Prolaze godine, a deponija je I dalje u stambenom naselju

Kako Vamedia saznaje u toku je izrada projekta sanacije gradske deponije . Ipak sama sanacija zavisi od završetka projekta Kalenić . Po poslednjim najavama to bi moglo biti tek 2022 ili 2023 godine.

Valjevska deponija koja je odavno prevazišla svoje kapacitete praktično I realno deponija je koja je formirana 1990. godine  I nikada nije dobila upotrebnu dozvolu . Pregledom gradskih budžeta u proteklim godinama vidljivo je da je grad goovo svake godine imao poziciju sanacije deponije I izdvajanje od 4,5 miliona dinara. Grad Valjevo nikada javnosti nije saopšttio za koje projekte je tačno ovaj novac korišćen I o kakvoj se konkretnoj sanaciji radilo s obzirom da su javnosti poslednje aktivnosti saopštene u periodu izmedju 2008. I 2012. Godine kada je postavljeno 30 biotrnova za oslobadjanje gasa.

Istih godina država Francuska poklonila je Valjevu I projekat sanacije deponije , ali se realizaciji tog projekta nikada nije pristupilo s obzirom da je deponija I dalje u funkcijii.

Sve I da projekat sanacije čija je izrada u toku I bude završen , sama deponija ne može prestati sa radom dok u funkciji ne bude regionalna deponija Kalenić. Zoran Petrović direktor preduzeća Eko Tamnava na jednoj od sednica Skupštine Valjeva izjavio je  da je gotovo sve pripremljeno , a da sada ostaje na Vladi Srbije da odgovori na koji način će biti finansirana izgradnja . Na istoj sednici Petrović je kao mogućnost za početak rad naveo 2022. godinu, a možda I 2023.

Početak izgradnje regionalne deponije vezuje se za 2006. godinu I ambiciozan projekat koji obuhvata 11 opština , a koji je trenalo da finansira EU kroz IPA fondove. Valjevo ima udeo u ovom projektu od 23% I do sada je izdvojeno više od 30 miliona dinara samo za funkcionisanje preduzeća “Eko Tamnava” koje je formirano za vodjenje projekta. U medjuvremenu zabeleženi su problem oko same lokacije vezane za deponiju Kalenić I sanaciju terena nakon što je preduzeće Kolubara podiglo nivo zemljišta. Pomeranja , preprojektovanja pa I informacije da bi možda uz nju mogla biti energana , postrojenje koje bi preradom otpada proizvodilo električnu ili toplotnu energiju , obimna dokumentacija doveli su do toga da su neki od gradova koji su istovremeno počeli slične projekte pretekli Valjevo I već svoje deponije izgradili I izgradnju finansirali upravo na pomenuti način . Iako niko nikada nije želeo da javno saopšti gradjanima da smo izgubili novac koji smo mogli iskoristiti za izgradnju deponije , jedan deo potvrde leži u izjavi samog Petrovića koji je predstavljajući izveštaj o radu ovog preduzeća rekao da je na potezu Vlada Srbije u vezi finansiranja.

Vamedia je uputila više dopisa I zahteva za informaciju od javnog značaja  ministarstvu ekologije  I ministru Goranu Trivanu države Srbije vezanih upravo za projekat deponije Kalenić , ali ovo ministarstvo nikada na iste nije odgovorilo.

Grad Valjevo pored projekta sanacije već ima odredjene preduslove za korišćenje buduće regionalne deponije : reciklažni centar I transfer stanicu izgradjene još pre osam I više godina za vreme vlasti DS-SPS, ali pored projekta izvesno je da je pred gradom edukacija gradjana o recciklaži otpada I opremanje JKP Vidrak koje će otpad odvoziti na deponiju u Kalenić.

U toku prošle godine bilo je reči I pregovora o odvoženju smeća iz Valjeva za Obrenovac I Sremsku Mitrovicu , ali javnosti nije saopšteno dokle se u tim pregovorima stiglo, da li se od njih odustalo I ako jeste zašto?

Naša gradska deponija nalazi se nadomak stambenog naselja I gradjani koji žive u blizini godinama ukazuju na činjenicu da je život u blizini deponije nepodnošljiv . Po svemu sudeći za sada nema rešenja za njihove probleme.

3 comments on “Prolaze godine, a deponija je I dalje u stambenom naselju

  1. Hiram

    Što bi se reklo, od 2012. nije urađeno ništa. Toliko od naprednjaka i socijalista.

    Reply
  2. Istina

    Mi smo prljav narod. Dokaza za to imamnogo, ali najvećije taj što smo forsirali digitalizaciju pre kanalizacije…
    Pa to nije normalno, verovatno se sa digitalizacijom lakše bogate pojedinci, dok nam otpadne vode i dalje idu u reke, a depnije smeća rastu na svakom koraku.
    Tuga istinita i teško kad da ćemo postati članovi normalne zajednice u svetu??? Ne trebaju nama pruge sa brzinama preko 100km, ali tu su lake pare za malverzacije…
    Normalne države od smeća prave energiju za grejanje građana, a mi???

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.