvario katastrofalan rezultat i jedva prestao cenzus.
Na žalost istoriju smo ponovili,kao i uvek što Srbi rade,i nije nam prvi put,i nće nam biti prvi put da po istom scenariju izvučemo deblji kraj.Srbima istorija nikada nije bila majka mudrosti.Naprotiv
Pavlović priča na VTV o Zoranu Đinđiću,a 2000g glasao protiv njega jer je tada bio član SPOa koji nije bio član DOSa,tek je 2007 ušao u DS,kada mu je visilo mesto direktora u Vidraku,i tada mu je DS obećao i ostavio na mestu direktora Vidrka.To mu je bilo prvo radno mesto,bez dana radnoga staža.