IZBORI 2020: Lokalni front –Narušena i kultura i ambijentalna celina Valjeva

*Izbori 2020*

Brojne kulturne manifestacije i spomenici kulture koje Valjevo ima na žalost nisu iskorišćeni na način na koji bi to bilo potrebno, smatra Lokalni front.  Urbanizacija grada sprovodi se na jedan neprimeren način , a mnogi objekti iako imaju istorijski i ambijentalni značaj nalaze se u lošem stanju. Sve su to zadaci da buduću vlast Valjeva smatraju aktivisti Lokalnog fronta. 

Konstatujući da Brankovinu goišnje poseti 30 000 ljudi, Narodni muzej 20 000, a brojne kuulturne manifestacije tradicionalno privlače Valjevce Olga Petrović u ime Lokalnog fronta ističe da je kultura oblast u koju vredi ulagati:“ Mi smatramo da je to oblast koja u svim svojim segmentima može i mora ozbiljnije da se osmišljava, kreira i razvija, jer dugoročno gledano, doprinosi unapređenju života u Valjevu, pre svega njenom turističkom, odnosno tržišnom valorizacijom. Sve što je do sada kvalitetno urađeno, dogodilo se prevashodno zahvaljujući dobroj volji i entuzijazmu savesnih i kreativnih pojedinaca, koji su uz dosta muke, nekog u vlasti ubedili da za određene programe treba odrešiti gradsku kesu. Suprotno tome, iz budžeta se velikodušno organizuju koncerti estradnih osoba bliskih pojedinim partijama na vlasti sa izgovorom da narod to želi. Bili bi zanimljivo uporediti te iznose i videti koliko je zabava privilegovana u odnosu na sve ostalo što se događa u kulturi. A da bi se na pravi način valorizovali kulturni resursi, potrebne su stručne institucije, ali i početna ulaganja za koja grad mora da ima sluha. Smatramo da svaka inicijativa treba da bude javna, dostupna ocenama stručne javnosti, da se za projekte konkuruše, da se biraju najbolji i da se potom odgovorno realizuju“ , rekla je Petrović.

Iako je kulturno-istorijski kompleks Brankovina među najposećenijim mestima u Srbiji (selo je bilo pionir u seoskom turizmu pre skoro četiri decenije), tamo još uvek nema pristojnog motela, hostela, apartmana za izdavanje, pa ni pristojnog restorana sa jelima nacionalne kuhinje. Narodni muzej i Biblioteka su uložili trud da ona oživi, ali Brankovina je idealno mesto da se u njoj, pored postojećih tradicionalnih manifestacija, organizuju letnji kursevi srpskog jezika za decu iz dijaspore, pesnički susreti, radionice kreativnog pisanja, likovne kolonije. U Torontu, gde živi veliki broj Srba, postoji kulturni klub koji nosi Desankino ime i koje bi takođe trebalo animirati. Sve to u partnerstvu sa meštanima Brankovine, koji bi u tom konceptu mogli da nađu svoj interes i svoje mesto u saradnji sa našim eminentnim institucijama.  Verujemo da bi se ulaganja, koja bi mogla da se obezbede po projektnom sistemu, višestruko isplatila.Na pitanje Vamedie kako komentariše činjenicu da se nijedna ustanova kulture u Valjevu nije oglasila po pitanju pokušaja da se pesme Desanke Maksimović izbace iz udžbenika treće i četvrte godine Gimnazije, Petrović kaže da je zaista bila neprijatno iznenadjena. „Ne želim da verujem da nisu želeli da se oglase , možda nisu imali dovoljno vremena za bržu reakciju. Lično sam bila šokirana činjenicom da je uopšte postojao takav predlog“.

Valjevski manastiri su tokom vikenda i u vreme praznika prepuni poklonika, ali put do Ćelija je takav da je svako razmimoilaženje vozila opasno, a to je nešto što naša lokalna zajednica – Grad Valjevo — mora da reši, stručno i kvalitetno.

Na višedecenijskom čekanju je i zaštićeno selo Bebića Luka, koje povremeno posete planinari, a zaista je jedinstveno i zaslužuje pažnju pre nego što se potpuno ruinira. Dobar put je uslov za bilo kakvu inicijativu, a verujemo da bi ono bilo idealan prostor za koloniju naivaca slikara i vajara, ali i za prezentaciju nekadašnjeg načina života u ruralnom području. Ne zaboravimo, i Sveti Stefan je nekada bio obično ribarsko selo!

