Apoteka Valjevo ima dug do 100 miliona dinara

Kako će na kraju biti rešena sudbina Apotekarske ustanove u Valjevu teško je pretpostaviti. Po nezvaničnim informacijama ova Ustanova  ima dugove i do 100 miliona dinara , a grad Valjevo koji po zakonu treba da poveriocima namiri pomenuta dugovanja sredstva nije predvideo u budžetu za 2020. godinu. Zaposleni odlaze iz ove ustanove , a grad sada planira da izda slobodne prostore kojima apoteka raspolaže trećim licima. U ovom trenutku nije poznato sa koliko slobodnih objekata Apoteka raspolaže.

Shodno zakonu o Zdravstvenoj zaštiti još pre sedam meseci Grad Valjevo bio u obavezi da kao jedinica lokalne samouprave sprovede postupak kontrole nad radom i poslovanjem zdravstvene ustanove, čiji je osnivač na dan stupanja na snagu ovog zakona, i utvrdi da li je kod zdravstvene ustanove nastupila trajnija nesposobnost plaćanja, odnosno preteća nesposobnost plaćanja, odnosno prezaduženost pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuje stečaj, kao i da o utvrđenim činjenicama podnese izveštaj Ministarstvu zdravlja, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine, u roku od pet radnih dana od dana sačinjavanja tog izveštaja.

Koliki je tačno dug dobavljačima lekova valjevske Apoteke nije javno obznanjen podatak. Na konferenciji za novinare gradonačelnik Slobodan Gvozdenović kaže da se radi od dugu u visini od 60 do 70 miliona dinara. Ovaj podatak značio bi da je Apoteka uspela da smanji dug koji je iskazala na kraju 2018. godine kada je iznela podatak da duguje 100 miliona dinara.S obzirom na poslednje informacije iz ove Ustanove biće da smanjenja duga u tom obimu nije bilo.

Zakon o zdravstvenoj zaštiti obavezuje lokalne samouprave da nakon ustanovljenja duga isti lokalna samouprava izmiri prema poveriocima. Najveće dugove Apoteka ima prema dobavljačima Feniks I Vega. S druge strane Ustanovi duguje RFZO koji kako se navodi uobičajeno kasni do dva meseca sa plaćanjem.  

Gvozdenović tvrdi da Apoteka neće u likvidaciju iako joj realno preti takav epilog.

„Apotekarska ustanova ne ide u likvidaciju niti prodaju ni koncesiju. Slobodni kapaciteti koji budu verifikovani od strane nadležnih oragana , će biti stavljeni na raspolaganje budućem zakupcu. Apotekarska ustanova je u tom slučaju zakupodavac . Ne prestaje da postoji. Uslovi konkursa za izdavanje slobodnih kapaciteta su stvar odluke Komisije , Gradskog veća i nadležnih u Valjevu u dogovoru sa Ustanovom i način otplate duga koji moramo veriikovati jer znate da RFZO kasni po dva meseca . Moramo videti koliki je dug . Moram da vam kažem da je najveći dug prema Feniksu , dva puta sam razgovarao sa menadžerom Feniksa , nemačka veledrogerija i oni su stekli utisak da je grad spreman da udje u rešavanje problema apotekarske“, rekao je Gvozdenović.

Nije poznato ni sa koliko svojih objekata raspolaže Apoteka , a u koliko je i sama zakupac kao ni da li uopšte raspolaže slobodnim prostorom koji bi mogla iznajmiti.

 Od oko 80 zaposlenih u Ustanovi poslednjih dana broj se sveo na svega dvadesetak. Gradonačelnik najavljuje i kadrovsku racionalizaciju koja bi praktično trebala da znači  smanjenje broja zaposlenih , a u tom slučaju veliko pitanje biće otpremnine. Shodno dugovima Apoteka teško može obezbediti iste , a ni grad Valjevo u budžetu za to nema predvidjena sredstva.

Član 262 Zakona o zdravstvenoj zaštiti na izmirenje dugova obavezuje isključivo osnivača jedinicu lokalne samouprave i navodi rokove za plaćanja. Najpre 90 dana  od dana stupanja na snagu ovog zakona, a ukoliko se plaćanje vrši u više mesečnih rata, da plaćanje prema poveriocima u celini izvrši najkasnije do 31. decembra 2021. godine.

Neki rokovi su već istekli bar kada je u pitanju utvrdjivanje stanja i postupanje po Zakonu. Nema sumnje i da je osnivač, grad Valjevo i njegova administracija ozbiljno zatajila u praćenju zakona i izvršenju svojih obaveza. Ali deo odgovornosti za nelikvidno poslovanje s druge strane  snosi i  Apoteka i njen Upravni i Nadzorni odbor koji su spona između Apoteke i osnivača, pa je pitanje i kakvim su se nadzorom i odlukama oni bavili?

Kako god slučaj bio rešen možda nije loše da se aktuelna vlast zapita da li je slučaj Apoteke posledica i uvedenog sistema rada na sednicama Veća i Skupštine gde se tačke brzo iščitavaju , a još brže izglasavaju?  Jer jedino tako i jednima i drugima može da promakne ni manje ni više nego 100 miliona duga.