Koncert folklora – Lice i naličje

Ove godine grad Valjevo izdvojio je za projektno finansiranje Kulturno umetničkih društava u Valjevu samo milion dinara. Katarina Bogutović direktor KUD „Kosta Abrašević“ navodi da više od 1000 dece učestvuje u radu valjevskih društava. „Godine nebrige i neulaganja su doveli do toga da koncet folklora na Tešnjarskim večerima pokaže stanje u kom su društva , ali i koliko ko radi sa decom i šta ko zaista zaslužuje“, kaže Bogutović.

Na Letnjoj pozornici i ove godine tradicinalno je održan koncert folklora. Nastupilo je svih sedam KUD-ova koliko ih Valjevo ima. Na sceni se videlo mnogo toga . I dok laiku i roditeljima sve to možda i ne izgleda loše, pitanje je kako je sve to izgledalo profesionalcima? Ovo pitanje postavili smo Katarini Bogutović , direktoru i vlasniku KUD-a „Kosta Abrašević“.

„Teško pitanje.Stalno se pominje da je Valjevo grad folklora , mislim da je samo po broju to možda tačno. Grad opredeljuje neki novac za društva i obavezani smo ugovorom o učešću u gradskim manifestacijama, ja ipak mislim da neki standardi moraju biti viši. Moraju se znati neka pravila počev od toga da na sceni treba da bude podjednak broj parova , da ne govorim da svi mi imamo po nekoliko igračkih kategorija i ako se postigne dogovor da će nastupati samo odredjene grupe to treba da bude ispoštovano. Možda oku roditelja koji u najvećoj meri dolaze na koncerte folklora sve vidjeno ne izgleda loše, ali već poznavaoci folklora sigurna sam mogu da izreknu brojne zamerke“, kaže Bogutovićeva.

Ona navodi da je i pored dogovora koji je postignut odredjeni broj KUD-ova radio šta je hteo pa su na sceni vidjeni ansambli sa 15 devojčica i po dva dečaka, neodgovarajuća nošnja, neujednačenost igre. „Ako u jednom nastupu imate i veterane i decu od 7 ili 8 godina logično je da tu nije moguće napraviti neki sklad . Kako bi to moglo? To je nizak umetnički nivo, nivo za seoske zabave. Na jednoj takvoj manifestaciji KUD-ovi moraju da imaju orkestar, a ne da slušamo snimak koji je premodulisan i koji više para uši nego što možemo da prepoznamo o čemu se radi, o kojoj koreografiji. S druge strane mnogo je razloga što je sve izgledalo tako kako je izgledalo“, kaže Bogutović.

Za svoj ansambl kaže da broji 150 članova različitih uzrasnih kategorija , ali dodaje i da u gradu postoje društva sa istom ili pak i većim brojem polaznika . „To je oko 1000 dece u gradu, jer to nije samo folklor već i orkestar i mogu biti pevačke grupe itd . Ove godine grad je izdvojio samo milion dinara za 5 KUD-ova, Krušik nije učestvovao. Samo milion za minimum 1000 dece. Mi i Valjarice plaćamo i zakup prostora i taj novac koji se dobije ne bi mogao da pokrije ni troškove zakupa, a kamoli još obaveza koje svako društvo ima. Gde su koreografije koje koštaju nekoliko hiljada evra ? Gde je nošnja? To su tek cene. Roditelji plaćaju članarinu , kod nas je to 1000 dinara , od toga novca mi pokrivamo osnovne troškove , a za ostalo se snalazimo. Sad očito neko se snalazi bolje neko lošije . Milion dinara je nedovoljno za šest KUD-ova , nedovoljno za bilo šta. Pa evo pogledajte ljudi iz organizacije Tešnjarskih večeri imaju za sedam dana iznose koje jedno društvo dobije za godinu dana. I pritom od nas se traži da neprestano nastupamo za grad“, objašnjava Bogutović.

Po njenim rečima ni raspodela novca nije na zavidnom nivou jer praktično izostaje niz provera koje bi trebalo da postoje. „Zašto nema stručnjaka u tim komisijama ? Najpre to. Zašto grad ne pošalje stručne ljude da ranije urade procenu? Nemam ništa protiv da našim koncertima prisustvuju ljudi iz sveta folklora pa da oni kažu šta ko ima, kako ko radi. Ovako smo dovedeni u situaciju da oni koji niti imaju probe niti imaju neki normalan , da kažem ozbiljniji rad sa decom, dobiju više novca od onih koji se zaista trude, poštuju pravila folklora . Znate, nije to samo pustimo muziku uhvatimo se za ruke i tako igraj deset minuta. To je naše nasledje , naša tradicija . Treba da budemo ponosni na činjenicu da tako veliki broj dece želi da se bavi folklorom. Ne poštuju se ta deca prvenstveno“, kaže Bogutović .

