Školska godina ne liči ni na jednu od prethodnih . Dok se u školama bore sa novom metodologijom, deca tvrde da se teško funkcioniše, a roditelji plaćaju privatne časove.
U ovoj školskoj godini nastava je organizovana po principu onlajn nastave i nastave u školi. Odeljenja su podeljena po grupama koje naizmenično dolaze u školu. Za sada je primenjen metod da se u školi vrše sva ocenjivanja , odnosno testovi i ispitivanje učenika isključivo je u učionicama.
Sam završetak prethodne školske godine već je bio nešto na šta učenici u Valjevu nisu naviknuti , ali s druge strane i uvod u sve ono što ih je sačekalo od septembra. Onlajn nastavom i ovakvim sistemom rada najviše su čini se pogodjeni učenici petog razreda osnovnih i prvog razreda srednjih škola.
Deca tvrde da osim što ne poznaju decu iz suprotne grupe često brojne lekcije propuštaju u smislu predavanja. Tako se dešava, u šta je Vamedia imala priliku da se uveri, da čak tri lekcije budu ispredavane samo jednoj grupi dok je ona grupa koja je te nedelje bila na onlajn nastavi dobila slajdove u onlajn učionicu. Ista grupa potom je morala na test, a da nije uspela da pribavi nijedno objašnjenje. Deca takodje tvrde da predavanja na internetu nisu često odgovarajuća udžbenicima , a još manje zahtevima predmetnih nastavnika.
I sami nastavnici pak tvrde da je jako teško popamtiti šta je u kojoj grupi u toku predavanja dodatno objašnjavano ili dodatno rečeno. „Mi imamo praktično dvostruko više posla. I moguće je da sam u jednoj grupi u toku predavanja nešto ispričao , a da ova grupa koja je tada bila onlajn to ne zna . Zaista se i kolege trude da postavljamo uopštena pitanja. Dostupni smo deci što na viber grupama, što putem gugl učionice. Znamo da je deci teško i trudimo se da im pomognemo koliko možemo“, priča jedan od nastavnika u srednjoj školi.
Za ono što nije jasno traži se sve češće pomoć roditelja , rodbine, prijatelja, a više nego ikad traže se dodatni časovi. U zavisnosti od predmeta, cene časova kreću se od 500 do 1000 dinara . Mnogi roditelji dodatne časove plaćaju neposredno pred testove i pismene vežbe , ali nije mali broj onih koji to čine na nedeljnom i mesečnom nivou pa su tako izdvajanja iz kućnog budžeta za ovu namenu do 5 000 dinara na mesečnom nivou u zavisnosti od predmeta i broja časova .
Ne treba zaboraviti da su knjige za školsku godinu kupljene , njihova cena nije bila niža u novim uslovima, a tu su i izdvajanja za internet, telefone, tablete i računare.
Nastavnici tvrde da su dostupni za sva pojašnjenja , a na pitanje Vamedie nekolicini da li koriste zoom platformu kako bi održali dodatne časove uglavnom tvrde i da je ne koriste. Neki od njih tvrde i da nisu plaćeni za to.
U najvećem problemu su očito oni koji se spremaju za fakultete. „Nastavnica kod koje idem sada je u izolaciji i nema časova, u školi je onlajn mnogo toga . Uglavom učim sama pa ćemo videti. Možda će spustiti neke kriterijume, tako se priča, ne znam. Ako ne spuste , Boga mi…“, priča Milica R. Učenica četvrte godine.
Nije teško zaključiti da nikom od aktera u ovoj priči nije lako . Roditelji sa dvoje i više dece u još većem su finansijskom problemu, a i sami u strahu da bi mogli da se zaraze, možda i da ostanu bez posla, ovaj strah posebno je izražen kod onih u privatnom sektoru .
Za sada se uglavnom govori o merama zaštite u školama i bojazni da bi se korona virus mogao prošiti u školskoj populaciji pa ova priča o dodatnim časovima i tome kako se snalaze nastavnici, a kako djaci gotovo da izostaje.
Svi znamo kako je počela školska godina , a kako će se završiti za sada niko ne može ni da pretpostavi.
Časove sam plaćala i pre korone. Nije sve do nastavnika ima i do deteta.
Naravno da košta,učenici ne idu u školu,a profesori primaju platu
Svima vama koji redovno pljujete prosvetne radnike kako ništa ne rade, a primaju platu, iskreno želim da vam deca jednog dana postanu isti ti prosvetni radnici. Ako oni tako lepo žive, čudi me što više niko ne savetuje svoje dete da se školuje za učitelja, profesora… Niko normalan više neće hteti da radi u prosveti, pa će biti puno mesta za sve. I oni koji puno rade, a željni su plaćenog odmora,, mogu da se zaposle u prosveti. Za početak, samo treba da se školuju za to.