„Proveru vremena nije izdržao ni koncept Tešnjara, kao stare gradske čaršije, koji je trebalo oživeti po ugledu na beogradsku Skadarliju, povratkom starih zanata i kafana u koje čuvaju boemski duh minulog vremena. U vremenu sadašnjem, više nema ni grnčara, ni tkača, ni bojadžije, čast brane po jedna voskarska, pekarska i koradžijska radnja. Nema para da se obnovi Konak kneza Jovice, Grbovićev je srušen, većina lokala je zakatančena, u njih se uselila vlaga i memla, pod teretom su dugova za vodu i struju bivših zakupaca. Prvobitni koncept se pokazao kao neodrživ, novi nije ponuđen, građane niko ne uključuje“, kaže Olga Petrović.

Po mišljenju Lokalnog fronta, Tešnjar bi mogao da useli razne likovne umetnike koji bi tu stvarali tokom cele godine i imali svoj izložbeni prostor. Mogao bi da bude scena za javne nastupe mladih talenata naše Muzičke škole, folklorne i pevačke grupe, prostor za predavanja i druženja. Svoje mesto u Tešnjaru moraju da dobiju i naši sugrađani Romi koji su oduvek u njemu bili, ali nisu postali vidljivi. „Zalažemo se da on čuva uspomenu na svoje znamenite stanovnike, poput Slobodana Đukića, demokratski izabranog gradonačelnika, Borislava Boru Vujića, hroničara starog Valjeva, popularnog muzičara Dragoljuba i druge, koji su ostavili trag u životu grada. Kao kandidati za odbornike Grupe građana Lokalni front Va – SLOBODNI LjUDI, želimo da doprinesemo konceptu sveukupnog razvoja i urbanog uređenja grada koji se neće menjati do neprepoznatljivosti. Želimo gradsku vlast koja neće žuriti da rasroda sve vredno što je ostalo iz prošlosti, poput Doma vojske ili kasarne na Ilidži,  ali koja će održavati i Vidrak i Spomen-park na Petom puku, čuvajući  fizionomiju i dušu grada za budućnost“, objasnila je Petrović.

Dragan Vasiljević, diplomirani arhitekta smatra da je ambijentalni sklad Valjeva nesumnjivo narušen, ali uprkos činjenici da postoji mnogo ljudi koji dobronamerno ukazuju na probleme ove vrste, malo je konkretnih poteza koji bi ublažili negativne efekte arhitektonskog, urbanističkog i komunalnog (ne)činjenja u našem gradu. Sa druge strane, postoji, nažalost, manjina koja je glavni uzročnik većine negativnih pojava iz pomenutog domena, uglavnom usled sopstvenog nemara.

Na pitanje Vamedie da iz svoje struke prokomentariše brojne stambene zgrade koje su izgradjene poslednjih godina Vasiljević najpre konstatuje da se sada  deklarativno svi razumeju u pitanja arhitekture i urbanizma, što je pojava karakteristična ne samo za naše prostore, činjenica je da investicioni urbanizam vlada svetom. „Uprkos postojanju prethodnih pravila koja za cilj imaju sprečavanje nekontrolisane gradnje, ovde ona ne postoje ili se ne primenjuju. Ljudi zaduženi da odlučuju o gradnji donose nepromišljene odluke, po sistemu „srušiti jedno, kako bismo gradili drugo“. Nasuprot nekim prošlim vremenima, u kojima je nastala većina arhitektonskih i ambijentalnih celina kojima se ovaj grad i danje ponosi, danas se u glavnim, regulacionim ulicama grada, krajnje neplanski, gradi ili je izgrađeno mnogo stambenih celina koje umnogome otežavaju život svim građanima“, kaže Vasiljević.

Kako je rekao smisao  obraćanja Lokalnog fronta  leži u tome da žele da promovišu drugačiji princip rada u ovom domenu. Potrebni su javno planiranje, transparentnost odlučivanja, jasno polaganje računa o trošenju novca koji se investira u ovu i ovakvu gradnju. Mora se sprečiti neplansko i bahato razbacivanje novca. Projekti, poput konkretnog primera zgrade „Napreda“, se započinju, novac odvaja za njihovo izvršenje, a ljudi uključeni u ceo posao, od naručioca do konkretnog izvođača odugovlače, povlače se i volšebno nestaju, ostavljajući nedovršene projekte da zjape prazni i u jadnom stanju. Još jedan takav primer je i zgrada železničke stanice, za koju je sramotnim rebalansom budžeta odvojen novac, a da se ne poštuje građevinska procedura u kojoj bez poštovanja osnovnih pravila, samo „dekorativno“, neki radnici navodno nešto rade. Ljudi koji su o tome odlučivali i sprovodili odluke grada, a bez rezultata, ne trpe nikakve posledice. „Da li će neko i nekad odgovarati za jalovost svojih postupaka?“ upitao je Lokalni front.