Vaskrs ili Uskrs najveći je hrišćanski (crkveni) praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život — vaskrsenje.
Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe (hebrejski: pessach) u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod istočnih hrišćana, Vaskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. martai 25. aprila.
Iz istorijskih razloga (da datum Vaskrsa za sve pravoslavce određuje Jerusalimska patrijaršija, koja se i dalje drži Julijanskog kalendara), i crkve koje inače koriste Gregorijanski kalendar, kao što su Grčka, Rumunska i dr. slave Vaskrs po Pravoslavnoj pashaliji (način određivanja datuma praznovanja Vaskrsa), i nema veze ni sa Julijanskim ni sa Gregorijanskim kalendarom.
Na Uskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hrist uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.
Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“. Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja i tada se pevaju radosne crkvene pesme.
Patrijarh je u poslanici naveo da „svuda oko nas vlada nepravda i mržnja, a istina se relativizuje i da ljude vrlinskog života klevetaju i progone“.
On je napomenuo da se to „odvija ne samo na ličnom i lokalnom planu nego i u globalnim razmerama“.
„Svedoci smo da se danas u celom svetu osnove hrišćanske vrednosti potiskuju u drugi plan, a čovečanstvu se negde predlažu, a negde nameću ne samo hrišćanstvu tuđi nego i njemu potpuno suprotni sistemi vrednosti“, ocenio je srpski patrijarh.