U kalendaru zdravlja 14. novembar posvećen je na međunarodnom nivou priči o borbi protiv dijabetesa. Ono što se razlikuje od svih ranijih godina od kada se aktivno obeležava dan posvećen borbi protiv šećerne bolesti jesu novi savremeni terapijski principi u lečenju pacijenata sa dijabetesom.
Statistika je važna sa aspekta da nas svake godine podseća da je na svetu i u Srbiji sve veći broj ljudi obolelih od dijabetesa i da taj broj stalno raste. Danas oko pola milijarde ljudi na planeti ima dijabetes, a ako se ovaj trend oboljevanja nastavi do 2045. Možemo očekivati 650 miliona obolelih ljudi. U Srbiji se statistika nije mnogo promenila u odnosu na prethodne godine, 720 hiljada je dijagnostikovanih dijabetičara, a prevalenca je 8,6%, pa se te 2045. Godine predviđa da će svaki deseti stanovnik Srbije imati dijagnostikovan dijabetes.
Šef endokrinologije Opšte bolnice Valjevo, dr Katarina Odanović napomenula je da su skrininzi na dijabetes jako važni i da svaka osoba nakon navršene 40 godine života bar jednom godišnje treba da proveri svoju vrednost glikemije u krvi. Ona je takođe podsetila da je u terapiji dijabetesa još jako važna fizička aktivnost, individualna terapija prilagođena svakom pacijentu, kao i dijetetski način ishrane.
„Ono na čemu posebno insistiramo i na čemu ćemo insistirati jeste vođenje dnevnika samokontrole. Naši pacijenti su svi edukovani, a naročito pacijenti na insulinskoj terapiji, da vode dnevnike samokontrole i da sami isfiltriraju doze insulina i da sa tim dnevnicima samokontrole dolaze kod lekara na kontrolu. Bez dnevnih profila glikemije mi nismo u mogućnosti da filtriramo terapiju. Ovom prilikom ponovo apelujem na sve naše pacijente da kada doalze na kontrolu sa potrebnim laboratorijskim analizama obavezno ponesu i dnevnike samokontrole“, izričita je dr Odanović.
Ona je iznela da je ono što je zaista novo u terapijskom principu jesu novi oralni lekovi i novi insulini. Prem njenim rečima ti novi lekovi su jedini koji u dijabetologiji imaju kardioprotektivan efekat, te se uviđa da se sve više princip terapije dijabetičara poklapa sa principom kardiološke terapije, jer onog trenutka kada se pacijentu dijagnostikuje dijabetes on je već kardiovaskularno ugrožen i u znatno većem riziku za oboljevanje od akutnog infarkta miokarda ili moždanog udara. Problem jeste što takvi lekovi nisu još uvek na A listi, pa se kupuju.
„Lekovi nisu jeftini, ali sa druge strane, ako pogledamo nisu ni skupi. Vrednost terapije za mesec dana ekvivalnetna je vrednosti pet paklica duvana, pa je na pacijetu svakako odluka. Pitanje je dakle da li izabrati život i zdravlje ili odustati od takve terapije. Mi u ambulantama svakako preporučujemo tu terapiju svim našim pacijentima. Znamo da se teško danas živi, ali se mi trudimo da im objasnimo značaj nove terapije koja prevenira makro i mikro vaskularne kompilakcije u toku bolesti. Što se tiče insulinske terapije dobili smo insulinske analoge druge generacije za oba tipa dijabetesa i po svemu tome mi ne zaostajemo ni za Evropom ni za svetom. U narednoj godini očekujemo još dva nova insulina na A listi. Mogu sa ponosom da kažem da ono što se nalazi na Odseku endokrinologije valjevske bolnice i ono što mi primenjujemo kod insulinske terapje kod naših pacijenata ni po čemu ne zaostaje za svetom“, istakla je dr Odanović.
Dr Katarina Odanović, šef Odseka endokrinologije OB Valjevo, je zaključila da je dijabetes bolest u čijem lečenju moraju da učestvuju svi, lekar, pacijent i cela porodica. Svi aspekti društva treba da brinu o pacijentima, a pacijeti treba da nauče da brinu o sopstvenom zdravlju, te se tek onda može očekivati uspešnost terapije. Na žalost zbog kompleksnosti bolesti tek svaki drugi pacijent lečen od dijabetesa približava se terapijskim ciljevima. Najvažnije u lečenju dijabetesa svodi se na princip individualizacije terapije, prevenciju, vođenje dnevnika samokontrole i pridržavanje dijetetskog režima, blaga do umerena fizička aktivnost i komplijansa sa lekarom su neophodne komponente za uspeh u lečenju obolelog od dijabetesa.