Blic/Od Valjeva do Kraljeva, 130 kilometara na biciklama, vozili su Valjevci Nikola Tomić i Ivan Mišković, kako bi sedmogodišnjem Kraljevčaninu obolelom od cerebralne paralize, obezbedili deo novčane pomoći za transplantaciju matičnih ćelija.
Nikola i Ivan nisu profesionalci već rekreativci, zaljubljenici u dvotočkaše, koji su došli na ideju da na svojim profilima na društvenim mrežama oglase da će voziti u humanitarne svrhe, da će u isto vreme biti sakupljači pomoći za one kojima je pomoć potrebna, ali i svojevrsni „poštari“ na biciklama koji će prikupljenu pomoć isporučiti lično, sve pod sloganom koji su smislili – „Vozi biciklu, produži život“.
Momcima iz Valjeva, videvši njihovu objavu na Fejsbuku, odmah se javila porodica Glišić iz Kraljeva, roditelji sedmogodišnjeg Todora, obolelog od cerebralne paralize, kojima je trebala novčana pomoć za već treću transplantaciju matičnih ćelija na klinici u Beču. Nikola i Ivan su njihov apel raširili na svojim profilima, seli na bicikle i razvozali se po Valjevu, za manje od 20 dana prikupili skoro 95.000 dinara i prošlog ponedeljka, vozeći svoje „mašine“ četiri sata i 45 minuta, prešli 130 kilometara između dva grada i pozvonili Glišićima na vrata.
– Todorova majka, kada smo je obavestili da stižemo sa novcem, najpre nije verovala da ćemo to učiniti. Put nije bio nimalo lak, ali svaki umor je nestao onog trenutka kada smo videli njeno ozareno lice i kada smo upoznali Todora. Dečakovog oca, na žalost, nismo upoznali jer radi ceo dan, kako bi izdržavao porodicu u kojoj je još dvoje dece. Srećom, Glišićima su pomogli i drugi humani ljudi, novac koji smo mi skupili je samo deo sume potrebne za operaciju koja je već zakazana, tako da nam je drago da je naša prva misija na biciklama bila uspešna i da će Todor biti operisan – pričaju Nikola i Ivan za „Blic“.
Samo što su na Fejsbuku oglasili dolazak kod Todora i vratili se u Valjevo, mladiće je dočekao i poziv iz 40 kilometara udaljenog sela Tuđin kod Osečine, od tročlane porodice Andrić.
– Sada na biciklama skupljamo pomoć za Milicu, učenicu prvog razreda srednje, i Milana, đaka sedmog razreda osnovne škole, kojima je otac iznenada umro prošle godine. Njihova majka Zorica nam je rekla da je deci pre svega potrebna hrana i obuća i sredstva za ličnu higijenu, kao i koncentrat za ovce jer je to jedini izvor prihoda za ovu porodicu, ali se nadamo da ćemo već za koji dan moći da im tu pomoć obezbedimo – kaže Ivan, dok se Nikola nadovezuje da su u međuvremenu počeli još jednu misiju, čiji ishod treba da novčana pomoć koju će odvozati do 160 kilometara udaljenog sela Stubal kod Vrnjačke banje.
– Reč je o trogodišnjem dečaku Strahinji, koji na žalost boluje od epilepsije, a čiji nas je otac kontaktirao na Fejsbuku. Porodici je potrebno oko 800 evra za nabavku lekova iz Nemačke za malog Strahinju, kada smo oglasili početak te akcije već nas je kontaktirao veliki broj ljudi koje ćemo posetiri i verujem da ćemo već u prvoj sedmici aprila, bar sa delom novca, krenuti put Vrnjačke banje – objašnjava Nikola.
Kako otkrivaju, da voze bicikle kako bi nekom pomogli, Nikola i Ivan su odlučili prošlog leta, kada su se na crnogorsko primorje uputili svojim dvotočkašima i kada su njima, tokom tri dana puta, mnogi ljudi pomogli hranom ili gostoprimstvom. Zato je ideja, kako kažu, da krajem avgusta, kada im počinje godišnji odmor, opet krenu na taj put dug 600 kilometara koji će ovog puta, umesto letovanja, biti humanitarna misija za porodicu koja ih alarmira za pomoć za svoje dete.
Na putu do Kraljeva, Ivana i Nikolu je saobraćajna patrola zaustavila nakon tunela „Brđani“ kod Preljine.
– Svesno smo ušli u tunel, kako bi skratili put i što pre došli do Todora. Bili smo potpuno adekvatno opremljeni, sa svetlosnim prslucima, svetlima, kacigama i naočarima, ali ipak je konstatovano da smo napravili prekršaj koji su snimile i sigurnosne kamere, iako su saobraćajci shvatili da smo u humanitarnoj misiji. Tako da sada čekamo i poziv od sudije za prekršaje – kažu humani biciklisti.
P. VUJANAC
Svaka cast kolegama da ih tako nazovem , posto smo kum i ja letos isli na Zlatibor , ranije na Taru pa znam kako je na ta rastojanja , a ovo sto rade je svakako sjajno i budi u ljudima ono najbolje od njih u ova kokuzna vremena …