Jedan od uslova za pridruživanje naše zemlje Evropskoj uniji jeste usaglašavanje (sinhronizacija) domaćih propisa i prakse sa pravnim tekovinama te zajednice.
Zaštita zdravlja građana i zaštita njihovih potrošačkih prava uređeni su pregovaračkim poglavljem 28. čije se “otvaranje” očekuje polovinom iduće godine. Radi ostvarenja tog cilja ubrzane su aktivnosti pregovaračkih timova, koje obuhvataju sagledavanje stanja i predloge konkretnih mera za unapređenje navedenih oblasti.
I pored toga što se smatra da su domaći propisi u oblasti zaštite potrošačkih prava skoro potpuno usaglašeni sa direktivama EU, ocenjeno je da njigova primena u praksi ne daje očekivane rezultate jer se broj reklamacija potrošača na loš kvalitet proizvoda i usluga stalno povećava.
U nadležnim državnim organima i udruženjima potrošača smatra se da najslabiju kariku u primeni važećih propisa o zaštiti potrošačkih prava građana predstavlja vansudski postupak rešavanja sporova, ali da i u sudskom postupku postoje određene slabosti.
Nepravične ugovorne odredbe, nepoštene (prevarne) poslovne prakse i sistematsko odbijanje reklamacija potrošača česte su pojave, jer trgovci svesno krše propise bez odgovarajućih sankcija.
Za razliku od potpune saglasnosti o uzrocima nedovoljne praktične zaštite potrošačkih prava, među učesnicima u raspravi postoje znatne razlike u predlozima njenog poboljšanja. Dok jedni smatraju da se vansudski postupak rešavanja sporova može unaprediti osnivanjem specijalne arbitraže, drugi se uporno zalažu za uvođenje institucije zaštitnika prava potrošača koji bi reagovao po podnetim prigovorima i izdavao prekršajne naloge trgovcima ili pružaocima usluga.
Predlog za uvođenje institucije ombudsmana u oblasti zaštite potrošačkih prava zasniva se na pozitivnoj praksi postojećih zaštitnika i poverenika u nekim drugim oblastima, kao i na činjenici da one imaju veliki ugled u javnosi jer im se građani rado obraćaju za pomoć.
Nasuprot tome, u Sektoru zaštite potrošača pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, kao i u većini udruženja potrošača smatra se da bilo koja nova institucija u ovoj oblasti ne bi bilo dobro rešenje, čak da bi to bio korak unazad.
Oni su odlučni u tome da se bolja praktična zaštita potrošačkih prava može postići jačanjem postojećih mehanizama koji su potpuno usaglašeni sa direktivama EU, a naročito jačanjem institucije udruženja potrošača i njihovih saveza.
Oni takođe podsećaju da široku oblast zaštite prava potrošača ne treba svesti samo na rešavanje potrošačkih sporova, jer ona obuhvata i obuku (edukaciju) potrošača, njigovo konstantno informisanje o zbivanjima na maloprodajnom tržištu, kao i učešće (participaciju) u pripremi i donošenju odluka organa vlasti koje se odnose na potrošačka prava. Te realne potrebe građana ne može zadovoljiti ni jedna druga institucija, pa ni potrošački ombudsman, što je potvrdila i praksa u zemljama koje su članice EU.
U našoj 15 godina dugoj praksi udruženja potrošača nisu prepoznata kao factor poboljšanja kvaliteta proizvoda i usluga za ličnu i/ili porodičnu upotrebu, naročito od strane organa lokalne vlasti. Njihovi programi i aktivnosti nisu podržani u dovoljnoj meri i pored toga što članovi udruženja rade volonterski, nemaju ni svoje prostorije, a troškove pokrivaju donacijama potrošača. I pored svega oni se nadaju da će ih lokalna zajednica u buduće više uvažavati. To se odnosi i na Udruženje valjevskih potrošača.
Ono što se s pravom može očekivati jeste da će rasprave na temu jačanja zaštite potrošačkih prava i rešenja koja budu usvojena doprineti suzbijanju nepoštene poslovne prakse trgovaca koji su tome skloni, a afirnisati pravila i principe zakonitog rada i zaboravljene poslovne etike.
Sve zajedno doprineće razvoju civilnog društva u nastajanju, a to i jeste naš osnovni motiv.
Dragan D. Popović, Udruženje VAPOT