Danas je Vaskrs, ili Uskrs, najveći hrišćanski (crkveni) praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život — vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka.
Ove godine Vaskrs dočekujemo I obeležavamo drugačije nego ranijih godina. Do ove, 2020. godine možda nismo ni primećivali koliko nam je sam praznik značajan. Možda smo ga doživljavali tek uobičajeno počev od Velikog petka pa sve do utorka koji je važio za prvi radni dan.
Sve ono na šta smo navikli je izostalo. Gužve u gradu, na pijacama, neradni dani za mnoge, velike kupovine, prepune baste restorana I kafića. Izostale su gužve u hramovima, provlačenje ispod plaštanice, hiljade I hiljade želja .
Noćas u ponoć oglasila su se zvona . Odjekivala su pustim gradom . Policajci na ulici su za trenutak zastali , neko je otvorio prozor, neko izašao na terasu, neko zapalio kandilo I tiho da se ne remeti noćni mir neko je zapevao: Hristos voskrese iz mertvih…. Počeo je Vaskrs, najradosniji hrišćanski praznik.
Ovog jutra nema gužvi ispred crkava I hramova, noćas nije bilo pričesti, nema je ni jutros, nema dečice koja od ranog jutra pretrčavaju ulicu I pozivaju drugare čvrsto verujući da u ruci baš nose ono pobedničko jaje . Niko se kući “iz tog boja” neće vratiti sa “plenom” onih koji su izgubili. Nema komšijske kafe, krckanja jaja I domaćice neće reći :”Nikad jaja nisu bila bolja”. Ali Vaskrs je počeo. I tu je. Za svakog od nas.
Za razliku od onih prethodnih godina , jutros su mnogi poslali poruke I čestitke prvo onim Valjevcima koji su u bolnicama van Valjeva uz svakodnevno pitanje : “Da li si danas bolje?”
Možda , više nego ranijih godina imamo sada vremena da razmislimo o prazniku koji slavimo, o onome što on zapravo znači za nas I kakvu nam poruku šalje . Najpre, pokazao nam je koliko smo važni jedni drugima, koliko smo medjusobno povezani, koliko je svaki čovek važan I značajan . Sigurno, pokazao nam je I da smo mnoge stvari doživljavali I shvatali olako I podrazumevajuće . Sad imamo priliku da shvatimo koliko je osmeh važan, koliko je svaka reč koju upućujemo ljudima oko nas bitni. Sad, saznali smo da je porodica ključna da možemo imati razumevanja I kad mislimo da ga nemamo. Da možemo imati vremena iako smo do sada govorili da ga nemamo. Sad najednom sve može da sačeka, ništa nije toliko hitno ni toliko bitno.
I ovog jutra , ovog dana , imamo sasvim dovoljno vremena da shvatimo da je vaskrsnuće Hristovo poruka koja budi nadu I koja nam govori da I onda kada mislimo da je sve gotovo, nema kraja. Život ide dalje . Nastavlja se I posle velike tuge dolazi velika radost. Uvek.Kao što posle kiše dodje Sunce, kao što je posle prošle noći I jutros svanulo.
Zato, ovog jutra , verujmo da biće bolje. Da će sve ovo proći I da ćemo iz svega izaći kao pobednici, kao što smo uvek I izlazili. Verujmo da smo dobili šansu koja se ne daje uvek I ne daje svakom, šansu da shvatimo koliko su I sitnice nekad značajne , šansu budemo bolji ljudi ….
U nadi da smo nešto naučili, da imamo dovoljno snage I volje, u nadi da vera u svakog od nas sada može biti još snažnija , želimo Vam Srećan Vaskrs.
Hristos Vaskrse – Vaistinu Vaskrse
Vamedia
Hristos Voskrese , živi i zdravi bili.