Sa 29 manifestacija koliko grad finansira ove godine i dodajući stalne gradske manifestacije čiji je organizator grad, Valjevo bi ove godine moglo da se kandiduje za Ginisovu knjigu rekorda po broju manifestacija.
Pored Tešnjarskih večeri, Čvarkijade, Abro festa, Džez festa, Valjevci ove godine mogu posetiti još dodatnih 29 manifestacija.
Iako sama reč manifestacija (lat.) znači javno ispoljavanje, javno izražavanje odobravanja ili negodovanja, objava, objavljivanje, iznošenje na videlo, pokazivanje, ova reč kod nas je poprimila značaj javnog dogadjaja koji se priredjuje za široke narodne mase. Praktično nasledjujući nekadašnja vašarska okupljanja koja su uvodjenjem nekih novih pravila ponašanja u skladu sa vremenom u kom živimo gotovo izobičajena za korišćenje, manifestacija je postala prihvaćena kao dogadjaj koji sam po sebi ima kultivisanije značenje nego vašar.
Vašar ili sajam je oblik narodnog okupljanja. Stariji naziv je panađur, piše u Vikipediji I dodaje da je osnovna svrha vašara bila da seljaci kupe neophodne stvari u vreme dok nisu postojale prodavnice u današnjem smislu. Obično se dešava u doba nekog crkvenog praznika (Crveno slovo) kada nije dozvoljeno raditi i najčešće se dešava na nekom ravnom terenu – često u porti obližnje crkve ili manastira, čime se celom događanju daje određena doza ozbiljnosti i društvene prihvaćenosti. Vašar je toliko važan događaj da su svi veći vašari u Srbiji evidentirani čak i u crkvenom kalendaru. Učesnici zajednice – sela – varošice gde se dešava vašar se tog dana svečano oblače. I raspoloženje je svečano.
Očito u nemogućnosti da pomirimo ono što jeste kultura I ono što se plasira putem nacionalnih televizija kao kultura , manifestacije su postale paravan I za vašare, ali I korak dalje za mogućnost samopromocije, promocije nekog predela, grada, aktivnosti.
Kao prilika da nešto promovišemo I pokažemo manifestacije nisu loše rešenje. Ipak, u svemu treba imati meru I opravdane razloge zašto se neka manifestacija održava , a naročito da li zavredjuje da takvu manifestaciju grad finansijski podrži. Komisija koja odlučuje o sredstvima grada za ove namene trebalo bi da ima uvid I u efekte prethodnih godina finansiranih manifestacija. Odnosno da li neke manifestacije zaista idu u korist gradu, kakvu korist imaju gradjani, ukoliko je već organizovana koliko je bila posećena?
Primera radi, Di fest , manifestacija koja je nastala nakon dolaska SNS-a na vlast, iako uporno finansirana od strane grada pozamašnim sumamam novca do sada nije uspela da privuče pažnju Valjevaca. Nije isključeno da je ova manifestacija trebala da postane pandan ili naslednik nekadašnje vrlo posećene manifesatcije “Miss Beli nasrcis”, ali se u tome nije uspelo. Ni sama manifestacija Miss Beli nasrcis nakon nekoliko godina pause nije uspela ponovnim organizovanjem 2005 godine vrati slavu davnih dana pa je potom I ugašena.
Komisija očito ovoga puta nije napravila ni poredjenje sa manifestacijom Valjevski polumaraton koja je dobila istu sumu novca 500 000 dinara, a koja je bila više nego posećena , sa velikim brojem učesnika pa je Di fest ponovo dobio sredstva iako se poseta ne može meriti.
I ove godine tu su razne “jade”, kupinijade, malinijade, pa su tu I kotlići I prasići dok grad posebno plaća jagnjiće.
Ako je svih 29 manifestacija neophodno gradu Valjevu, što je mišljenje komisije, da li je onda neophodno napraviti bilo kakvu strategiju, odnosno odrediti ciljeve koje grad žili da postigne finansiranjem istih.
U komisiji bi u tom slučaju trebalo da se nalaze sociolog, etnolog, turizmolog, kulturolog,antropolog, . Ali ne, u Valjevu se u komisiji uglavnom nalaze lica koja nemaju ni najpribližnije zanimanje pomenutim zanimanjima: Djordje Jovančić predsednik komisije,članovi: Nenad Branković, Branko Vuković, Ana Marković, Viktor Mićić.
Ova komisija, ako ništa drugo učinila je da kao grad budemo pomenuti, ako manifestacije kojim slučajem ne izazovu divlljenje epskih razmera, kao zona za manifestacije I po tome prepoznati u Srbiji, na Balkanu, u Evropi. Svet je premalen.