BLIC/VALJEVO – “Niko ne zna gde će biti džez za 50 godina, kao što se ni pre 50 godina nije znalo kakav će džez biti danas. Ali, gde god da bude, biće sloboda i kreacija, jer to je džez”.
Tako priča Duško Gojković, jedini naš džez-muzičar koji je ušao u sve enciklopedije i, najpoštenije je reći, sam je hodajuća enciklopedija džeza. Kao da je na scenu tek juče stao, a ne pre čak 70 godina, tako je i ovih dana sa istom energijom i fokusom, nastupajući pred publikom u Valjevu na 35-tom, domaćem najdugovežnijem Džez festu, demonstrirao zašto je pripadnik Lige najvećih džez-muzičara ikada.
Posle decenija provedenih na sceni, svirajući sa najvećima, istorija je ispisana, nasleđe postoji između ostalog i u knjizi njegovog autorskog opusa koja je izdata u decembru prošle godine i do sredine jula će biti u svim bibliotekama svetskih džez akademija, ali ni sam Gojković, razgovarajući sa novinarima, ne zna gde će džez biti u budućnosti.
– Niko na to pitanje ne može da odgovori jer se džez stalno menja. Ostaje onaj osnovni “mejn strit” u ritmu i harmoniji, ali svaki solista daje svoj zvuk i stil, tako ga obogaćujući. Niko ne zna gde će džez biti za 50 godina, jer ni pre pola veka niko nije znao kakav će džez biti danas. Ali, sigurno će trajati, jer je džez sloboda i kreacija – kaže Gojković.
Savremene trendove da se džez iz klasičnog bibapa približi onome što mnogi nazivaju „vorld mjuzik“, slavni džez-muzičar takođe jednostavno objašmnjava – „možeš nazvati kako želiš, važno je kako sviraš“.
– Ja sam bibap, na tome sam odrastao. Džez 20-tog veka nije komercijala, ni rok, ni pop, ni šlageri, već kreativna muzika. Sve ono što se kasnije razvilo, fjužn, avangarda, rok džez, kao i vorld mjuzik, samo su imena, ali ne i definicija. Pogotovo vorld mjuzik koja je jedna mešana salata, a džez je tamo gde ga nađeš i kako ga sviraš – uz osmeh zbori Gojković.
Nasleđe svetskoj džez muzici, na koje je opet podsetio, Duško je ostavio Balkan džezom jer mu je, gde god se nalazio i sa kim god da je svirao, muzika ovog područja uvek bila inspiracija.
– Još dok sam bio na Berkliju i kasnije, nekih sedam-osam godina dok sam u kontinuitetu svirao sa svetskim majstorima, svi su govorili da ako želim da budem pravi džez muzičar da moram da imam nešto originalno. Sten Gec mi je pričao da dolazim sa područja gde je sve izmešano, slovenski narodi, Rumuni i Cigani i da svi oni sviraju sve. Tako sam onda još 1961. počeo da pišem i komponujem, da stvaram Balkan džez baziran na našoj harmonici i ritmu. Onda sam aranžirao u tom i partiture za velike orkestre, što niko ranije nije radio, i tako je naše ušlo u istoriju džeza – seća se Gojković.
U Valjevu je Duško svirao opet posle punih deset godina i ponovo se, kako kaže, odlično osećao, odajući priznanje publici i organizatorima i poručujući da i ovakvi festivali potvrđuju svetlu budućnost džeza.
– Ono što me uvek posebno oduševi jeste da je ceo grad u stilu džeza, što svi ovih dana dišu za festival, a toga nema ni u mnogo većim gradovima – konstatovao je Gojković. P. VUJANAC