Svi strahuju za posao

U situaciji kada je korona virus „ušao“ u sve kolektive, a broj zaraženih se i dalje povećava neizvesnost i nepredvidiva budućnost razlog je za ozbiljnu zabrinutost gradjana od gubitka posla i gubitka prihoda.  Premijerka Brnabić kaže da se način za funkcionisanje ekonomije mora naći inače novca u budžetu neće biti.

Vrlo je mguće da smo u martu mesecu u trenutku uvodjenja vanrednog stanja već preživeli jedan stres na temu gubitka prihoda . Mera Vlade Srbije u vidu pomoći od 30 000 dinara očuvala je brojna radna mesta , ali šta sada u situaciji kada i državni funkcioneri sve više govore da bez očuvanja ekonomije nema novca u budžetu? Konkretno, premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je na onlajn forumu „Vlade posle krize“, u organizaciji Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) , da je neophodno naći način da ekonomija funkcioniše, inače neće biti novca u budžetu za dodatne troškove koje pandemija nosi.

Situacija u valjevskim manjim preduzećima je takva da odlazak svakog zaposlenog sa posla što zbog zaražavanja ili konatakata u kućnu izolaciju ugožava samo poslovanje. Neke delatnosti su još od marta meseca realno u problemu poput turističkih agencija, ugostiteljskih objekata I drugih uslužnih delatnosti .

Zimski period je inače period kada gradjeviska preduzeća redukuju svoj rad, ali I u ovim preduzećima s obzirom da ne znaju kako bi početak naredne gradjevinske sezone mogao da izgleda postoji bojazan za poslovanje. Oni koji se bave proizvodnjom uvek traže odgovore na pitanja : Šta ako ne bude novca da neko kupi naše proizvode?

Uzmimo primer malog preduzeća sa pet ili šest zaposlenih. Ukoliko je jedno zaraženo i pritom još troje u kućnoj izolaciji zbog neposrednog kontakta sa zaraženim , kako ovo malo preduzeće može uopšte dalje da posluje? Ako ne može da radi kako isplatiti plate , platiti bolovanje?

Velikih gužvi u valjevskim prodavnicama nema. Možda zato što najpre niko ne bi da suviše troši jer su prihodi nesigurni, a potom rate svega kupljenog u prolećnim mesecima pristižu.

Javni sektor svoje poslovanje I prihode bazira na prihodima što od poreza koje plaćaju svi gradjani što od sopstvenih prihoda na osnovu svoje delatnosti. Ukoliko gradjani ne mogu da izmire obaveze za recimo odnošenje smeća, vodu, grejanje , koliki su potom očekivani prihodi I ovih javnih preduzeća? Ukoliko gradjani nisu u mogućnosti da plate poreze kako I od čega će biti isplaćene plate u recimo Gradskoj upravi, školama, bolnicama?

U Valjevu je više od 1200 ljudi u izolaciji. Najveći broj je radno sposobno stanovništvo. I ovaj broj se povećava.

Zabrinutost je ozbiljno stanje koje stresno deluje na svakog , a kako se može čuti poslednjih dana iz izjava I komentara psihologa I lekara, stres se može negativno manifestovati u neposrednom okuženju, najpre porodice, a potom I samom radnom okrenju pa bi trebalo da stepen tolerantnosti podignemo na jedan viši nivo.  Ipak upravo zbog straha od gubitka posla brojni gradjani kriju simptome izuzev u slučajevima vrlo visoke temperature I opšte slabosti  I ne odlaze kod lekara niti na testiranja.

Ovakvo ponašanje vrlo je rizično I samo dodatno pogoršava situaciju.

Očuvanje ekonomije je prioritet za realan život narednih meseci, a ako pritom ne znamo o kom broju meseci se radi planove I na mikro nivou nije lako napraviti. Odbrambeni mehanizmi su kod ljudi, kažu, različiti. Neki gradjani negiraju postojanje problema, neki odlažu razmatranje istog. Ni jedno ni drugo ne daje dobre rezultate.

Šta kaže medicina za trenutnu epidemiološku situaciju?

Epidemiolog Branislav Tiodorović upozorio je za RTS da je situacija veoma ozbiljna u Srbiji i da ćemo već daleko od nesigurne i nepovoljne epidemiološke situacije.

Epidemiolog Predrag Kon upozorio je  da je zbog stalnog rasta broja novoinficiranih korona virusom i onih kojima je potrebno bolničko lečenje, zdravstveni sistem „na ivici opstanka“.

Oslanjanje na kolektivni imunitet kao na strategiju prevencije nije moguće, izjavio je danas imunolog Srđa Janković i dodao da su zemlje koje su se „poigravale takvom idejom, videle koliko je to pogubno“.

Nove pooštrene mere ovoga puta oročene su na dve nedelje , a potom u zavisnosti od epidemioloke situacije one mogu biti još pooštrene uključujući I zabranu kretanja. To bi praktično značilo da smo ponovo u vanrednom stanju. Ali shodno izjavama premijerke I predsednika države možemo li se uopšte nadati novom vidu pomoći ?  Ako te pomoći nema, kako preživeti ? Možda se upravo u ovim činjenicama krije odgovor na sve češće postavljano pitanje : Zašto smo u martu sa daleko manjim brojem zaraženih imali vanredno stanje , a sada ga nemamo?

Borba za egzistenciju I preživljavanje je već u toku hteli mi to da priznamo ili ne . U potrazi za preporučenim I mogućim rešenjem nailazimo na izraze “lična odgovornost” I “rizično ponašanje”. Iako ove reči jedan deo gradjana prilično nerviraju podjednako koliko I “naredne dve nedelje su ključne”, ali ako zdravorazumski pogledamo ekonomija jedino u takvim uslovima može da opstane.  Pa sad, na nama je…