Nije bolje vreme za žene-Srećan 8. mart

Istorijski gledano o prazniku žena gotovo sve se zna. Ipak iz godine u godinu tekstove o ovom prazniku dopunjuju podaci crne statistike vezane za broj žena stradalih zbog porodičnog nasilja. U Valjevu položaj žena iz godine u godinu isti, loš.

Sada kad više nema crvenih karanfila ni fabričkih menzi, proslave Dana žena uglavnom se svode na private zabave ili pak sindikalno organizovane terevenke. Bez obzira na nizak standard Valjevaca , uobičajeno restorani I kafane u Valjevu su rezervisani već danima unapred. Ako biste koga I pitali o ovom prazniku rekli bi Vam da je to najpre praznik svih majki, a potom da je lepo ako se ima povod za slavlje.

Niti je 8. Mart praznik majki niti ima povoda za slavlje , naročito ako se zna da je u prošloj godini čak 25 žena ubijeno u porodičnom nasilju.

U Valjevu ovaj problem gotovo da se negira pa bi kom strancu moglo izgledati da takav problem mi I nemamo. Naime, u Valjevu već godinama ne postoji SOS telefon za žertve nasilja, a poodavno nema ni Sigurne kuće. Nevidljive su, ako su uopšte  I postojale bilo kakve aktivnosti po ovom pitanju. Država je pak otišla korak dalje pa je krajem 2018. Godine otvorila Nacionalnu SOS liniju za žene nad kojima je izvršeno nasilje otvorena je na broju 0800 222 003.

Nema pomaka ni u sistemu odlučivanja u Valjevu pa su žene I dalje marginalizovane. Što se Skupštine tiče već dugi niz godina zadovoljava se samo obavezna zakonska kvota o broju žena u parlamentu. Pokušaji da se žene u parlamentu objedine I započnu zajednički rad na rešavanju problema je propao.

Ovdašnja vlast transparentno je pokazala na primeru valjevskih novinarki šta misli o ženama pa je konferencija za novinare dirigovana sa nivoa države kooju je održala nekolicina istaknutih funkcionerki naprednjaka uglavnom delovala smešno.

Žene na selu u potpunosti su se uklopile u sumornu sliku sela koja se gase. One preostale imaju uobičajeno 16-to časovno radno vreme.

Okružene brojnim predrasudama kojim poslovima žene treba da se bave, jedini pomak beleže žene preduzetnice. Ipak država nije posebno pomogla ni u ovom slučaju.

U takvu jednu opštu sliku  sada treba da se uklopi proslava povodom Dana žena. Osnovno pitanje jeste ako se u Valjevu žene I dalje smatraju nebitnima, 129 godina nakon početka borbe za prava žena , koliko vekova u Valjevu još treba da prodje da bi postajala osnovna poštovanja ženskih prava.

Ako još neko veruje da je Dan žena praznik svih majki, onda za 200 dinara svojoj majci možete kupiti cvet. Ipak važnije od toga jeste da promenite svoj stav jer sve I da je baš Dan majki I one su žene.

U nadi da će možda naredne godine doneti pomak u pravima žena I nestati crna statistika broja žrtava , želimo Vam Srećan 8. mart.

* Klara Cetkin (1857—1933)-Cetkinova se borila za prava žena od 1889, a predlog je javno iznela tog avgusta u narodnoj kući, danas poznatoj kao Ungdomshuset. Prvo obeležavanje dana bilo je 18. marta 1911. u Austriji, Nemačkoj,Švajcarskoj i Danskoj, dok su ga obeležile mnoge demonstracije uz feministkinje širom Evrope. Ovaj praznik je prihvaćen u svim socijalističkim zemljama nakon što je Aleksandra Kolontaj ubedila Lenjina da ovaj praznik prihvati kao državni. Tu praksu je preuzela i posleratna SSSR i njene saveznice (uključujući i SFRJ). Kao međunarodni dan žena, osmi mart (po prvi put tačno određeni datum), prihvaćen je 1917. godine. Ujedinjene nacije su od 1975. godine, koju su proglasile za Međunarodnu godinu žena i službeno počele obeležavati Međunarodni dan žena. U međuvremenu su uvedene institucije kao što su trudničko bolovanje, ograničenje rada žena u trećoj (noćnoj) smeni, ista plata za isti rad, pravo glasa i mnoge druge. Obično se proslavlja darivanjem žena cvećem

S.V.