Iako se sva srpska javnost uznemirila zbog odluke Zavoda da iz treće i četvrte godine Gimnazije izbaci poeziju Desanke Maksimović, nijedna ustanova kulture u Valjevu , grad Valjevo, Klub književnika Valjeva, nijedna škola a ni Gimnazija nisu se oglasili povodom ove odluke. Da ironija bude veća, baš u Valjevu dodeljuje se nagrada koja nosi njeno ime , a u centru grada neki drugi Valjevci podigli su joj spomenik.
Iako se na samo nekoliko kilometara od Valjeva nalazi Rabrovica, rodno mesto velike pesnikinje Desanke Maksimović i gotovo da nema onog ko katkad nije istakao da je ona baš odavde potekla , a ipak u odbranu njene poezije ustala je akademska Srbija , laureati njene nagrade, pesnici, njena Zadužbina pa i premijerka Vlade Ana Brnabić, ali ne i grad Valjevo.
“U okviru izmene programa nastave predmeta Srpski jezik i književnost u gimnazijama, komisija Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odlučila je da iz trećeg razreda isključi izbor iz poezije Desanke Maksimović, a iz četvrtog – čuvenu zbirku velike pesnikinje „Tražim pomilovanje“, ovo je vest koja je uznemirila Srbiju. Još snažnija reakcija dogodila se nakon što je pomenuti zavod pokušao da objasni da su zaključili da se „vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe, te da postoji bojazan da bi i učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj“.
Dok reaguju svi u Valjevu mrtva tišina. Tek po koja objava gradjana na društvenim mrežama. Na sajtovima Biblioteke koja organizuje dodelu njene nagrade nema ni reči o ovom dogadjaju, a na naslovnoj strani, sada već izgleda smešno, stoji objava vezana za nagradu iz februara.
Na sajtu škole koju je Desanka pohadjala Valjevske gimnazije nema objave o ovom dogadjaju.
Na sajtu Muzeja koji se stara o njenom muzeju u Brankovini nema objave.
Na sajtu Centra za kulturu koji bi trebao da je uporište valjevske kulure , nema objave.
Na sajtu grada Valjeva ni reči , ni stave ni pomena o ovom sramnom dogadjaju.
Na adresu Vamedije nije stigo nijedno saopštenje ovim povodom.
U centru grada 27. oktobra 1990. godine spomenik velikoj pesnikinji podigao je grad Valjevo, a otkrio ga je Matija Bećković. Spomenik je podignut za života pesnikinje I ona nije bila najsrećnija zbog te činjenice, ali je tog dana prisustvovala otkrivanju spomenika, a do Trga su je dopratili tadašnji Gimnazijalci (medju kojima I potpisnik ovih redova).
I dok je Valjevo svojatalo Desanku godinama onog trenutka kada sama nije mogla da govori u svoju odbranu , a kada je trebalo odbraniti njen rad , Valjevo je izabralo da ćuti.
U brojnim izjavama koje objavljuju nacionalni mediji, biramo izjavu Moše Odalovića laureata njene nagrade koji podseća kako je Desanka bez izuzetka ustajala u odbranu drugih, i prepričava davni incident u Udruženju književnika:
“Tanasija Mladenovića, ljudinu i ratnog komesara, hteli su neki da izbace iz partije. Desanka je odmah ustala i rekla: „Ne može to tako, njemu su se mladi na vernost zaklinjali, a vi ćete tako sutra i meni reći ‘Tamo se, Desanka!'“ I evo, došlo je to sutra, u časima opšteg beščašća dođe i taj čas da neko kaže „Tamo se malo, nižerazredna Desanko!“
Možda u Zavodu znaju zašto biraju “Neodoljiv , neumoljiv” od Cece, a ne “Tražim pomilovanje”. Možda oni koji nikada nisu odrecitovali Krvavu bajku, Strepnju, Po rastanku, možda im treba oprostiti. Ali kad njen grad ćuti? Da li je onda taj grad o kome je Matija Bećković toliko govorio pomerio svoje mesto? Ima li razloga da u njega neki novi putnik dodje? Može li u njemu taj putnik naći dom, ako u toj valjevskoj tami može ikako naći put? Zar baš niko, od onih koji bi trebalo, ne reče ni reč?
Umesto Valjeva koje se nije borilo za svoju pesnikunju oglasili su se neki drugi, pokrenute inicijative ,a izjava premijerke Vlade Ane BRnabić od pre par sati svedoči da će odluka Zavoda biti promenjena. Ali, da li možemo da zaključimo da kada su ustanove kulture i druge institucije grada Valjeva u pitanju niko nije ustao u Desankinu odbranu?
Pa sad… umesto buke I žamora nastupa tišina. A možda se ova tišina najglasnije govori ko pomilovanje ne zaslužuje…
Sramota ! Kakve crne ustanove kulture!
