Iako gradske vlasti tvrde da je Državna revizorska institucija dala pozitivno mišljenje o radu , to nije tačno. DRI je iznela mišljenje sa rezervom. Ova institucija na propuste u radu i nepravilnosti ukazivala je i tokom 2018. godine. U svemu ovome ne treba zaboraviti da je revizor kontrolisao poslovanje ne u ukupnom poslovanju nego metodom uzoraka.
Pitanje je koliko gradjana zapravo zna nešto o načinu rada Državne revizorske institucije. Pravila i zzakonske odredbe jasno definišu načine i metode njihovog rada. Treba znati da postoji nekoliko nivoa revizije:
-prvi nivo – revizija konsolidovanih računa
-drugi nivo- provera da li je poslovanje u skladu sa zakonom
-treći nivo-revizija učinka
-četvrti nivo –ocena svrsishodnosti
Šta je revizorska institucija radila u Valjevu?
DRI je u Valjevu radila reviziju konsolidovanih računa, dakle prvi nivo, bez ulaženja u provere poslovanja po zakonu, učinak i ocenu svrsishodnosti.
Podsećamo da je DRI radila identičnu reviziju i za 2016. godinu u kojem je od subjekta revizije Grada Valjeva zahtevala da u roku od 90 dana podnese Izveštaj o otklanjanju otkrivenih nepravilnosti (u daljem tekstu: Odazivni izveštaj). Subjekt revizije je u ostavljenom roku dostavio odazivni izveštaj. Institucija je pri oceni verodostojnosti utvrdila da Grad Valjevo nije iskazao mere ispravljanja za sve utvrđene nepravilnosti, da mere ispravljanja nisu u celosti ni adekvatno dokumentovane, tako da je za neke navode izražena sumnja da su istiniti. Novom proverom obuhvaćen je potom period poslovanja subjekta revizije od 22.09.2017. godine do 21.12.2017. godine odnosno od dana uručenja Izveštaja o reviziji do poslednjeg dana roka za podnošenje odazivnog izveštaja, kao i preduzete mere i aktivnosti u periodu od 9. marta do 15. novembra 2018. godine, za otklanjanje nepravilnosti navedenih u Izveštaju o reviziji finansijskih izveštaja završnog računa budžeta i pravilnosti poslovanja Grada Valjeva za 2016. godinu. I nakon novog roka provere revizor daje mišljenje da grad nije preduzeo mere ispravljanja u tačkama evidentiranja imovine I javnim nabavkama.
Revizor je u izveštaju za poslovanje u 2017. Godini naveo da je grad preuzeo obavezu i izvršio rashode i izdatke u iznosu od 164.951 hiljadu dinara, bez odgovarajućeg postupka javne nabavke i bez poštovanja zakonskih procedura u postupcima javnih nabavki, Nakon dostavljanja mera ispravki revizor izražava mišljenje :
“U postupku revizije odazivnog izveštaja ocenili smo da su mere ispravljanja koje se odnose na sprovedene postupke javnih nabavki verodostojne, osim u delu koji se odnosi na nabavku dobara i usluga tokom 2017. godine bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke, kao i u delu nabavke ugostiteljskih usluga tokom 2018. godine bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke i nabavku goriva za službene automobile u postupku javne nabavke koji nije u skladu sa zakonskim propisima”.
DRI je potom u Valjevo došla ponovo u februaru 2018. godine Ponovo se u izveštaju navode nepravilnosti koje su uočene.
Gradjani se često pitaju i zašto revizor nije pokrenuo sudske postupke i procedure pred tužilaštvom , ako mu to već zakon dozvoljava? Iz prostog razloga jer je radjen samo prvi nivo revizije , odnosno revizor se nije bavio kršenjem zakona iz drugog nivoa revizije.
Revizor na kraju provere, po zakonu, može dati sledeća mišljenja :
-pozitivno,
-negativno,
-mišljenje sa rezervom,
-ne može da da mišljenje uopšte.
Revizor je u slučaju grada Valjeva dao mišljeje sa rezervom. Gradske vlasti ga predstavljaju kao pozitivno mišljenje. Ali, to nije tačno. Jer da jeste DRI bi u izveštaju o reviziji to i napisao –Pozitivno mišljenje. Ali nije , napisano je mišljenje sa rezervom.
Šta god ova gradska garnitura pokušala da spinuje ili manipuliše podacima, izveštaj nije tajni dokument i vidljiv je i dostupan svim gradjanima Srbije. Kako onda i dalje tvrditi da je pozitivno kad je mišljenje sa rezervom? Računajući na neukost većine gradjana po pitanju revizije.
Ipak, ni ovo nije sve. Prilično je obeshrabrujuća činjenica da revizor nije kontrolisao celokupna poslovanja. „ Tamo se jasno i decidno navodi u jednom delu da uzorkovana dokumentacija ne sadrži nepravilnosti. Uzorkovana. To znači da je metodom slučajnog uzorka radjena revizija dokumenata. Pitanje je šta bi pokazao i kakav bi zaključni izveštaj revizora bio da je pregledano sve. Ovde je vidljivo dakle, da su nakon analize uzorkovanih dokumenata o poslovanju uočene nepravilnosti zbog kojih revizor daje mišljenje sa rezervom“, objašnjava dr Slobodan Ilić , stručnjak za javne finansije.
S.V.