U valjevskim selima zdravstvene ambulante I apoteke su mahom pogašene I pozatvarane. Prošle godine zatvorena I škola u Ogladjenovcu. Grad Valjevo finansirao nasipanja puteva I poneki metar asfalta, ali ko će ići tim asfaltom?
Valjevska javnost burno je ragovala prošle godine kada je na Skupštini najpre usvojena , a potom zbog reakcije roditelja I javnosti I povučena odluka o zatvaranju škola u Donjoj Kamenici, Tupancima, Klanici, Dupljaju, Zabrdici i Kotešici. Namera je bila da zbog malog broja učenika u njima odeljenja treba da budu pripojena matičnim školama. Logika je postojala u činjenici da svako izdvojeno odeljenje opslužuje do pet osoba , a broj učenika je jedan ili dva.
Ipak jedna od ključnih stvari zbog kojih je odluka stavljena van snage je bio nedostatak prevoza za ove djake do matičnih škola.
Već ova činjenica praktično ukazuje na to da je saobraćaj do valjevskih sela redukovan. Prevoznici očito nisu imali interes da zbog malog broja putnika održavaju veći broj autobuskih linija. To istovremeno znači da su ljudi na selu prepušteni sopstvenom prevozu ukoliko ga imaju ili pak linijskim taksistima koji su na pojedinim relacijama uspostavili linije prevoza.
Od pomenute odluke bilo je izuzeto jedino Izdvojeno odeljenje Oglađenovac koje nema učenika niti će, prema podacima škole, biti dece za upis u prvi razred u narednih šest godina, pa je ono I prestalo sa radom.
Dakle, slabe linije prevoza, zatvaranje škola dok su ostale takodje pod znakom pitanja zbog malog broja dece, a grad Valjevo je recimo prošle godine “zvonio na sva zvona” da je uradjena jedna deonica asfalta u upravo Ogladjenovcu.
Seoske ambulante takodje su pozatvarane, obrazloženje je bilo da nema isplativosti, nema dovoljno zaposlenih medicinskih radnika .
Na red su potom došle apoteke koje opet nisu bile isplative , nema ni zaposlenih, privatnicima lokacije nisu interesantne, a Apotekarska ustanova u blokadi računa zbog duga.
Dok se sve ovo dešavalo šta je radio Grad?
Na sednicama Skupštine preko ovih tema uglavnom se pretrčavalo, kao da nije bila dovoljno zanimljiva. Nalazilo se razumevanje za ustanove , ali ne I za ljude. Umesto toga fokus je bio na nasipanju puteva , asfaltiranju pojedinih deonica. Na ovom radu očekivao se bonitet u vidu glasova za izbore. Izgovarale su se cifre od kojih bi zastajao dah pa I osvajani neki rekordi, kao što je bio rekord koji je zabeležen , da u jednoj izjavi tadašnji gradonačenik Slobodan Gvozdenović kaže da je uradjeno 50 km puteva , a dva dana kasnije čak 80 km puteva. Naknadno nova izjava bila je da je izmedju 50 I 60 km. Dakle koliko je uradjeno? Ne znamo.
Ali ono što znamo, jeste da su meštani pojedinih sela svedočili o tome da su se pojavljivali kamioni koji su istovarali agregat na gomile , a potom nestajali. Na meštanima je bilo da, ako im treba, isto isplaniraju na putu. Meštani Valjevske Loznice održali konferenciju za medije kako bi pokazali jalovinu kojom im je zasuto selo.
Katastar puteva nikada nije uradjen , naprotiv, grad je trenutno u sudskom postupku zbog tužbe preduzeća koje je radilo softver.
Niti dakle znamo koji putevi treba da se rade, niti ih radimo kako treba , a gasimo I zatvaramo seoske škole, ambulante I apoteke.
Mora se priznati da je strategija ruralnog razvoja koja je usvojena na Skupštini grada nešto promašila.
Na poslednjoj sednici Skupštine mogao se čuti čak I podatak da meštanin recimo Miličinice treba da predje 46km da bi kupio lek I naravno da se 46 km potom vrati kući. Da su putevi kao u Norveškoj to bi bio najmanji problem, ali nisu. Da se radi o mladim ljudima ni to ne bi bio problem , ali stanovništvo je pretežno staračko , mnogi od njih I bez vozačke dozvole ili je više ne mogu zbog godina I zdravlja ni obnoviti.
Koliko je verovatno da će se neko baviti ovim činjenicama s obzirom da su nepopularne za bilo koju vlast. A kako se moglo čuti na poslednjoj sednici odbornik Slobodan Gvozdenović SNS izneo je stav protiv apoteka u Poćuti I Divcima nije isključeno da bi se na tom spisku našla I druga sela, ali je očito izostala informacija o poreklu nekih oponenata. Na osnovu ovog stava da li je dakle strategija ruralnog razvoja bila sledeća: Bez škola, bez apoteka, bez ambulanti, bez prevoza , samo nasipanje I metar asfalta?
Ne zvuči dobro?
Ili je važnije pitanje – Hoće li se nešto sada promeniti? Ili smo kao grad ozbiljno zakasnili?
Poštovani, Nestaje selo,stručni kadrovi odlaze,mortalitet veći od nataliteta,zapošljavanjem na određeno gubi se podstrek za produktivan i kvalitetan rad. Rad na određeno stvara nesigrnost i uzrok je izbegavanje braka i planiranje porodice…
Ništa se neće promeniti,biće još gore.Neko bi trebao da dođe na vlast ko nije menjao dresove ko normalno shvata situaciju,kome nije stalo da napuni svoje džepove sa grbače jadnog seljaka ali nelipši magarče do zelene trave.
Ima nade da će sada novi ministar za selo pokrenuti oživljavanje sela. Ali šta raditi sa gradom? Grad nema ministra. Sada će početi da propada grad. To su brige. Ako postoji ministar za selo čemu služi ministar poljoprivrede? Kako ovo objasniti?. Još uvek stariji ljudi pričaju kako su kulukom radili puteve do Valjeva i kolike su im bile deonice iz sela prema gradu. Ali se niko ne seća da je neko kulučio iz grada prema selu. Pravdali se da im put u selo ne treba. Ali preko cele godine kamioni sa drvima prema Valjevu upropastiše put. Tim se putem voze i namirnice za ishranu. Zašto živitelji grada Valjeva nisu imali deonice da kuluče prema selu? I sad je ista slika ništa nije promenjeno. Sela se uništavaju po programu. SELJACI KULUČE PREMA GRADU A NIKADA NEĆE GRAD KULUČITI PREMA SELU.
Selo se gasi i to je jasna drzavna strategija vec godinama , pa su ovakve stvari samo zamazivanje ociju … sta ce nam selo kad uvozimo sve iz Kine , uskoro i hranu a ostalo ce dati braca rusi i ameri ….