Sunovrat jedne budućnosti – 17 godina od ubistva Zorana Djindjića

U Valjevu 21.marta 2002. godine u Centru za kulturu Valjevo Zoran Djindjić je verujući u promene i srpski narod rekao: “Ja mogu da obećam demagoški bilo šta, ali iz iskustva, istorijskog Vam kažem , nikada više se devedesete vratiti neće. Mi smo deset godina stariji , siromašniji, propaliji i to je cena naše gluposti i naše neodgovornosti. I ja jedino želim da mi to više nikada u istoriji ne ponovimo… “

Danas se navršava 17 godina od ubistva srpskog premijera Zorana Djindjića. Valjevske demokrate održaće  parastos u Hramu Pokrova Presvete Bogorodice (stara crkva) u četvrtak od 11.00 časova.

Oni koji su rodjeni pre sedamnaest godina danas su na korak od svog punoletetsva, uveliko imaju snove , nade i želje vezane za budućnost. Danas, oni koji su rodjeni tog marta 2003.godine spremaju se za fakultete, ali istovremeno svoje planove vezuju za neku evropsku zemlju što dalje od Srbije. Oni čak ni u školama nemaju dovoljno saznanja o tome kolika je bila borba srpskog naroda  da demokratija postane stvarnost. Ako je za utehu, oni će u takvom sistemu živeti, ali daleko od zemlje u kojoj je pre 17 godina ubijen premijer.

Zoran Đinđić je ubijen u Beogradu na stepeništu zgrade sedišta Vlade Srbije 12. marta 2003. u 12:23. U trenutku ubistva Djindjić, osnivač Demokratske stranke, obavljao je dužnost premijera Srbije. Njegova uloga u formiranju opozicije devedestih godina bila je nemerljiva. Poseban doprinos dao je u petooktobarskim promenama kada je sa vlasti zbačen Slobodan Milošević, u čijem je kasnijem isporučivanju Medjunarodnom sudu u Hagu takodje učestvovao.

U svom radu zalagao se za uspostavljanje demokratskih principa pre svega težeći tome da Srbija postane članica EU. Ni 17 godina nakon njegovog ubistva Srbija nije deo evropske porodice. Porazna istraživanja pokazuju da sve manje gradjana I veruje da bismo to jednom mogli I postati.

Ove godine godišnjica od ubistva Zorana Djindjića obeležava se u jeku predizborne kampanje koju opozicija bojkotuje, baš kao što je I 1997.godine to učinio I sam Djindjić predvodeći DS. Izbori bi I po Ustavu I zakonu trebalo da budu demokratski proces jer su tekovina demokratskih naroda, ali uslovi su promenjeni.

 “Da bi promene uspele, većina članova društva koje je ušlo u promene mora da se svakoga jutra buditi sa osećanjem izuzetnog istorijskog trenutka, s osećajem nečeg velikog i vanrednog.” Z.Djindjić

17 godina od ubistva premijera “voda je ušla u brojne koaksijalne kablove”, gradjani žive u mraku I neznanju, ucenjeni I zastrašeni strepeći za svoje radno mesto “oštre” kamere da fotografišu svoj glas na listiću, putnici su u autobusima, vozači su u džipovima, zaziru od sledećeg “dobra”, nemaju nadu da bi u Srbiji za dugo vremena nešto moglo biti drugačije. Hiljade I hiljade gradjana svoju budućnost traže van sistema čiji je naziv zabranjeno izgovoriti: autokratske vladavine.

Na političkoj sceni nema novih “igrača” niti novih ideja, a linija manjeg otpora potkopava svaki oblik sigurnosti I promena. Dvadeset godina od tih 90-tih Srbija je djak ponavljač koji nikada nije naučio lekciju o slobodi.

“  Još uvek nismo srušili most koji nаs povezuje sа kаtаstrofаlnom prošlošću, još uvek je moguć pаd unаzаd. Bаlkаn je još uvek pun rаzornih potencijаlа” Z.Djindjić

U trenutku kada se vrednost čoveka meri novcem, kada moral posrće, kada nijedna stvarna vrednost ne može da bude održiva, kada znanje ustupa mesto neznanju, kada sposobnost pravi prostor za nesposobnost, kada više niko ne veruje , ime jednog borca za demokratiju biva ismevano kao što biva ismevano sve ono u što se verovalo. A samo zato što se nije istrajalo, samo zato što je “volja za moć” još jednom pokazala svoje lice. I sada kada neko misli da vredite prosečnu zaradu u Srbiji niko se ne pita da li zaista vredim samo toliko  ili kao čovek vredim mnogo više? Zašto me potcenjuju?

“   Moto koji me vuče nаpred je: nikаdа se ne predаj. Ako kreneš u preticаnje, dodаj gаs. Rаdi ono što smаtrаš dа je isprаvno, ne ono što će većinа dа podrži.” Z .Djindjić

Pa, 17 godina kasnije, šta je to što nas vuče napred?