Sigurno je da grupa vizionara, uglednih varošana okupljenih u „Klubu dvanaestorice“ u Valjevu koje je tada brojalo oko 3500 stanovnika, nije ni slutila da će osnivanje i početak rada Gimnazijske realke, tog 23. novembra 1870. godine, biti istovremeno i početak jedne bogate i uspešne prosvetiteljske misije škole koja će opstajati i valjevskom građanstvu biti putokaz u sumornim vremenima nacionalnog stradanja, ali i u doba društvenih i socijalnih previranja. Škola je, valjda, zato i škola da uči, obrazuje, snaži i razvija kritički duh, vaspitava i traje nezavisno od ratova, bolesti, režima, ideologija i važećih političkih normi.
Nije lako jedan i po vek života i rada ove značajne obrazovne institucije rečju pretočiti na jednu i po stranu teksta… Još je teže nabrojati sve aktivnosti, uspehe, domete, nagrade, zadužbine i ostavštine koje istorija ove škole ponosno čuva i beleži… Najteže je, ipak, silovitu snagu mladalačkog, gimnazijskog duha, kasnije kreativno usmerenog u naučna, umetnička, sportska ili neka druga životna dostignuća rečju zauzdati i omeđiti u okvire jedne priče…
A priča je i velika, i dugačka, i značajna. Priča je puna ljudi i događaja, istorije, tradicije, ratova, junaka i bitaka, patnje i radosti, vere i ljubavi. Priča je puna znanja. Uvek je Gimnazija znala da razlikuje neophodno od manje važnog, istinsko od zablude, lucidno i jasno od zamršenog i mutnog, original od kopije… U svim vremenima, i voljnim i nevoljnim, prometejski duh je lebdeo njenim visokim hodnicima i svetlim učionicama. Vođen čovekoljubljem i istinom, taj neustrašivi duh je širio vidike i van svojih arhitektonski savršeno izvajanih zidova i fasade sa koje Dositej, Vuk i Ljuba Nenadović proročki poručuju da su znanje, jezik i kultura veliki izazovi, ali i neprocenjive vrednosti jednog naroda.
Priča Valjevske gimnazije je akademska, gorda i sa stilom, a ipak puna mladalačkog žara i smeha koji odzvanja talasima Kolubare. Priča koja traje 150 godina! Priča čije niti vek i po unazad ukrštaju njeni đaci i njeni profesori. Priča koju su pričale generacije pesnika, državnika, ratnika, naučnika, zanatlija i trgovaca, lekara, slikara, sveštenika, studenata… pričaju je i sadašnji literarci, dramci, recitatori, fizičari, matematičari, programeri, debateri, filolozi, muzičari, fotografi, hemičari, sportisti… a pričaće je i oni koji će doći posle nas, kojima će Valjevska gimnazija razmahnuti tek raširena krila, osnažiti i uzvisiti im let i izgraditi stav.
Valjevska gimnazija je danas savremeno opremljena, moderna, digitalizovana škola sa 30 odeljenja srednje i 2 odeljenja osnovne škole, sa 6 nastavnih smerova i preko 800 đaka. To je škola koja pored redovne nastave ima razgranatu mrežu vannastavnih aktivnosti, bogatu kulturnu, javnu i izdavačku delatnost. To je škola čiji učenici i nastavnici svake godine osvajaju po nekoliko desetina republičkih, saveznih i međunarodnih nagrada iz raznih oblasti, škola koja sarađuje sa najznačajnijim obrazovnim, naučnim i kulturnim institucijama u Srbiji i nekim evropskim zemljama. Profesori Valjevske gimnazije su autori naučnih i istraživačkih radova, udžbenika i zbirki, autori i realizatori seminara ili priloga iz oblasti nastavne prakse, recenzenti i urednici književnih dela, zbornika i udžbenika.
Valjevska gimnazija je nosilac Ordena zasluga za narod sa zlatnom zvezdom (1970), dobitnik Vukove nagrade za izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru (1995), kao i Ordena Svetog Save II stepena za dugogodišnji plodotvorni vaspitno-obrazovni rad (2008).
Priča Valjevske gimnazije je priča kojoj nema kraja. To je priča o večnom traganju za lepotom jer jedino lepotom se može pobediti konačnost ljudskog. To je priča o mudrosti da svaki gimnazijalac pronađe svoju zvezdu u galaksiji, da otkriva skriveno i sagradi nepostojeće. To je priča o hrabrosti da se spozna i sačuva lepota duše!
Valjevska gimnazija je dostojanstvo koje Valjevu i Valjevcima s pravom pripada!
dr Vera Vaš, profesor
Ima prekid od 10g,kada se nije zvala Valjevska gimnazija,nego Vladimir Ilic Lanjin