Zgrada nekadašnjeg Radio Valjeva ove godine obeležiće tri godine od početka i nikad završene rekonstrukcije. Ove godine ona će zvanično postati spomenik nebriga, nemara i omaž jednoj vlasti.
Dok
se Valjevo priprema za godinu jubileja odluke o propadanju jednog od
značajnijih objekata arhitekture u Valjevu , nije loše podsetiti da je grad Valjevo 6. aprila 2017. godine zaključio ugovor sa
reduzećima Kompresor ing i Procesor elektronika o izvodjenju radova na
adaptaciji i rekonstrukciji pomenute zgrade. Radovi koji su trebali da budu
zavrešeni u avgustu, su potom obustavljeni zbog, kako je rečeno u gradskoj
upravi , dodatnih intervencija. U javnosti su se pominjale pločice i tavanski prostor.
A bio je uključen i Zavod za zaštitu spomenika.
Oba izvodjača su ulazeći u ovaj posao obezbedila
traženi materijal, ali ga nisu mogli iskoristiti jer radovi su obustavljeni od
strane investitora , odnosno grada.Kako je
Vamedia već izveštavala Procesor
elektronika tužio je grad za nanetu
štetu u visini od 2,5 miliona dinara. Ništa bolje nije prošao ni drugi
izvodjač.
U samu rekonstrukciju objekta ušlo se nakon što su iz njega iseljeni Napred I Radio Valjevo. Dok je Napred objekat napustio u predvidjenom roku nakon pristizanja obaveštenja iz Gradske uprave, vlasnici Radio Valjeva su pak zgradu ruinirali odnevši iz nje I imovinu koju nisu kupili prilikom privatizacije , a koja je uključivala verovali ili ne pored opreme za grejanje, čak I štekere I prekidače. Valjevska javnost potom je ostala uskraćena za informaciju na koji način je grad nadokanadio pričinjenu štetu.
Razlog iseljenja medija iz pomenute zgrade bio je projekat grada da ista bude adapirana I uredjena za potrebe Gradske kuće po ugledu na druge brojne gradove u Srbiji. Politika je potom dala svoj pečat ovom zdanju s obzirom da je SNS predvodjena dvojicom ključnih ljudi gradonačelnikom Slobodanom Gvozdenovićem I direktorom Filijale za zapošljavanje , zamenikom predsednika Skupštine , predsednikom Komisije za javne nabavke I članom brojnih radnih tela Mihailom Milutinovićem , odlučila da odustane od svih projekata koje je predložio koalicioni partner SPS.
Gradska Skupština je potom u februaru 2019. godine donela odluku o poveravanju ovog prostora Modernoj galeriji sa namenom da u njoj nakon završene rekonstrukcije bude Muzej fantastike po nekadašnjoj želji slikara Ljube Popovića. Kako je tada najavljeno, grad Valjevo učestvovaće u rekonstrukciji zajedno sa ministarstvom kulture. Ipak Grad Valjevo praktično je ovu odluku doneo dok sudjenje još traje pa je ministarstvo kulture ulaganja najavilo tek za moguće ovu godinu , odnosno nakon što svi sporovi budu završeni.
Ipak, samo par meseci kasnije valjevska javnost je obaveštena da tužbe izvodjača radova nisu jedina sudska radnja već I činjenica da se sam objekat nalazi u procesu restitucije , odnosno da porodice koje su suvlasnici traže svoju dedovinu od grada.
Porodicama koje traže svoje , a na šta po zakonu o restituciji imaju pravo svakako ide na ruku činjenica da zgrada propada već pune tri godine , odnosno da ne postoji isključivi interes grada Valjeva da ona bude od koristi.
Pomenuta zgrada je secesijsko zdanje prve Valjevske banke kasnije Narodne štedionice i građena je od 1903. do 1905. godine.
Ne treba sumnjati da je slikar Ljuba Popović želeo da u njegovom gradu bude oformljen Muzej fantastike, ali izvesno ne treba sumnjati ni da je odluka o poveravanju ovog objekta Galeriji bio očit pokušaj vlasti da sa sebe skine odgovornost za propadanje ovog objekta prebacujući “vruć krompir” u dvorište ministarstva kulture.
Šta god bilo u pitanju , ova godina može doneti neke odgovore, ali svako ko pored ove zgrade prodje u jedno može da se uveri, ona sve više liči I jeste – Muzej fantastike , ali ne naučne niti likovne već one koju zovu horor.
Ovo je idealan prostor za biblioteku. Šta vi mislite o toj ideji?
Muzej fantastike kako to gordo zvuči. Svi će iz okolnih sela da dodju u muzej fantastike jedino tu mogu da vide svoju budućnost.
A direktor Muzeja fantastike da bude Gvozdenović,on fantastično laže
Ha ha ha, bravo za ideju! Laze, vala, k’o na takmicenju!