Malina u valjevskom kraju je ove godine imala dobru cenu , ali je kupina ipak premašila sva očekivanja. Oni koji su ostali verni gajenju ovog voća ove godine mogli su da zarade do 10 puta više po kilogramu.
Godinama već kupina na tržištu nema neku cenu , tako je prošle godine otkupna cena bila oko 30 dinara što je opet višetruko niža cena od one koju je dostizala malina. Mnogi su stoga godinama I krčili svoje kupinjake, ostavljajući samo par redova zasada za sopstvene potrebe.
Oni najuporniji ove godine mogli su da budu I više nego zadovoljni jer se kilogram kupine plaćao 330 dinara.
Razlog za ovako visoku cenu jeste upravo manji rod voća.
Vlasnici kupinjaka kažu da su očekivali da najviša postignuta cena bude do 120 dinara za kilogram pa je I za njih 330 dinara bilo više nego iznenadjenje.
S druge strane, kako je medijima objasnio master inženjer voćarstva i vinogradarstva Nikola Spasojević, zahvaljujući sušnom periodu kvalitet plodova nije opadao, jer nije bilo pojave botritisa kao ranijih godina, a smanjena je bila i upotreba pesticida.
“Rod kupine je ove godine bio u proseku 15 tona po hektaru, što je sasvim zadovoljavajuće s obzirom na to da smo imali sušni period i to u najkritičnijem delu, od cvetanja do kraja berbe. Mislim da će sigurno doći do povećanja površina pod kupinom u Srbiji, ali sa tim treba biti oprezan i posebnu pažnju obratiti na izbor sortimenta”, rekao je medijima Spasojević.
Kako pokazuje statistika, sa godišnjom proizvodnjom od 25.000 tona kupine sa oko 4.000 hektara, Srbija se nalazi na četvrtom mestu u svetu, iza SAD, Meksika i Kine.
Stručnjaci u ovoj oblasti se slažu da bi veća proizvodnja ujedno ponovo oborila cenu.