Novinari u političkoj borbi ili posmatrači?

Tribina o medijskoj etici „Novinari ili politički protivnici” koja je održana u organizaciji UNS-a praktično je pokazala razliku u stavovima po pitaju etičnosti , ali I objasnila kako se u Srbiji od novinara postaje neprijatelj .

U politički posvađanoj Srbiji mediji se ponovo dele na “naše” i “njihove”, vladine i opozicione, “režimske” i “nezavisne”. Šta o tome piše u Kodeksu novinara Srbije? Ima li vlast pravo  da tretira novinare kao političke protivnike? Imaju li novinari pravo da se zbog toga ljute? Smeju li političari novinarima oštro da uzvraćaju na kritike i/ili uvrede? Postoje li u Srbiji  nepristrasni novinari i etičko novinarstvo i kako to izgleda u lokalnoj štampi?

Sve češće se može videti da novinari u Srbiji bivaju označeni kao neprijatelji , a Muharem Bazdulj književnik, novinar i član Suda časti UNS-a, tvrdi da je to posledica situacije koja je data I stava da ko nije sa nama taj je protiv nas. “ Naročito od kako se od novinara počelo očekivati da aktivno počnu podržavati bilo koju opciju. Po ovom stavu vlasti došli smo u situaciju da I onaj koji radi poštujući kodeks postaje automatski neprijatelj. To naravno da ne bi smelo da bude tako. Jedna je stvar biti novinar , a druga biti propagandista. I opet je bolje biti doživaljavan kao neprijatelj nego kao propagandista”, smatra Bazdulj.

S obzirom da je Smajlovićeva iznela stav da je iznošenje kritike misli napad I jasno konfrontira I označava novinara kao pripadnika neke opcije, Vamedija je zatražila od Bazdulja da to prokomentariše : “ Ja to ne bi tako rekao. Ako kritikujete sa pozicije neutralnosti I ako kritikujete to ne znači da stojite automatski na nekom stanovištu neke opcije. Znate posle Francuske revolucije u turbulencijama koje su nastupile pojavila se jedna opcija koja se predstavljala kao neutralni zagovornici monarhije. To je apsolutno nemoguće jer ako ste zagovornik monarhije morate biti za odredjenu dinastiju. Iz perspektive novinara koji kritikuje vlast on ne mora biti iz perspektive neke politike , on nastupa iz pozicije neutralnog zagovornika javnosti. Važno je da se stav donosi u konkretnoj situaciji”.

Po njegovom mišljenju sasvim je normalno da I izmedju sebe novinari budu konfrontirani, ali da je najvažnije da novinar radi u interesu javnosti , a da kada postavi neki drugi interes to više nije novinarstvo.

Ljiljana Smajlović, predsednica Suda časti UNS-a i kolumnistkinja „Nedeljnika“ , imala je na tribini stav da novinari jesu deo političke borbe pa I da je to trend svuda u svetu. Za razliku od ostalih učesnika tribine Bazdulja, novinarke Darije Ranković I Mila Perića autora emisije Govornica , Smajlovićeva je zagovarala stav da kritika jeste napad pa da I samim tim novinari moraju biti izloženi napadima.

“ Moje mišljenje je da su novinari postali deo političke borbe, ali da oni traže da se tretiraju kao da su posmatrači. To se ne dešava samo u Srbiji već I u svetu I svi novinari imaju problem sa gubitkom kredibiliteta. U etičkom kodeksu novinara se navodi da je sa profesijom nespojivo otvoreno zalaganje za neku političku opciju. Da li vi znate nekog novinara , a da je tajna koje je njegovo političko opredeljenje? Naravno da ne jer čim pročitate njegov tekst vi vidite da je opredeljen.  Tako je sada svuda I treba o tome da govorimo. Mogu li novinari da smatraju da mogu da napadaju političare , a da kada mi to radimo onda je to javni interes, ako oni odgovore to je pogromaštvo”, kaže Smajlović.

Ona smatra da prostora za dijalog zapravo I nema jer nema zainteresovanih za dijalog pa dolazi do podele na podobne I nepodobne.

Na pitanje Vamedie da li smatra da novinari ne treba da imaju kritičku misao I stav , Smajlovićeva kaže : “Naravno da svako ima stav. Ali kada novinar napada on kaže da ima kritičku misao”. Na pitanje ko koristi termin “napada”, Smajlovićeva objašnjava da ona to kaže. “ Ja čitam I vidim da su to napadi, vrlo često uvrede , to nije za objavljivanje. Običaj novinara da kada nisu saopštili šta misle u dovoljnoj meri uzmu megafon I govore na opozicionim skupovima. Da li mislite da je to spojivo sa etičkim kodeksom? “.

Novinarka Darija Ranković ispričala je realne svakodnevne probleme u radu , ali I dala svoj pogled na stav o tome kako se postaje neprijatelj. “ Ova vlast zapravo najpre pokušava da napravi prijatelja od novinara I za to koristi razne metode. Ja sam svojevremeno za tekst o “Di festu” pre par godina dobila ponudu od gradonačelnika da mi oni daju 20 000 dinara za taj tekst jer se to njima dopalo. Sam tekst nije bio ništa posebno I više je bio informativan sa šansom da se ta manifestacija popravi. Ja sam taj novac odbila, ali sam tada shvatila da se radi o novcu gradjana o budžetu I odlučila sam da se bavim temom trošenja novca iz budžeta. Vrlo brzo sam postala neprijatelj jer sam se bavila istraživanjem I činjenicama”, rekla je Ranković.

Mile Perić je prisutnima najpre objasnio da sam nije novinar , ali da je njegova emisija dobra prilika da se čuju stavovi svih slojeva društva. “Ja ne živim od novinarstva jer imam prihode u ustanovi u kojoj radim pa možda moj stav nije isti kao kod onih ljudi koji od toga žive. Lično mislim da je novinarstvo degradirano u Srbiji , da je nekada bilo drugačije . Evidentno je da je došlo do urušavanja”, rekao je izmedju ostalog Perić.

Svi prisutni dobili su po primerak novinarskog kodeksa, ipak na samoj tribini nisu medju gledaocima bili prisutni oni koji ga ponajvie krše. Bilo da praksa napada dolazi iz sveta ili se ta praksa uu Srbiji začela davnih dana , jasno je da svemu kumuje odsustvo demokratije I politički režimi koji medije doživljavaju kao ubojito orudje u svojim rukama , a za cilj ima uništavanje svakog ko se može označiti kao neprijatelj.