Uništavanje Radio Valjeva, promocija koju plaćaju gradjani Valjeva, a koja to zapravo nije i nezakoniti tender za uslugu informisanja bili su tema Lokalnog fronta. Aktivisti fronta postavili su pitanja vezana za efekte gradonačelnikove promocije.
Aktivista Lokalnog fronta Ljubomir Radović podsetio je da od onoga što je Radio Valjevo značilo u medijskom prostoru jedne ne tako malo države nije ostalo ništa. „Pljačkaška privatizacija, pred kojom je lokalna vlast blagonaklono žmurila, očerupala je i unakazila čak i jednu od najlepših valjevskih građevina, gde se stvarao, oblikovao i emitovao program koji je, sa svim svojim manama i vrlinama, bio jedan od najslušanijih na širem području.Jedan deo istorije grada, doslovno je nestao: studijska tehnika, reportažna tehnika, kompletna diskoteka i fonoteka, dragoceni i unikatni tonski zapisi, dokumentacija sabirana i čuvana godinama. Pljačkaši su odneli sve što se u zgradi moglo skinuti, od sijalica do radijatora“, kaže Radović.
On navodi da su tobožnji investitori vratili državi, novom vlasniku, samo praznu ljušturu, pravo na emitovanje programa, a ovo pravo je godinama zloupotrebljavano.
„ Godinama Radio Valjevo emituje tekstove naručene direktno od gradonačelnika, Slobodana Gvozdenovića, i njegovih najbližih saradnika, plaćene novcem građana Valjeva. Godinama se od Valjevaca naplaćuju emitovane reklamne poruke i oglasi. Ništa od toga nije došlo na račun firme u stečaju, Radio Valjeva, na adresi Beograd, Kralja Milana broj 15. Nije li vreme da se konačno sazna u čijim džepovima je završio novac građana, tako galantno ustupljen istoj ekipi koja je progutala decenije Radio Valjeva? Pred vama je samo nekoliko primera kako je Slobodan Gvozdenović, sa svojom najužom ekipom, novcem Valjevaca čašćavao nečasne medijske poslenike tzv. Radio Valjeva i portala kolubarski.info“, kaže Radović.
Kako izgleda zaloupotreba medija Radović kaže da je mogao da oseti i na ličnom primeru. „Tokom oktobra prošle godine, u programu radija, iznet je čitav niz lažnih optužbi, izmišljotina i nesuvislih konstrukcija Slobodana Gvozdenovića o tobožnjem uticaju bivšeg zamenika gradonačelnika na Lokalni front Va.U skladu sa zakonom zatražili smo od Radio Valjeva snimak emitovanog izlaganja govorljivog gradonačelnika. Nismo ga dobili.Zatražili smo, opet po zakonu, da objave naš odgovor. Nisu ni to učinili.Mogli smo, naravno, da tužimo Radio Valjevo. Ali, koga bismo tužili? Radio Valjevo je fantomska firma u stečaju koja godinama, zamislite, nema nikakvih prihoda!Slično smo tražili i od „nezavisnog“, verujte tako piše, „nezavisnog“ portala kolubarski.info. Naravno, nisu nam odgovorili. Jedino što su ipak učinili bilo je da posle izvesnog vremena uklone tekst o Jeremiću i Lokalnom frontu, oduzimajući tako i poslednji oslonac botovima koji su mesecima uzaludno nastojali da Lokalni front povežu sa bivšim zamenikom gradonačelnika.To su, dakle, ljudi kojima će i ove godine Slobodan Gvozdenović poklanjati milione otete iz džepova građana Valjeva“, kaže Radović.
Ipak, shodno nepredvidivosti u dosadašnjem postupanju i navikama gradonačelnika kada su mediji u pitanju, nije moguće pretpostaviti da li se radi o Radio Valjevu u postupku prodaje ili još jednom Radio Valjevu na drugoj frekvenciji, koji program emituje sa zgrade gradske uprave?
Radović je takodje podsetio da su dosadašnje promocije gradonačelnika prilično koštale grad navodeći da je Gvozdenović i ranije intervjue plaćao u milionskom iznosu. Najpre je 830.000,00 dinara iz budžeta plaćeno listu Alo i Srpskom telegrafu, da bi potom 480.000,00 dinara bilo izdvojeno za intervju od nekoliko rečenica u listu Kurir.
