Piscu nije upućeno ni izvinjenje, ali ni Valjevcima

Narodna izreka da se „kapa kroji prema glavi“, mogla bi da se primeni u slučaju Valjeva i svega onoga što se može smatrati kulturom, ali pre svega odonosom grada prema istoj. Na obali reke Gradac većeras će biti  održano književno veče pisca Vlade Arsića bez troška za grad. Ipak računica nije tako jednostavna.

U situaciji kada grad izdvaja više od 20 miliona za brojne manifestacije, potom još miliona za upravo kulturna  dešavanja, pravo je pitanje kako smo iskoristili taj novac? Ali grad bez obzira na ta izdvajanja izdvaja novac i za funkcionisanje svih ustanova kulture. S jedne strane dakle imamo milione i imamo činjenicu da je sa situacijom u Valjevu vezanom za knjigu koja košta 627 dinara , upoznata cela Srbija.

Dok u Valjevu traju Tešnjarske večeri svako bi očekivao da u dnevnim listovima i na nacionalnim televizijama ova manifestacija u koju se svi u Valjevu zaklinju bude praćena i promovisana. Promocijom ove manifestacije promoviše se i sam grad Valjevo. Ipak nije bilo tako. Umesto takve jedne slike, bez obzira šta ko o Tešnjarskim večerima mislio, osvanula je informacija da pisac Vlada Arsić nije u mogućnosti da održi promociju jer ga biblioteka ucenjuje da mora doneti svoju knjigu  sobzirom da je biblioteka ne može kupiti bez tendera. Tako je Valjevo postalo preko noći poznato po tih 627 dinara, reći će neko. Ipak Valjevo nije postalo poznato samo po 627 dinara već i po činjenici kako se to zapravo odnosimo prema kulturi pre svega, a potom da li naša priča o dobrim domaćinima zaista „pije vodu“?

Srbija je saznala kako stvari u Valjevu zaista funkcionišu. Izdvajanja silnih miliona dinara trebala bi da za posledicu imaju viši nivo kulture u gradu. Svaka manifestacija ili kulturni dogadjaj koji plaćamo ne bi trebalo da budu sami sebi cilj već je cilj podizanje nivoa svesti gradjana u oblasti kulture, a potom i prihvatanje kulturnih obrazaca koji vremenom treba da postanu sastavni deo naših života i model ponašanja i pogleda na svet oko nas.

U ovom konkretnom slučaju dobili smo ono što u reklamama čestu nazivaju „2 u 1“. Najpre pokazatelj koliko su dosadašnja ulaganja u ovu oblast zaista doprinela podizanju svesti gradjana u domenu kulture, ali i promociju kakvu nismo želeli.

Na brojna pisanja dnevnih listova u Srbiji i izveštavanja lokalnih medija u Valjevu, komentare i pitanja na društvenim mrežama iz Biblioteke se niko nije oglasio. Nije se oglasio ni grad Valjevo. A trebalo je. Da nam je kultura na osnovnom nivou, za sve što se desilo, neko je trebao piscu da uputi izvinjenje u ime našeg grada i Biblioteke.  Razlog je jednostavan, najpre nisu svi Valjevci krivi zbog ovog dogadjaja, a potom osnovno vaspistanje i pristojnost nalažu da ukoliko pogrešimo najpre treba da se izvinimo čime pokazujemo da smo svesni svoje greške i da nam nije drago zbog toga, a potom ukoliko je moguće istu grešku ispravimo ili bar pokušamo da je ispravimo. Pisac dakle, nije dobio izvinjenje. Ali nisu ga dobili na gradjani Valjeva. A trebalo je i jedno i drugo.

Ništa od navedenog se nije dogodilo. Umesto toga Arsić organizuje o sopstvenom trošku promociju knjige na obali reke Gradac , večeras od 20h u kafeu River bar. Razlog za ovaj postupak Arsić je objasnio rečenicom da su mu se mnogi Valjevci obratili povodom njegovog slučaja , a potom i da on zaista voli ovaj grad  o čijoj je ratnoj bolnici takodje napisao knjigu i sam grad pominje u više svojih knjiga.

Kultura nam je dakle, takva kakvi smo mi ili smo mi onakvi kakva nam  je i kultura? Izgleda da je u našem slučaju istinito i jedno i drugo. A ovaj nivo, zaista ne vredi miliona.  

S.V.