Moja ćerka 2.godina medicinske škole u Kraljevu. Ide svake druge sedmice u školu. Profesorka mikro biologije i higijene kaze deci da uče sa poslatih prezentacija. Dete nauči, veze li veze. Kada odgovara dobije 3,profrsorka kaže „To nije dovoljno“. Ja odem u školu, ona me nagradi, svašta mi kaže. Ko je ovde lud? Sada tražim nekog doktora, pošto je i ona doktor, da mi presliša dete.
Kuci radim online s jednom grupom, u skoli sa drugom grupom… tako za 9 predmeta. Spremi matetijal, salji… niko i ne pogleda. Kazes detetu da stavi masku, a roditelj napise prijavu da maltretiras dete. Kad dodje prosvetna inspekcija uvek je djak u pravu. Najbolje prodju oni koji nista ne rade, podele petice, a nastradaju svi koji pokusavaju da decu necemu nauce. Nije ni cudo sto niko nece u prosvetu, pa su skole pune nestrucnih za predmete, posebno matematiku i fiziku. A zasto decu saljete na privatne casove? Oduzmite im mobilne telefone da bi pratili na casu jer ako ih ja opomenem, opet eto roditelja da se zali. Bitno je da oni koji su jedva skolu zavrsili rade po distribuciji, REIK Kolubari… primaju plate po 100000 dinara, a profesor 60000. Niko nece okriviti svoje dete vec uvek profesora. Nije bitno gospodo, sa nama su ta deca 3-4 godine, a sa vama ceo zivot. Stitite ih, nije problem. Deca su deca i nisu ķriva ni za sta, slusaju svoje roditelje. Imam utisak da nikom nije bitno znanje vec ocena, zato – ziveli privatni fakulteti, ziveo Leposavic, ziveo Cacak, ziveo Univerzitet Dzemal Bjedic… Trazili ste – gledajte! A pitam se: ko ce nam penzije zaraditi. Zelim vam svima da vam deca budu prosvetni radnici!
Potpuno se slažem sa Vama. Profesori bi još bolje radili svoj posao da im to dozvoli ministarstvo i mi, roditelji.
Pravi profesor uvek nadje nacin da pridje uceniku, da se dogovori… ali treba i podrska roditelja. Uvek me pre i saslusa i poslusa ucenik nego roditelj. Sto se mene tice i ne postoji „problematican“ ucenik vec samo losa komunikacija sa roditeljima (jednim delom, ne svima naravno). Roditelji treba da shvate da smo svi „na istoj strani“, da smo tu zbog dece, a ne oni zbog nas. A prava ucenika se i lose tumace i zloupotrebljavaju. Nije zastita prava ucenika ako treba da mu se da nezasluzena ocena ili nesankcionisanje neprimerenog ponasanja. Akcenat je uvek na tome „budi covek“, reci posteno, nemoj slagati… ostalo jeste bitno, al ovo je najbitnije. Nemojte ocekivati korektan odnos ucenika prema profesoru ako dete svaki dan slusa kritike i pljuvanje po svojim profesorima. Znam i slucaj gde dete drugi razred osnovne skole ode kod direktora da se zali na uciteljicu, uciteljica razgovara sa njim a on kaze:“ Zeno, trpio sam te dve godine, ne mogu vise“. A znam i da to dete ima podrsku svojih roditelja. Dal je to pedagogija?
Škola je državna institucija,kakva država takva škola,a niko neće da kaže da je utemrljivač uništavanja škole SPS davnih 90g,i još na vlasti.Škole su napravili tako,da u školu idu oni koji imaju para a nemaju pameti,zato dragi moji roditelji,moje dete ne ide u školu,ja ga učim da čita,piše i računa do sto,ima profesora za strani jezik,čim bude napunio 18g, pasoš i metla iz ove proklete avlije
Načisto sam se dosta gluposti u ovom komentarima. Školstvo nam je odavno otišli u aut,a da ne pominjem prelazak na Bolonju, te mnoge više škole u koje se upisuju ljudi sa trogodišnjm srednjim obrazovanjem koje je jako upitno! Svi su po malo krivi,i profesori i roditelji ali i deca! U vreme mog školovanja nije bilo ovoliko vukovaca i odlikaša, sada imate odeljenje u kojem od 27 učenika 25 je odlično a kada uzmete dete i malo ga propitate vidite da ne zna osnovne matematičke računske operacije. Tu bih se složio da prethodnim govornikom koji pomenu SPS, e pa danasnja deca su vam produkt socijalističke omladine i one „intelektualne“ demokratske, a tamo za 20+30 godina videćemo neku novu omladinu koja je odrasla u vreme naprednjaka.
Akademska zanimanja se uopste ne postuju. Svi vide neke sitne benefite, ali niko ne misli o tome kako je neko veliki deo svog zivota posvetio ucenju, koliko su se roditelji mucili da bi to dete iskolovali, u kakvim sobama i cumezima je neko studirao, koliko je izlazaka i koncerata propustio…Lepo je rekao neko u komentarima zavrsite fakultete i budite prosvetni radnici, i onako ih sada nema, jer padaju kao muve zbog korone…