Srpski knjizevni klasik na klupi za ,, rezervu“.
SRAMOTA!!!
Zasto se cuditi kada samozvana ,, elita“ zavrsava ,, c – market „. skole, pa sa takvim fantasticnim znanjem poznaju samo pesme CeCe ili Karleuse .
Davno, davno kada sam bio ucenik , moja profesorka knjizevnosti je govorila o ,, kulturi na raznju „. Izgleda da nam je ,,elita“ dostigla te vrtoglave knjizevne visine.
O ustanove , direktori, oglasila vam se premijerka pa sad možete i Vi . Bez straha, samo hrabro!
Odgovor zašto ćute je jednostavan. Nema ko da se oglasi. Pominjete ustanove kulture u Valjevu!? Na čelu ustanova kulture su ljudi koji nemaju veze sa strukom, već su imali želju da budu direktori i ona im je stranački uslišena Pogledati Centar za kulturu i muzej, na primer). Pominjete Grad Valjevo. Ko da se oglasi? Konrad? Bogoje? Ma dajte… Vi još mislite da oni imaju neke veze sa kulturom?
Pominjete Gimnaziju. Zar očekujete da se oglasi njen diša? Nije on u tom fazonu. Da li ste sigurni da mu je kultura i razmišljanje o njoj jača strana u odnosu na neke druge ljubavi? Pecanje, na primer, ili…
Klub književnika? Ček da otkucaju saopštenje. Nisu skoro palili mašine.
Eto, Valjevo naše drago…
No, oglasio se barem narod na društvenim mrežama. Ako je za utehu.
Svaka čast za tekst! Možda se zaista dogodi, da poezija Desanke Maksimović ne bude prisutna u gimnazijama, što je za osudu, ali sećanje na delo i lik pesnikinje, koja je bila daleko iznad vremena u kome je živela, takve sramne odluke ne mogu izbrisati. Možda je nekome u takvoj „naprednoj“ Srbiji zasmetalo, što je neko nekada „tražio pomilovanje“ i za sve one obespravljene, za sve one koji sami to nisu mogli, a kojih je danas nažalost, sve više i više… Ko god potpisao takvu odluku o izbacivanju dela Desanke Maksimović iz škola treba da se stidi!!!
Na spomeniku umesto pesnički narod,upisati bolesnički narod
EEEEEEE STA DODJE VREME UZ NJENE PESME SMO ODRASTALI . PONOSIM SE STO SAM ODRASTAO U ONOM VREMENU KAD SE CITALE NJENE PESME I PESME MIKE ANTICA , DISA I OSTALIH VELIKANA . JADNA LI SI ZEMLJO MOJA KO TOBOM VLADA.
Slavice, ruka ti se pozlatila!!! Kakve crne ustanove kulture u sadasnjem Valjevu, kakav grad, kakav gradonacelnik!!?? Sve same neznalice i poltroni! Ono malo njih, ako nesto i zna, ne sme da kaze, dok mu se ne da odobrenje iz stranke!!! Jooooj, kako je sve to jadno i cemerno! Fuuuj!
Koga briga za KRVAVU BAJKU bitno je da je Ceca porodila snajku.Sramota.Dali je to slogan vladajuće partije Za našu decu.Nema mesta za jednu Pesnikinju ali zato za ligavu Cecu i perveznu Karleušu ima.E moja Srbije gde ideš dali znamo.
Sa diplomama privatnih fakulteta netreba očekivati da ljudi znaju Desanki Maksimović i njene pesme. Sa Fabus fakultetom možeš da budeš direktor muzeja al’ne možeš da ispraviš poremećeno obrazovanje. Kupljene dilome razaraju Srbiju.
Ustanove.kulture vode nestrucni ljudi koje je partija tu dovela i zato oni cute
Briga njih za kulturu i buduce natastaje
Setite se da je.Zorica Brunclik bila ministar zs kulturu. Nase obrazovanje, nauka i kultura se sistematski urusavaju.
Помало сам допринео афирмацији Десанкине поезије, па зато узимам себи право да коментаришем, узгред моје поштовање за њено стваралаштво огледа се и у томе што сам са великом радошћу током деценија научио напамет доста њених стихова, како рече један песник, ако ти се нечији стих спонтано јави у некој ситуацији, онда је то то, идем изнад клисуре Граца поред једног имања, ветар разноси цвет јабуке или трешње, нисам загледао, Десанкини стихови сами се појавише – Целога је дана снег лагано пад’о, КАО С ВОЋКИ ЦВЕТ…, размишљам како старији људи доживљавају изненадну нову љубав – заљубљеност, случајно налетим на њену песму Утеха: Ако нисмо заједно по априлској газили трави/ сачекаћемо заједно прве мирисе снега…, читам Конфучијеве стихове Једанпут човек живи и никад, никад више, аутоматски се сетим Десанкине песме Змија, I u večnosti posle nikad više
sunčati se neće ista zmija
nit istih ptica minuće let;
nikada više isti cvet
neće nići.