Za više od 30 godina u folkloru Bogutovićeva je realizovala desetine turneja i stotine  nastupa. Projektno finansiranje podrazumeva samo jednu aktivnost društva , a sve ostalo što prethodi jednom nastupu se praktično ne vidi. Osnovna zamerka je što ne postoji kontrola rada. „Mi smo samo u godini korone postavili 4 nove koreografije. Imali smo nekoliko nastupa i koncerata , koliko se moglo, onlajn i u prirodi, deca su vežbala u parkovima. Da li je to neko kontrolisao iz grada? Da li je video koliko se radi? Pa očigledno nije jer ne bismo došli u situaciju da društvo koje je jedva sastavilo 15 igrača različitog uzrasta dobilo najviše novca. Da biste jedan koncert napravili to košta više od 100 000 dinara. Da ne pričam da mi plaćamo ozvučenje , mikrofone, svetlo, dovodimo ljude sa strane za tehniku podršku jer Centar za kulturu to nema . Oni imaju dvadeset zaposlenih , ali tehnička opremljenost i kadrovi koji znaju da rade takve stvari ne postoje ili su pred penzijom pa im se više i ne radi. Sve se plaća, dolaze ljudi iz Mionice da rade svetlo ili zvuk, jel shvatate to? Folklorna društva nemaju ništa besplatno. Posle se neki roditelji jute ako društvo naplati kartu 100 dinara. Pa mora jer kako da se plati koncert , od čega?“  Ona kaže da svakom nastupu ili postavljanju koreografije prethodi ozbiljan rad u koji je uključeno mnogo ljudi.

„Mi gde god da odemo predstavljamo naš grad prvenstveno. Na medjunarodnim festivalima najčešće predstavljamo i svoju zemlju. U defileima su zastave naše zemlje i našeg grada. Imamo prijeme kod gradonačelnika, državnika . I svuda smo mi predstavnici našeg grada , naše zemlje. Ako na turneji hoćete da dostojno predstavite svoju zemlju i grad morate da imate mnogo toga , dobro uigran ansambl, kvalitetnu nošnju , dobar orkestar, ponašanje dece mora da bude na zavidnom nivou, a na prvom mesto igračko umeće. Do tog umeća se dolazi ozbiljnim radom i trudom. Svi KUD-ovi se u Valjevu dovijaju za nošnju recimo, pozajmljujemo jedni drugima, sklapamo da bi to ličilo na nešto. Vi imate društvo u Valjevu sa ozbiljnim fundusom, pa i skladištenje te nošnje mora da bude odgovarajuće. A društva se dovijaju za prostor. Ja zaista podržavam sve sportske aktivnosti, ali klubovi u Valjevu imaju beslatno pravo koriščenja sportskih sala , terena, mi to nemamo. Zašto naša deca to nemaju? Pa nisu to deca iz Zanzibara nego iz Valjeva“, konstatuje Katarina i dodaje da grad mora da donese odluku šta želi , da li uopšte želi da postoje folklorna društva.

Medju brojnim problemima po njenom mišljenju je i netrpeljivost medju ljudima koji vode folklorna društva. Počev od sitnih čarki do ozbiljnog razdora. „Letnja scena je bila prazna svako veče skoro jer su se koncerti održavali ispred Centra za kulturu , zašto nije organizovano da svako društvo ima svoje veče , bilo je prostora za to? E tad bismo videli , šta ko ima, ko kako radi i šta ko zaslužuje. Tada bismo videli ko zaista zaslužuje novac od grada i koliko novca.  Doduše i ovako se videlo , a na žalost da se vratim na pitanje sa početka , daleko je to od vrhunskog folklora“, zaključuje Katarina Bogutović.    

*Za potrebe realizacije ovog teksta , Vamedia je kontaktirala još par društava, neki od njih su imali stav da bi ukoliko kažu šta misle mogli nekom da se u gradu zamere , drugi su pak obećali izjave , ali su naprasno bili sprečeni.