Da li je kasno za oporavak sela?

Nacionalni tim za spas sela trebalo bi da donese promenu I zaustavi nestajanje srpskih sela. Broj stanovnika rapidno se smanjuje I u valjevskim selima u kojima postoje čitavi zaseoci koji su potpuno pusti.

Podaci vezani za Srbiju govore da Srbija ima 4.700 sela od kojih je 1.200 u nestajanju, u 1.000 ima manje od 100 stanovnika, dok u najmanje 200 sela nema nijednog stanovnika mladjeg od 20 godina.

Shodno odluci sa nivoa države grad Valjevo je zatvorio vrata na čak šest Osnovnih škola u valjevskim selima dok je škola u Ogladjenovcu ne samo pripojena drugoj školi već potpuno ugašena.  IO Tupanci , IO Klanica, IO Dupljaj  i Zabrdica, IO Kotešica , IO Donja Kamenica, a u  IO Oglađenovac  nema učenika, niti će prema podacima škole biti dece za upis u prvi razred u narednih šest godina.

Već ova situacija trebalo je da zabrine čelnike Grada Valjeva, ali se to nije dogodilo. Sudeći po nekim datim izjavama za njih je to samo sprovodjenje zakona I oni ne vide da se radi o živim bićima, o životnim pričama I sudbinama. Jer gašenje škole nije podatak koji kaže samo nema dovoljno dece već podatak koji kaže I da nema mladih ljudi koji su ostali na selu koji razmišljaju o potomstvu.

Kada Vas put nanese u neko od valjevskih sela može vam se desiti da naidjete na čitave grupe praznih kuća ili pak kuća u kojima žive po jedan ili dva starca I starice. Grad najavljuje ulaganja u putnu infrastrukturu sela, nasipanje puteva makar I jalovinom trebalo bi po njihovom mišljenju da reši problem tamošnjih stanovnika. Ipak zanimljivo je razmišljanje  meštanina jednog od valjevskih sela dato u trenutku kada je delegacija grada otišla, kamere se pogasile I slegla prašina od nasipanja deonice: “Meni je skoro sedamdeset godina, ja sam ovim putem 70 godina išao I tu puta nije bilo. Meni sad ni ne treba jer kad mi je bio potreban nije ga bilo. Dodju naspu tu nešto I sve rešili. Što se mene tiče džaba je to, ja više nisam u snazi, ne mogu ja ni da idem ko čovek, a kamoli da mi sad treba”, rekao je jednom prilikom Jovan.S.

 Porazni podaci dalje govore da 200.000 poljoprivrednih penzionera živi od oko 10.000 dinara, što znači da su oni prinuđeni da i dalje rade, ali ne mogu, jednostavno više ne mogu. U valjevskim selima možete kupiti celo domaćinstvo za 2 do 3 000 evra, njive od po 30 ari prodaju se za 200 eura. U zavisnosti gde se nalaze još se sa cenom jedino dobro drže šume. Broji su starci koji nemaju nikakve prihode, u njihovim domaćistvima naći ćete kravu I par kokošaka u najboljem slučaju. Kako pričaju ta krava služi da se preda mleko, napravi malo sira ili kajmaka kako bi se platila struja, porez. Za život ne ostaje ništa. Iza kuće je baštica sa malo krompira, luka I koji struk paradajiza, da se preživi , a ako ostane koji dinar kupi se I 100 grama kafe, ako neko svrati.

U brojnim selima postoje još objekti koji svedoče o nekimd avnim vremenima. Vremenima kad je selo bilo živo, kad su se održavala I prela I posela, sa brda na brdo vikalo na igranku. Tus u nekad bili poštanski sandučići, mala prodavnica, prostorija za doktora I vakcinaciju dece I uvek velika sala za igranke. Ispred takvih objekata koji su bili vlasništvo MZ, uvek je bilo ljudi praznikom , ali I u lepe letnje večeri. Sada retki objekti koji nisu prodati, zarastaju u korov, prozora I nema, krov je uništen I prokišnjava. Tu više niko ne dolazi, ni autobusi ne svraćaju, a njihovi dolasci su se proredili.

Grad Valjevo donosi Strategije, država pravi Nacionalne timove, ali niko, baš niko neće reći koliko je realno oživeti selo. Daju se subvencije I njih koriste domaćinstva u kojima još ima po neko od 40 ili 50 godina. Zanimljivo je da se može čuti kako je dato 200 ili 800 nekih subvencija , a da pritom niko ne konstatuje da je nekada samo u jednom selu živelo I dve hiljade ljudi, da je u njima bilo daleko više domaćinstava nego sada. Tek na taj način sagledana realnost govori koliko se dugo čekalo da je možda postalo I prekasno. I što je verovatnije niko neće snositi odgovornost što je stanje tako loše. A da li će biti bolje?

Da probamo ovako da odgovorimo na to pitanje:

-reprezentacija gradonačelnika u 2018. godini (izveštaj DRI), iznosila je 1 315 hiljada dinara – cena mleka u otkupu u vajevskim selima  23 dinara za litar dakle, da bi jedno domaćinstvo u selu zaradilo 1 315 000 dinara potrebno je da preda 57 000 litara mleka . Ako jedno prosečno  domaćinstvo predaje dnevno 40 litara mleka za mesec dana predaće  1 200 litara, da bi predali 57 000 litara mleka     potrebno im je 47 meseci, odnosno 3 godine I devet meseci.