Ljubin grob – Pet godina čekanja na malo dostojanstva

Ni pet godina nakon smrti I sahranjivanja na vidikovcu slikara Ljube Popovića prostor nije uredjen, nijedna od ideja koje su postojale vezane za ovo mesto nije realizovana. Pored Popovićevog groba, koji najčešće uredjuju sami Valjevci, lože se vatre, okupljaju noću huligani I neretko narkomani. Grad Valjevo najpre je prekršio zakon o sahranjivanju, a sam prostor nije poverio nikom na staranje.

Sa brda pored Šeste škole u Brdjanima “puca” pogled na Valjevo I dalje ka Beogradu. Nešto niže  nalazi se obdanište sa svojim dvorištem. Do grobnog mesta na kom je sahranjem slikar Ljuba Popović može se doći sa dve strane , Radničkom I Ulicom Kneza Miloša. Namera je bila da bude ispunjena slikareva želja gde će biti sahranjen, bilo je objašnjenje gradskih vlasti tri dana nakon njegove smrti. A istina je bila nešto drugačija.

Naime, četiri dana nakon što je preminuo, 16. avgusta 2016. godine, Ljuba Popović je sahranjen u njegovom Valjevu,  njegova želja bila je da počiva u porti stare valjevske crkve, ali kao takva  nije mogla da bude ispunjena jer, kako su objasnili  u eparhiji valjevskoj SPC, “ tu niko nikada nije sahranjen“,a u portama crkava uglavnom su se kroz istoriju sahranjivali ktitori I zadužbinari. Ipak, grad Valjevo je najpre oformio posebnu grupu od 22 člana medju kojima su se nalazili prijatelji pokojnog slikara, gradski funkcioneri I vidjeniji Valjevci , a nakon dužeg većanja  za grobno mesto izabran je vidikovac u Brđanima.

Zakon o sahranjivanju koji je na snazi u RS u članu 2 kaže: “Sahranjivanje umrlih može se vršiti samo na groblju.” Član 4, istog Zakona pojašnjava : “Grobljem se, u smislu ovog zakona, smatra zemljište koje je odgovarajućim urbanističkim planom ili odlukom skupštine opštine određeno za sahranjivanje umrlih.”

Odluka Skupštine o tome da je vidikovac groblje nije doneta, urbanistička izmena plana nije izvršena. Ljuba Popović je tako sahranjen na mestu koje zapravo nije groblje. Ovaj argument gradska vlast osporila je rečima da će na tom mestu biti Aleja zaslužnih gradjana te da će sve vrlo brzo biti uvedeno u zakonske tokove. Pored sporadične diskusije o tome da je za sahranjivanje u Aleji velikana neophodan bar pravilnik ili lista kriterijuma po kojoj se neko može označiti “zaslužnim gradjaninom”, ozbiljnu primedbu stavili su meštani Brdjana koji su peticiju sa potpisima I zahtevom da se zabrani dalje sahranjivanje predali gradu. Na sednici Skupštine, prvoj narednoj nakon prijema peticije I argumenata gradjana da je neprimereno da se stvara groblje izmedju škole I obdaništa , iznenada biva saopšteno da tu zapravo neće biti Aleja već Memorijalno groblje , ali sa očito tim jednim grobom.

Biva oformljena I Radna grupa koja je najavila uredjenje prostora , a čak biva objavljena I informacija  da je grad izabrao idejno rešenje za uredjenje prostora Nebojše Lole Anića koji je u izjavi medijima naveo da će iznad nadgrobne ploče izgrađene od kamena peščara, iznad Ljubine glave, biti postavljeno deset većih stubova i dva mala stuba, što zbirno ukazuje na 12 apostola.” Tu se nalazi i osam manjih stubića za sedenje, a ispred njih je slavoluk koji predstavlja “ulazak u hram”, odnosno vizuelni prilaz spomeniku. Na drugoj strani celog prostora, koji je orjentisan u liniji istok-zapad, je portal kroz koji “Ljuba gleda Valjevo”. Budući park oko Ljubinog groba biće saglediv iz različitih nižih pozicija grada“, rekao je  Anić.

Za drugu godišnjicu smrti grad najavljuje početak uredjenja prostora I radove koji samo što nisu počeli. Radovi ne samo da nisu počeli tada , nisu počeli nikada.

Pod pritiskom javnosti, uz krajnje sumnjivu nabavku , gotovo uoči godišnjice na grobnom mestu postavljene su ploče na kojima piše datum rodjenja I smrti I ime Ljuba. A iz sive zgrade stigla je vest da godišnjica  neće biti obeležavana na dan kad je umro već na dan kad je rodjen 15. oktobra.  Pojašnjenja ove vesti nije bilo, zvanične odluke nije bilo, a ni bilo kakvog obeležavanja godišnjice.

U JKP Vidrak Vamedia saznaje da ovaj prostor nikada nije nikome poveren na staranje pa ni Vidraku, preduzeću koje se inače bavi grobljanskim uslugama I održavanjem groblja. Ali , ovaj prostor nikada I nije ozvaničen kao groblje.

Sada pojedini gradjani samoinicijativno kose I uklanjaju travu, šiblje I smeće koje neodgovorni gradjani za sobom ostavljaju. Na samom prostoru vidljivo je da se do groba dolazi automobilima iako postoji rampa iz Ulice Kneza Miloša. Klupe za koje se ne zna ko ih je I kada postavio I koje nisu parkovske,  su najčešće polomljene, a na samo par metara od groba vidljivo je da su paljene vatre.

Meštani Brdjana za Vamediu kažu da se tu noću , naročito od kako ne rade kafići, okupljaju mladji ljudi, ali neretko I oni sa druge strane zakona. “Tu se divlja kolima , tu prave logorske vatre, ostavljaju smeće razbacano na sve strane, flaša od piva I limenki koliko hoćete. To je sramota  šta se tu sve dešava”, priča jedan od meštana Brdjana.

Ove godine navršiće se pet godina od smrti Ljube Popovića, a za proteklih pet godina ključni akteri I donosioci odluke o grobnom mestu nijednom se nisu oglasili niti je poznato da je iko od njih u javnosti pokretao pitanje uredjenja prostora. Ipak njihova nemost ne znači da se činjenica menja, a činjenica je jedna – Grob je tu gde jeste, pa je ključno pitanje možemo li mu pružiti bar malo dostojanstva?