U Valjevu gotovo da nema stuba, praznog lokala čiji izlog nije oblepljen nekim oglasom, obaveštenjem, a u poslednje vreme I umrlicom. Svi glasno negoduju kada političke partije lepe plakate pred izbore , a da li sami doprinosimo tome da naš grad ne izgleda lepo?
Prošetate li Valjevom ne možete izbeći da ne primetite da su na svakom koraku stubovi izlepljeni raznim oglasima ili plakatama. S obzirom da ove godine nema okupljanja tako nema ni koncerata ni nastupa bendova I pevača koji bi se reklamirali pa je broj takvih obaveštenja manji. Ipak na brojnim mestima u gradu moguće je uočiti da postoje najave za koncerte I nastupe koji su održani pre dve ili tri godine.
U samom centru grada postoji par oglasnih table na koje gradjani mogu zalepiti svoje oglase I obaveštenja. Postoje bilbordi na koje se za naknadu mogu postaviti reklame. Ipak čini se da panoi kod nekadašnje Robne kuće odavno nisu dovoljni za plakate , obaveštenja o nečijoj smrti.
Stubovi ispred Uprave svojevremeno su morali biti gotovo okovani gvoždjem kako se na njih plakate ne bi lepile , ali I dalje možemo videti da neko baš na tom mestu želi da postavi umrlicu.
U situaciji kada u gradu imamo negativnu stopu prirodnog priraštaja jasno je da se manji broj dece radja, a veći broj ljudi umire. Jasno je da zbog starosti stanovvništva umrlica ima više. Ipak bandere , ulične svetiljke, klupe pa I drveće nisu mesto gde se one mogu lepiti.
Na Jadru, vrlo prometnom delu grada , moguće je videti nesvakidašnju scenu , stable oblepljena umrlicama. Oni koji žele da na gtaj način obaveste rodbinu I prijatelje nakon zalepljene plakate nikada se ne vrate da istu skinu. Pored lepljive trake , koja se koristi da se umrlica pričvrsti na stablu, koje možete videti I na fotografiji , korišćeni su I ekseri i tiplovi. Umrlice su najčešće plastificirane pa im vreme ne može gotovo ništa.
JKP Vidrak u svom opisu posla nema skidanje takvih oglasa obaveštenja I obaveza VIdraka je da pokupi samo ono što padne na zemlju. Inspektori I komualni policajci često ne znaju kako da reaguju kada vide da neko heftalicom kači umrlicu na stablo ili je lepi tamo gde ne bi trebalo. “Vrlo je nezgodno, to su često ljudi u žalosti I znate kad im se kaže da to ne rade osim tamo gde je to moguće, gledaju nas kao bezdušne , pitaju nas imamo li mi nekog dragog ko je umro. To je užasna situacija. I tako imamo ovakve situacije da su stabla, bandere izlozi praznih lokala izlepljeni”, pričaju inspektori.
Grad Valjevo s vremena na vreme naloži posebnom odlukom JKP Vidrak skidanje objava, plakata, oglasa sa mesta gde to nije dozvoljeno. Ipak poslednjih godina čini se da takvog naloga nije bilo često jer postoje obaveštenja o nečijoj smrti od pre par godina.
Sve ovo praktično znači da je potez na nama , gradjanima, ukoliko želimo da nam grad izgleda lepo, da nam stabla, za koja se toliko svi bore, ne budu izranjavljena. Možemo li da koristimo površine koje su za to namenjene? Možemo li da obratimo pažnju na ponašanje I u situacijama koje su nam bolne ? Možemo li bar da se vratimo i skinemo ono što smo zalepili?
Gde god se lepi postaviti tablu,pa i pored ovoga drveta
Zar je potrebno lepiti i kačiti umrlice za obaveštavanje nepoznatih ljudi? Rođaci i prijatelji znaju kad je njihov bližnji umro.
Ako uzmemo u obzir da duša gejaka luta po Jadru 40 dana nakon upokojenja, onda je ovo drvo pravo mesto za umrlice.
Улепшао си ми дан !
Ova lipa na Jadru je decenijama najoglasnija oglasna tabla za obaveštenje o tome ko je umro od Jadra pa naviše. Ko nije na nju „okačen“, taj nije ni umro. Tradicija.
Nisam obraćao pažnju,ali sam mislio da ovde kace ove,što su oslobođeni plaćanja struje
To obaveštavanje je naš običaj i ne može se iskoreniti. Treba samo odrediti prostor za to i skidati stare da mogu da stave nove. Često saznamo na taj način da nam je umro neko koga smo poznavali i u nrkom periodu života družili.