Uplatili pare gradu, potpisali ugovore, ali ni posle 4 godine nemaju vodu

Meštani sela Klanica ni posle 4 godine od potpisivanja ugovora i uplate ugovorne obaveze za izgradnju vodovodne mreže nisu dobili vodu. Oni su u više navrata pokušavali da saznaju šta je problem , ali na njihova pitanja i dopise nisu odgovorili ni gradonačelnik Slobodan Gvozdenović ni načelnik odeljenja za infrastrukturu Zoran Trifunović, ali ni aktuelna gradska Skupština.

Ljubomir Radović samostalni odbornik i aktivista Lokalnog fronta informisao je vajevske novinare o situaciji u kojoj su se našli meštani Klanice. Kako je rekao, iako udaljeni samo 400 metara od vodovodne cevi i šahte oni i dalje nemaju vodu. „ Oni su još 2016. godine potpisali ugovore sa tadašnjim vd direktorom Direkcije za urbanizam Zoranom Trifunovićem. Ljudi su zahtevajući da konačno dobiju snabdevanje vodom kakvo većina nas u gradu ima , oni su pristali da potpišu jedan ugovor u kom su se obavezali da sa svoje strane ulože po 50 000 dinara , a grad se obavezao da obezbedi tehničke uslove . Na žalost od tada je prošlo 4 godine i ljudi ne samo da nisu dobili vodu nego nisu mogli da dobiju ni informaciju zašto se ugovor ne poštuje“, rekao je Radović kome su se meštani kao odborniku obratili za pomoć.

Novinare su stanovnici Klanice simbolično sačekali baš kod šahte na putu za tamošnju osnovnu školu , dokle je voda došla , a do njihovih kuća koje su u neposrednoj blizini potom nije stigla. Milomir Simić iz Klanice novinarima je pružio na uvid fotokopije sklopljenih ugovora koje je 11 domaćinstava potpisalo sa Zoranom Trifunovićem kao nadležnim za poslove tadašnje Direkcije , ali i dopis gradonačelniku Slobodanu Gvozdenoviću.

„Evo potpisanih ugovora u vezi glavnog cevovoda u dužini od 400 metara kojim bi se voda dopremila do naše kuće. Ovde živimo i svi smo domicilni stanovnici u ovom bližem delu Beogradskog puta. Voda koju koristimo nije za piće i može da se koristi samo kao tehnička voda. U nekom prethodnom periodu je voda stigla u Divce i možete i sami da vidite da se od ove šahte prva kuća nalazi na nekih 30 metara. Po osnovu ugovora nadali smo se da ćemo dobiti vodu i uplatili smo našu obavezu po 50 000 dinara . Naravno posle bismo plaćali posebno priključke. Zoran Trifunović nam se nikada nije obratio niti rekao kako se ovaj prolem rešava. Prošle godine u martu otišli smo u odeljenje za infrastrukturu koje je preuzelo nadležnosti Direkcije i Trifunović nas je primio. Obećao je da će nas obavestiti u naredna dva dana. Mi smo otišli ponovo posle dva dana , a on nas nije ni prepoznao. Bili smo zatečeni jer smo očekivali posle prvog sastanka da ćemo konačno saznati šta je sa našim problemom kako se rešava“, priča MIlomir Simić.

Nakon drugog susreta meštani su dobili Trifunovićev broj telefona , ali kada su ga meštani pozvali rekao im je da je u toku proslava Dana grada i da ne može da o tome razgovara. Sledeći korak je, kako kažu, bio upućivanje dopisa gradonačelniku Sobodanu Gvozdenoviću u kome su tražili odgovor na pitanje zašto se ugovori koji su potpisani ne poštuju i zašto nema izgradnje cevovoda.

„Pitali smo u tom dopisu šta se dešava i sa našim novcem koji smo uplatili? Posle 15 dana , koliko smo i naveli da je rok da nam se odgovori , nismo dobili nikakav odgovor. Pokušavali smo onda da nadjemo bilo koga ko bi nam mogao pomoći da dodjemo do odgovora. I jedino nam je Ljubomir Radović   odgovorio i postavio dva puta čak odborničko pitanje u vezi našeg problema , ali odgovor ni on , a ni mi nismo dobili. Obraćanje medijima nam je jedan od načina da obavestimo ljude . Pre 15 dana bila je sednica Skupštine , a načelnik Trifunović se nas nije ni setio i krivica se prebacuje sa Trifunovića na direktora JP Kolubara i obrnuto“, navodi Simić i dodaje da najpre traže od nadležnih da im daju bilo kakvo obaveštenje u vezi njihovog slučaja .

„Tražimo da nam kažu šta se desilo i sa našim parama. Tražimo i da ukoliko oni ne budu hteli da ispune ugovor da nam novac vrate sa pripadajućom kamatom . Takodje tražimo da oni koji su odgovorni za ovakvo stanje zaista odgovaraju za to jer mi njima pare nismo dali na čuvanje , a nismo ni zeenaši da tražimo kamatu. Nama treba pre svega voda. Možete li da zamislite da naša deca ne mogu da se okupaju i ko više normalan može da poželi da se vrati ovde i da živi ovde?“, pita Simić.

Nedeljkovići, Uroševići, Terzići, Stojanovići, Simići nemaju kažu drugog izbora nego da na kraju zakonski zatraže nadoknadu štete koja im je pričinjena, a kao poslednja mogućnost ostaje tužba prema gradu.

S.V.