„Uz sve uvažavanje ovih dnevnih listova i njihov cenovnik, pravo je pitanje šta smo zapravo platili mi kao građani? Ovaj novac gradonačelnik nije dao iz svog džepa već iz budžeta. Iznad svega, postavlja se pitanje kakvi su efekti tih intervjua? Shodno napretku Valjeva – nikakvi. Videli smo da gradonačelnik promocije obožava. Često smo u prilici da ga na televiziji Studio B gledamo kao gosta u jednosatnim emisijama. Za sada ne posedujemo podatak koliko ti intervjui koštaju. Možda finansijski ne koštaju ništa? Ako u tim intervjuima gradonačelnik, koji bi trebao da predstavlja sve Valjevce bez razlike, koristi uvredljive reči da bi okarakterisao svoje neistomišljenike? Naše sugrađanke i sugrađane ovakvi ispadi puno koštaju. Valjevke i Valjevci nisu ono što je u nekoliko navrata prezentovao gradonačelnik Gvozdenović. Ostalo nam je da iznova i iznova slušamo ponizne hvalospeve predsedniku države, ali bez objašnjenja šta je konkretno uradio gradonačelnik Gvozdenović? Koliko je on ivestitora doveo, koliko je ulica urađeno, šta je učinio po pitanju aerozagađenja, koliko je život Valjevki i Valjevaca bolji od trenutka od kako se on promoviše?”, upitao je Radović.
Djordje Petković aktivista Lokalnog fronta osvrnuo se na činjenicu da će 4,1 milion dinara biti potrošeno na “usluge informisanja”.
Gradonačelnik je procenio da je za grad Valjevo daleko potrebnije da se informacije o njegovom i radu Gradske uprave „čuju“ i „vide“ po Srbiji negoli da se svim đacima prvacima obezbede besplatni udžbenici koji bi koštali taman toliko“, kaže Petković.
Predmet javne nabavke, kako je naveo usluge informisanja. Pored toga što je to kršenje procedure, što u samom rečniku ne postoji ovaj pojam već pojam „usluge oglašavanja“ ova javna nabavka predstavlja i ozbiljno kršenje zakona.
„Zašto je gradonačelnik bio toliko brzoplet, a nadležni za proveru javne nabavke toliko nemarni da su je i raspisali? Možemo da nagađamo da je u pitanju želja da se određenom mediju pokloni ovaj novac. Međutim, bližim izučavanjem tehničke specifikacije u tenderskoj dokumentaciji ovo nagađanje postaje realna mogućnost.U ekonomskom smislu ova specifikacija nije adekvatna, ne zna se tačno šta i koliko budući pružalac usluge treba da radi : izveštaja, reportaža, objava, najava, saopštenja, reklama, u kolikom trajanju i kolikog kvaliteta? U pravnom pogledu nemoguće je utvrditi ekvivalentnost davanja ugovornih strana: naručilac daje konkretan iznos gotovog novca, a na drugoj strani nije poznato šta pružalac usluge treba tačno da uradi. Reference ponuđača ukazuju da je evidentna namera da se tačno određenom pravnom licu dodeli ovaj ugovor“, kaže Petković.
„Do sada su gradjani imali priliku da vide bruku i sramotu, nedostojnog i nesposobnog gradonačelnika Gvozdenovića kako vređa političke neistomišljenike, ljude u pravosuđu i novinare!Da li nama ovde gradonačelnik već sugeriše ko bi to mogao biti? Ove pojedinosti dodatno govore u prilog mišljenjima da se radi o nameštaljci. Osnovni pokazatelj jeste da ovakva „usluga“ ne može biti predmet tendera, tj. postupka javnih nabavki. Aktivnosti informisanja javnosti su OBAVEZA organa i službi lokalne samouprave. Kako drugačije objasniti činjenicu da sporni tender nije povučen ni posle zahteva i reagovanja čak 5 novinarskih udruženja. Kako stvari stoje biće realizovan. Tada ćemo i videti za koga je to nezakoniti tender bi raspisan“, dodao je Petković.
Možda bi gradonačelnik taj novac mogao da potroši i na neku školu lepog ponašanja. Da se nauči redu i pristojnosti. Tako će možda jednog dana i moći da se pojavljuje u medijima.