Vest koja je izostala

„Dečak od 16 godina zloupotrebio devojičicinu (12) zaljubljenost , primorao na oralni seks, a potom snimak uz par pomagača razdelio društvenom mrežom“, to je bila vest. Ipak mnogo veća vest je izostala. Zašto nijedno dete, a u pitanju je Osnovna škola, koje je snimak videlo ili posedovalo, nije prijavilo snimak ni roditelljima ni nastavnicima? Zašto su sva deca listom ćutala o tome?

Sada kada je informacija o zloupotrebi devojčice u Valjevu obišla Srbiju, roditelji i javnost zgroženo komentarišu. Komentarišu i roditelji dece koja su posedovala snimak tako što su ga dobila od druga ili drugarice, u negativnom kontekstu, ali niko ne pita-Zašto mi dete nije prijavilo ceo slučaj?

Najpre da je sve odmah prijavljeno snimak se ne bi u toj meri proširio i dodatno otežao situaciju u kojoj se našla devojčica sa samo 12 godina. Potom, istražni organi i policija reagovali bi mnogo brže. Ali nije bilo tako.

Vamedia je razgovarala sa grupom učenika Osnovne škole koju pohadja devojčica, a koja je i ujedno bivša škola pomenutog dečaka.   Ni nakon samog dogadjaja i činjenice da je policija u školi provela par sati njima se niko sem policije nije obratio. Škola nije zakazala edukativna predavanja, razredni starešina grupe učenika sa kojima smo razgovarali takodje ceo slučaj nije pominjala. Nije reagovao ni grad najavljujući bilo kakav korak u pravcu edukacije dece jer je ista više nego potrebna.

Na pitanje da li su imali snimak , najpre nas ispravljaju rečima da je u pitanju više snimaka. „Pa svi su to videli. Kad se pojavila policija pretpostavili smo da su došli zbog toga. Znali smo da to ne sme da se radi, mislim, ne bi trebalo“, kaže mlada sagovornica Vamedie.

Na konkretno pitanje zašto odmah nisu prijavili slučaj, deca sležu ramenima, ali i dodaju da nisu želeli da oni posle nešto budu krivi jer svi su dobili snimak. „Pa mi smo ga čak kasno i dobijali u odnosu na druge u školi jer nismo isti razred. To je trebala ona da prijavi, valjda, ako je znala, a posle smo čuli da dok nije došla u školu nije ni znala. Ali tada je trebala. Šta mi tu možemo?“, navode učenici.

Sagovornici Vamedie osim što znaju da je loše deliti takav snimak, ne žele nikakvu odgovornost po tom pitanju. Ipak svi ćute na pitanje – Kako biste se osećali da se to Vama desilo? Zabrinuti su. Ipak dodaju da ih sam sadržaj snimka, nije preterano uznemirio. I tu u rečenici jedne devojčice dolazimo možda do najveće istine: „Pa to je stalno na televiziji, imaju one novine isto sve objavljuju. Jeste li Vi gledali Farmu, a Parove? E to je tamo stalno. Ima tamo neki deda i devojka , jeste to pratili? Mislim ja to ne čitam , ne gledam ja , ali svi gledaju, ja nemam ni kad da to gledam. Pa jel tako , to je stalno na tv. Jel smete Vi da napišete reč go…ma? Jel smete? Pa sad je bilo na televiziji nešto sa tim , ne znam baš , ali neko će politi time , razumete?“

U daljem razgovoru ona navodi i da je kad je ona bila mala njena mama naplaćivala po deset dinara od onoga ko izgovori ružnu reč pred njom i njenim bratom. Sad joj baš i nije jasno zašto svi govore toliko ružnih reči?

I to su sve istine o društvu u kom živimo  u kom su merila vrednosti i značaj lepog vaspitanja potpuno uništeni. Sve ono čime „bombardujemo“ decu vraća se kao bumerang. Roditelji nemaju vremena, nastavnici imaju preobiman program, pa su  internet i televizija preuzeli ulogu onih koji vaspitavaju. A o sadržaju onog što se plasira ne treba ni govoriti.

Prosečno dete u Srbiji provede dnevno ispred TV ekrana tri do četiri sata.Sve je više slučajeva naučenog stranog jezika dok sa srpskim imaju problem. Psiholozi tvrde da dete pred televizorom ne selektuje informacije već ih sve pamti, ono na taj način uči. Ona su u tom svetu sasvim sama navikavaju se na takvo stanje pa I u kasnijem uzrastu ne osećaju preku potrebu za društvom ili pak imaju problem da se uklope. Sve su to činjenice koje je objasnila I navela medicina.

U svakodnevnom životu sve je manje saosećanja, poriva da se nekom pomogne. Sve je više nasilja I čini se nikad više potrebe da obratimo pažnju na najpre svoje ponašanje jer smo živi model za učenje našoj deci.

U konkretnom slučaju deca osudjuju takvo ponašanje , ali zabunu stvara činjenica da šabloni ponašanja odraslih, sunovrat vrednosti društvene zajednice podjednako ostavljaju utisak na mlade. Postoje oni koji će reći da je nemoguće sada sačuvati decu od svega što ih okružuje. I ne treba od svega. Treba ih sačuvati od loših uticaja Počev od niza niskobudžetnih serija, krvavih crtanih filmova, rijaliti programa, tabloidnih novina, nekontrolisane upotrebe društvenih mreža.

A za to je potreban daljinski, potrebno je da ne kupujemo tabloide I ostavljamo svuda po kući, potrebna je dobra volja svih da se stvari promene. I tada ćemo imati I moći da plasiramo saržaje koji od dece stvaraju ljude, a ne kreature, mediokritete I zbunjenu omladinu.

Sad kad iz tog ugla sagledamo I čin dečaka stvari bivaju mnogo jasnije. On će svoju kaznu dobiti, a oni koji preporučuju takvo ponašanje? Kada će oni biti kažnjeni?

“Onakav sam kakvim su me stvorili I Bog I ljudi” Simo Matavulj (Bakonja fra Brne)  

S.V