Sunce sija.
Задње што сам урадио јесте драматизација њене поезије за децу, изведено пре две године у школи Нада Пурић, пре тога, још док сам био библиотекар у Економској, за потребе ђака, направио анализу једно тридесет и више њених песама из збирке Тражим помиловање, у програму била анализа тих њених песама. Десанка је много сложена, много мудра, осећајна, у њеној поезији сви узрасти могу наћи нешто за себе, њу не треба много бранити, треба наћи безброј начина да њене песме дођу до потенцијалних читалаца: родољубиве, љубавне, мисаоне, дечје – хумористичке, социјалне… каже се за неку књигу, али то важи и за целокупно дело неког књижевника: прави је онај писац код кога откриваш нешто ново или у ономе што си мислио да ти је познато, или у ономе што си некада прочитао па ниси у том тренутку схватио, одједном ти није јасно како то ниси тада приметио, и тако сваки пут кад узмеш у руке неку књигу тог аутора. И на крају, није најјасније колико Десанкине поезије има у целокупном школском програму и у основној и у средњој школи, али немојмо се, за име бога, понашати као да имамо сто песника у рангу Десанке, она је нешто јединствено и непоновљиво у нашој поезији, дакле, не може она да буде предмет никаквих шићарџијских погађања, ако је има много у првом разреду средње, дај да укинемо у трећем, она заслужује дивљење и поштовање, она је непролазна вредност српске културе. И на самом крају, ево линка где се могу наћи, прво моја драматизација Десанкине поезије за децу и друго – анализа доста њених песама из збирке Тражим помиловање, можда ће некоме бити та анализа добра полазна тачка за сопствену интерпретацију њене чувене песничке књиге.
https://bolerossmicin.blogspot.com/2020/06/blog-post.html
https://bolerossmicin.blogspot.com/2020/06/desanka-maksimovic-trazim-pomilovanje.html
ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
• ПРОГЛАС
• О ЦАРСКОМ СЕЛУ
• О ПОКЛИСАРУ
• О СИРОТОЈ КУДЕЉНИЦИ
• О ОДБЕГЛУ РОБУ
• О МЕРОПАХУ
• О ХИЈЕРАРХИЈИ
• ЗА СЕБРА
• ЗА СВРГНУТЕ
• ЗА ЗЕМЉУ КУДА ВОЈСКА ПРОЂЕ
• О ВОЈНИКУ
• ЗА ВОЈНИЧКА ГРОБЉА
• ЗА ОНЕ КОЈИ СУ ХРАБРИ САМО КАД ГИНУ
• ЗА ЈЕРЕС
• ЗА ПОСЛЕДЊЕ ДАНЕ СМРТОМРСЦЕ
• ЗА ВАЖНЕ
• ЗА СЕДАМ ГЛАДНИХ ГОДИНА
• О ПОРЕКЛУ
• О ЖЕНИДБИ СИНА
• О ДРЖАВНОЈ ИМОВИНИ
• ЗА ЖИР
• О ОБОРЕНОЈ ЦРКВИ
• О ОЛТАРУ
• О ЦАРСКОЈ МИЛОСТИ.
• О ПТИЦАМА НЕБЕСКИМ
• ЗА КАЛУЂЕРА
• ЗА НЕПЕЛЕГРИНЕ ЗА НЕСХВАЋЕНЕ ЗА НАИВНЕ
• ЗА ОНЕ КОЈИ СЕ СПОТИЧУ ПРЕКО ПРАГА
• ЗА ПАСТВУ СРЦА
• ЗА СУЖЊЕ ПОМИЛОВАНЕ
• ЗА ЧОВЕКА КОЈИ ЈЕ ПОГУБИО ПЕРГАМЕНТЕ
• ЗА СЛУГУ ЈЕРНЕЈА
• ЗА АЛКОХОЛЕ.
• О КАМЕНОВАЊУ.
