Za izveštavanje u “ratnom stanju” 4,1 milion dinara ili 108 valjevskih plata u privatnom sektoru

Na svu sreću pa u Valjevu već danima nema novoobolelih od korona virusa. Da ih ima I da je “ratno stanje” još potrajalo veliko je pitanje da li bi budžet grada mogao da izdrži “zamor kadra” I “Konrad sistem” o kome smo obaveštavani , a to obaveštavanje grad je do sada koštalo 4 122 000 dinara iz stalne budžetske rezerve.  O kojoj sumi novca govorimo svedoči podatak da je to sa druge strane 108 plata gradjana Valjeva u privatnom sektoru sa plaćenim porezima I doprinosima.

Redovi ispred valjevskih banaka ove dužine nikad ranije nisu vidjeni. Čeka se za 100 evra, čeka se da se prebaci 30 000 dinara za zaradu. Pokušate li da onom ko u redu po pet sati stoji da bi podigao uplaćenih 100 eura , postavite pitanje koliko je to 4 122 000 dinara reći će Vam da taj novac ne može ni da pojmi. Ako pitate onog koji čeka zaradu od 30 000 koliko je potrebno da radi dana da bi zaradio 4,1 milion reći će Vam da bi sa njegovom dnevnicom morao da radi tri godine.

Ipak za dve medijske kuće bliske gradonačelniku Valjeva Slobodanu Gvozdenoviću bilo je potrebno samo 49 dana da bi ovaj novac zaradili. Naime, Štab za vanredne situacije najpre je naložio da se Vujić televiziji uplati  1.641.600 dinara za izveštavanje od 18. marta do 6. maja, da bi potom usledio još jedan  nalog da se Vujić televiziji plati još 950.400 dinara iz stalne budžetske rezerve za izveštavanje tokom vanrednog stanja i to za period od 18. marta do 17. aprila. Na istoj sednici Štaba za vanredne situacije naloženo je i da se iz stalne budžetske rezerve plati 1.530.000 dinara Informativnom preduzeću Radio Valjevo d.o.o. Beograd za izveštavanje tokom vanrednog stanja u periodu od 18. marta do 6. maja. Razlog uplate jeste izveštavanje u vreme pandemije , a po osnovu poverljivih ugovora koje niko od smrtnika ne može videti zaključenih prošle godine. Za njih , shodno situaciji sa “kontrašpijunažom” , “ratnim huškačima” niko ne bi ni saznao da odluka nije morala na Štab za vanredne situacije. Iako isti Štab nikada nije doneo nalog da se ovi ugovori aktiviraju. A I zašto bi? Postoje “partijski neprijatelji” koji bi to mogli razglasiti.

Iako zakon jasno kaže da mediji imaju društvenu odgovornost I obavezu da izveštavaju u vreme vanrednog stanja, u Valjevu se otišlo korak dalje. Jasno su definisani oni koji to rade brže , jače I bolje od onih koje brzi, jaki I bolji nazivaju “piskaralima”.

Ali, nije to isto. Na poverljivo važnim medijima u Valjevu I Beogradu gde je jednom sedište, gradonačelnik Valjeva mogao je do iznemoglosti da kao komandant komanduje:“Atomski sleva, atomski s desna”, pa I da dok su “bombe” u vidu nezadovoljstva gradjana I porasta broja obolelih , padale na sve strane objasni gradjanima da je u pitanju “Konrad virus”, da je očigledan “zamor kadra”, da “pijace čas rade čas ne rade” samo treba biti uporan, da treba izdržati dok ne ode “italijanska delegacija sveštenika” od sada pokojnog Vladike Milutina. Dok su “rakete” parale nebo nad Valjevom, moglo se do mile volje pljuvati po Zavodu za javno zdravlje, tu je posebnim kanalima dojave gradonačelnik izjavljivao ko je umro I kad. A , dobro to je posle izbrisano.

Kao nekad u “stara dobra vremena” na svaka 3,5 minuta čulo se “Ovde London”… Ipak, savremenije izraženo rečima “impotentni švaler” , “pobegulja” i slično.

Jedino što se nije moglo čuti jeste kad je dolazila posebna kontrola iz Beograda, kad je prosut hipohlorit, kad je zasedao Štab , a da nije zasedao. To je I razumljivo jer je komandant tada komandovao : “Na mesto voljno!”

Ta pauza za “vojnički pasulj” potrajala bi uvek kada bi se smenjivao predsednik Stručno operativnog tima jer na “žrtve u ratu” treba  gledati kao lični doprinos I hrabrost cele zajednice, a ne samo pojedinca. I treba se u ratu kretati u broju prihvatljivih “žrtava”. Opet, dobro je pa su postojali “pionirski odredi” koji su dostavljali hranu, rukavice I maske pa se vešću o Sirogojnu, Čikalu I Malom Buhi mogla pokriti sunjiva aktivnost “petolokolonaša” na fejsbuku.

E, sad ko je kriv svim ostalim valjevskim medijima, u prevodu “neznalicama”, što su smatrali da gradjani treba da budu obavešteni o svemu I u svakom trenutku, što su uzalud dostavljali pitanja na koja nije bilo odgovora, što su odgovarali I tražili način da odgovore na brojna pitanja gradjana.

A rat ko rat, u Valjevu potrajao I duže . Sa svojih “rezervnih položaja”, kako to u ratu obično biva, poslate su fakture po pouzdanim kuririma I pod posebnom lozinkom. Nekako je I logično da sada to “vojevanje” treba da se plati. Komandant ko I svaki tu nema mnogo izbora. Kako je “dva dana nagradnog” deplasirano jer nisu davali krv ili “nagradno odsustvo” prevazidjeno jer nisu kopali rov, logično je da se “hrabrim junacima , herojima” isplati šta se duguje.

NIkad se ne zna kad će oni opet zatrebati, neprijatelj ne miruje. A komandant?

“Pa njega ako se za Dan bezbednosti sete – sete se, ako ne to je bila njegova dužnost!”