Zbog čvaraka u Valjevo

Kada se na stranu ostavi fešta I niz zakulisnih radnji, Čvarkijada u Valjevu zapravo je spremanje specijaliteta po kome smo kao grad sve više prepoznati.

Dok u Srbiji odavno se zna za ajvar I paprika treba ići u Leskovac, za pršutu na Zlatibor, sve je izvesnije da za čvarke treba doći u Valjevo. Verovali ili ne na svakoj Čvarkijadi proda se do pet tona raznih vrsta čvaraka. Sada kada ova manifestacija traje dva dana, moguće je da ta cifra bude I premašena.

U Valjevu je nekada skoro svako domaćinstvo imalo posek pa je 29. novembar slovio za vreme svinjokolja. Tada se s večeri u Valjevu u naročito perifernim ulicama mogao osetiti miris čvaraka. I svako domaćinstvo koje ih je spravljalo imalo je neki svoj davnašnji recept za koji su verovali da je upravo onaj pravi I najbolji.

Bilo je to vreme kada su se ljudi okupljali oko oranija , družili I nadgledali pripremu čvaraka.

Manifestaciju vezanu za duvan čvarke u Valjevu je svojevremeno ustanovio Slaven Batočanin postavivši samo 4 oranije na kej Kolubare kod Belog mosta. Priča o čvarcima privukla je odmah veliki broj gradjana. Na žalost tada se na tom samom početku više govorilo o jednom nemilom dogadjaju , odnosno činjenici da su mesari koji su topili čvarke odlučili da mast podele gradjanima. Mast je sipana u plastične čaše koje su se zbog vreline topile, mnogi su zadobili opekotine , a od navale jedna oranija je čak prevrnuta.  Mesto održavavnja takodje je bilo predmet sporenja jedno vreme, ali je na kraju odredjeno da se čvarci pripremaju na keju Kolubare naspram Centra za kulturu.

Već narednih godina organizatori su želeći da u prvi plan stave čvarke odredili odredjena pravila I uslove. Oni manje više važe do danas. Iako je sama manifestacija u početku bila neinteresantna gradu , videvši zainteresovanost Valjevaca , graske vlasti odlučile su da se uključe.

Danas na ovoj manifestaciji učestvuje do 120 takmičara koji se nadmeću u spremanju ovog speccijaliteta. A recept? Opet ima svako svoj. Slaven Batočanin koga su Valjevci prozvali kraljem duvan čvaraka tvrdi da se tačno zna kako se čvarci prave.  

“ Za “duvan” čvarak, čiji proces dobijanja nije ni lak ni kratkotrajan, bira se najbolje svinjsko meso u odnosu 1:1,5 sa slaninom. Ono se seče na veličinu polovine pakle cigareta i kuva dok ne postane kašasto. Od ključne je važnosti da se vatra ispod ranije dozira kako treba, kao i da se ranije uporno meša bar sedam časova. Dobijena kaša se bistri, a kuva se dok voda ne ispari, i ne ostane samo mast. Potom se sadržaj ranije stegama cedi kroz gazu, dok se ne dobijuo kao konac tanki “duvan” čvarci koji se na kraju sole po želji” , objašnjava  Batočanin.

Neko voli duvan čvarke , neko pak one malo masnije, neko pržene u mleku , neko blago ljute, tek svako opet svemu doda sopstvenu meru.

Čvarci nisu jeftini I ove godine prodaju se po ceni od 800-900 za kilogram šoder čvaraka odnosno 1200 dinara za kilogram duvan čvaraka.

“Potencijal mesno-prerađivačke industrije ovog područja je veliki jer imamo odličan svinjski materijal i od samog početka ideja je da čvarci, kao svojevrsni brend, budu pokretač za domaće proizvođače, jer je uzgoj svinja svuda u svetu profitabilan. Domaći nivo, na žalost, jeste 15 jedinki, što je sa sadašnjim cenama hrane i ostalim troškovima dovoljno za prosti opstanak, dok se o nekoj ozbiljnoj priči i isplativosti ne može govoriti bez 30 tovljenika po krmači”, rekao je Batočanin novinarima.

Medju takmičarima su mesari, ali I oni koji to nisu po profesiji jer iako Poljoprivredna škola obrauje ovaj kadar mesara nema dovoljno.

„Kvalitet čvaraka, ispoštovana receptura da bi se dobio njihov odgovarajući ukus, miris i boja, zadovoljavajući je i pokazuje da se velika većina učesnika potrudila. Što se tiče ostalih mesnih prerađevina, čini mi se da je većina njih pre išla na kvantitet nego na kvalitet – ističe profesorka Vesna Kotarac, član stručnog žirija za ocenu kvaliteta „duvan“ čvaraka.

Kvantitet dakle, a ne kvalitet koji je verovatno postignut promocijom i prilikom da se nešto i zaradi.

Grad daj novac za pevače i svirače kako bi se dočarao utisak opštenarodnog veselja . Ipak ma koliko novca izdvojili za tu namenu, u prvom planu jeste čvarak, bilo koje vrste.

I to bi trebao da bude i ostane jedini razlog zbog kog bi neko posetio ovu manifestaciju.

Zanimljivo je da je grad ove godine uključio i besplatan voz iz Beograda kako bi prevezli posetioce. Još zanimljivija je potom bila gužva ispred Muzeja jer je neko istim putnicima rekao da pored besplatnog prevoza imaju i besplatan ulaz u Muzej. Zapsoleni u Muzeju za ceo slučaj nisu znali, ali je gužva rešena kada je doneta odluka da se posetioci ipak puste besplatno da udju i vide postavku.

Ako je grad želeo da zaradi , zašto bi onda pored prevoza i ulaz u Muzej bio besplatan?

Ali , sve su to propratni efekti onog što zovemo manifestacijom.

Naša Čvarkijada postići će svoj cilj onog trenutka kada gost recimo u restoranu u Nišu , Kraljevu, Novom Sadu isključivo zatraži, a iz istog razloga neko namerno i svesno dodje u Valjeevo tokom cele godine -specijalitet- Valjevske duvan čvarke.