• О ПРЕЉУБИ
• ЗА СВАДБЕ БЕЗ ВЕНЧАЊА
• ЗА МАРИЈЕ МАГДАЛЕНЕ
• ЗА ПОГУБЉЕНА ЉУБАВНА ПИСМА
• ЗА СЕБАРСКЕ ЖЕНЕ
• ЗА БРАНКОВИНСКЕ СЕЉАКЕ
• ЗА НЕРОТКИЊЕ
• ЗА ЧОБАНКУ КОЈА СЕ ПО ОЦУ НЕ ЗОВЕ
• ЗА ПЕСНИКИЊУ, ЗЕМЉУ СТАРИНСКУ
• ЗА ОНЕ КОЈИ НЕ УМИРУ НА ВРЕМЕ
• ЗА АПОКРИФЕ
• ЗА МАЂИОНИЧАРЕ
• ЗА ИСМЕВАЧЕ
• ЗА ЗАВИДНИКЕ
• ЗА ПЕСМЕ
• ЗА ПЕПЕЉУГУ
• О ЛОВУ
• ЗА ЛОВИШТА
• ЗА ЗВЕРИ ОКЛЕВЕТАНЕ
• ЗА БОГОВЕ
• ИДУ ЦАРСКИМ ДРУМОМ
• О БАБУНСКОЈ РЕЧИ
• О ЈЕРЕСИ
• О ПИЈАНИЦАМА
• ЗА ОНЕ КОЈИ ЦАРСКЕ ДРУМОВЕ ОРУ
Тражим помиловање за зовину свиралу недужну која говори у лице цару што се само земљи поверава, што кришом дотура ветар ветру и мрав шапће на уво мрава. За оне који причају гласно шта су видели на царском друму и иза зидина манастира, за себре који се сулудо роте против велможа, који без копља и без ножа налећу на перне буздоване, за непокорне који друмове царске ору, који у разговору сатерују цара до дувара. За људе и жене у чијој су машти размере света померене, за оне који усред подне, док сунце билионима свећа сија теби и мени, царе, носе неку своју, малу, свећу, за људе до зуба наоружане на рогове пужа кад налећу. За свачију заблуду тужну, за храброст усамљену и излишну, за тајне што су проговориле кроз зовину свиралу недужну.
• ЗА ВРЛИНЕ У МАНЕ ПРОМЕТНУТЕ
• ЗА ЉУДЕ КОЈИ ЈАСНО ВИДЕ
• ЗА ЛАЖИ ИЗГОВОРЕНЕ ИЗ МИЛОСРЂА
• О НАЛАЗАЧУ
• О БОЖЈЕМ СУДУ
• О ПРАШТАЊУ
Можда су се цензори препозбали у некој од Десиних песама у ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ.Изабрах само једну, а може бити било која. Може се десити да им се не свиди и њено:*Немам више времена за богове туђе, ни свога нисам добро упознала*.Има нешто добро у свему овоме-Десанка ће се читати и поштовати још више.
a ti ćeš i dalje glasati za one koji su Desanku izbacili iz škole
За Вас ја нисам *ти* а не знам ни ко сте .
Нормални људи у нормалним земљама не питају друге које су вере, колика им је плата и за кога ће гласати.
Ali cete VI i dalje glasati za te koji hoce da je izbace , jer i opstaju na vlasti godinama i decenijama zahvaljujuci vasim generacijama , koje je vreme pregazilo ….
Ajde,a kako me zovu telefonom iz SNS i pitaju za koga ću glasati,a ti si moj Magistre u sistemu vlasti,lepo ti i zovi tvoju stranku pa kaži da ne uznemiravaju običan narod, isto kao što si napisao,ds se to ne pita
Слажем се са Вама потпуно.
Valjevo je GRAD DOSELJENIH SELJAKA koji su tu jer nisu otisli na faks i zavrsavali su srednju sa dovoljnim dva , jer su im ocevi govorili da im to ne treba , uvek ce imati rodnu grudu … oni su svuda oko nas , u komsiluku pa naravno i u izvrsnoj vlasti … Valjevo je vec odavno SELO ,to su nepovratni procesi i spasa nam nema od najezde dosljaka sa okolnih planina, kojima je samo vazno da pokazu sta voze i sta im je tata kupio za punoletstvo , a u stalu prici nece , jok jok ….
Creatore druže,brate nisu to seljaci,kada se kaže SELJAK kapa dole naklon do poda,a ovo što je došlo sa raznoraznih strana pa i sa sela su kulovi džiberi jajare itd. Dakle ko je kriv, pa ljudi iz Valjeva rodjeni tu ,bez idea,ambicija naravno tu ubrajam i sebe.Nezainteresovani kao da su sedamdesete,osamdesete dok dođoši raznorazni raznorazne prave od Valjeva najobičniju kasabu bahato,osiono naravo uz podršku ovdaših polupispenih đilkoša i šljama .Zaključak je sami smo krivi rođaci ..
Часопис ,,Бранковина“, Књижевна омладина Ваљева, Интелекта, као и ја на свом ФБ профилу, објавили смо оштре протесте и коментаре, … И позивали на потписивање петиције – како би одбранили Десанкино име и дело, од злих и необразованих бижутериста културе, образовања, политике…
Део тога можете видети на мом профилу, и жао ми је што што нисте поменули нас који смо Десанку, заједно са осталом јавношћу, и одбранили…
Аца Видић
Гл. уредник часописа ,,Бранковина“
П. С.
Слободно објавите моје име и коментар.