Tribina DS: Rudnik litijuma uništiće Valjevo

„Valjevo neće rudnik“ bio je naziv još jedne tribine koju je organizovala Demokratska stranka u Valjevu u seriji tribina pod nazivom „Razgovor pod lipom“. „ Otvaranje rudnika uništiće i grad i okolinu , a na prvom mestu narušiće zdravlje gradjana Valjeva“, zaključak je sinoć održane tribine.

Kanadska kompanija Euro Lithium već godinama na području izmedju Valjeva i Divaca istražuje mogućnost za otvaraje rudnika litijuma i bora. Po podacima koje je objavila sama kompanija zaključno sa prvih 6 meseci ove godine uradjene su 34 bušotine , a na 27 je pronadjena ruda.

Valjevo sa druge strane ima mnogo prirodnih pogatstava pa i zaštićenih prirodnih celina poput planina i reka medju kojima i jednu od najčistijih reka u Srbiji , reku Gradac, podsetili su govornici na sinošnjoj tribini. Oduvek poljoprivredni kraj lako bi mogao da bude uništen otvaranjem rudnika, bilo nadzemnih bilo podzemnih.

„Gradjani moraju da znaju i imaju po zakonu pravo da budu informisani o svemu što će se dogoditi ukoliko dodje do otvaranja rudnika. Tehnologije koje se koriste za vadjenje ruda litijuma i bora su upraavo one tehnologije koje će uništiti ne samo površinu na kojoj se ruda eksploatiše već će zagaditi ceo ovaj kraj pa i šire. Ne treba zaboraviti da voda koja će biti korišćena neće nestati , onaće otrovati ovdašnje reke i živi svet u njima , ali te reke se ulivaju u druge pa je šteta nemerljivo veća, a obuhavt stanovništva koji će trpeti posledice mnogo veći. Zato ovo nije pitanje samo ovog kraja već cele Srbije“, rekao je izmedju ostalog na tribini prof. dr Branimir Jovančićević, profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu i potpredsednik Demokratske stranke.

On je istovremeno istakao da su nepoznati rezultati istraživanja kolika korist dolazi od ovih rudnika za Valjevo pa I Srbiju nasuprot svemu onom što će biti izgubljeno na polju poljoprivrede, stočarstva. “Istraživanja za sada pokazuju da je daleko veća ekonoska isplativost od poljoprivrede nego od rudnika . Korist jedino ima firma koja eksploatiše rudnik, niko drugi”, ukazali su govornici na tribini.

Područje na kojem je ruda pronadjena ima površinu od 16km2, a dubina na kojoj se ruda nalazi je izmedju 240 I 310 metara , debljina naslage rude je oko 70 metara , podaci su koje je objavio Euro Lithium do sada .

Gosti tribine smatraju da nijedan rudnik , iako predstavnici države tvrde da će biti radjen po najvišim evropskim standardima  nikada te standarde ne ispune. Prof. dr Ljiljana Tomović, profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu i članica Skupštine slobodne Srbije, smatra da naučna istraživanja pokazuju suprotno od onog što država tvrdi. “Stručnjaci I naučnici tvrde da tu ne može biti nikakvog pozitivnog uticaja I da bi najbolja mera bila odustajanja od ovog projekta. Kako će to biti protumačeno to je druga stvar, ali naučnici su to rekli , nema sumnje u to. Rio Tinto ne razmišlja šta će biti sa ljudima , prirodom, životinajama njih zanima samo profit . Imaju iskustva oni u tome I nigde nisu ostavili životnu sredinu u bojem stanju već suprotno. Ova vlast stavlja akcenat na rast , a ne na kvalitet života”, rekla je Tomović.

Kao država obavezni smo da sprovodimo odredbe Medjunarodnih knvencija koje su ranije potpisane , a medju kojima je I Zaštita životne sredine. “Mi možemo da se pozovemo I na Zakone I Medjunarodne konvencije , medjutim kao gradjani mi imamo obavezu d aprvo budemo obavešteni. Gradjani nisu svesni kolika je opasnost. Razmišlja se od danas do sutra, a ne šta će biti za pet ili deset godina. Samo korist koja je možda trenutna, a I ona je upitna . Jednom kada se napravi šteta nikakve pare I nikakve akcije ne mogu vratiti sve u početno stanje. Zato ljudi moraju prvo da se informišu, da se  gradjanima jednostavno objasni koje su posledice. Ako se to dozvoli to je posle za vjek I vjekov nepopravljivo, a šteta nenadoknadiva”, objasnila je Tomović.

Dr Davor Živković, lekar i član Gradskog odbora DS Valjevo prisutnim gradjanima nastojao je da objasni da će šteta po zdravlje ljudi takodje biti nemerljiva. “Ako govorimo o česticama prašine tu su sve bolesti respiratornih organa , počev od bronhitisa do kancera. Treba li da govorimo I o otrovima koji će završiti u rekama kada se zna kakav efekat to može imati na sav živi svet I naravno na ljude? Sada kada imamo problem već sa aerozagadjenjem vidimo da se broj obolelih od različitih plućnih bolesti povećava, šta mislite da će dogoditi kada se oblaci prašine dodatno spuste na grad?” upitao je Živković konstatujući da će Valjevo biti prvo na udaru, a potom I drugi delovi Srbije pa I zemalja u neposrednom okruženju.

Euro Lithium u svojim elaboratima razmatra mogućnost otvaranja površinskog kopa u neposrednoj okolini gradske zone , ali I podzemni rudnik što je slučaj u Jadru. Govornici su podsetili da je 2005. godine u Jadru radjeno istraživanje kakvo se sada radi na obodu Valjeva , a da već sada ljudi u tom kraju prodaju svoja imanja, kuće I napuštaju Jadar. Upravo ova činjenica pokazatelj je da gradjani moraju ozbiljno reagovati na dešavanja u neposrednoj blizini. Na stručnjacima je da gradjanima objasne sve štetne posledice I pre svega činjenicu da život nikada više neće biti isti iako je bi to trebala da bude obaveza države.

Ali država to ne radi, konstatovali su govornici na tribini,  već potpuno suprotno govori o standardima, a  da svi dokazi o tome šta se dešavalo u zemljama koje su dozvolile eksploataciju litijuma govore da su standardi praktično farsa.

“Mi imamo I zakonske mogućnosti da se istovremeno borimo protiv otvaranja rudnika.Moguće je pozvati se na brojne konvencije I da mi imamao član 74 Ustava koji kaže da imamo pravo na zdravu životnu sredinu I isto tako pravo da budemo obavešteni o tome kako će izgledati ta životna sredina. Isto tako imamo donosioce odluka koji moraju da čuvaju taj Ustav I isti ti donosioci odluka koji bi trebalo da čuvaju životnu sredinu jesu ljudi koji se nabave ekologijom. Ministarka Vujović je završila medjunarodu ekonomiju I za nju je ovo polje potpuno nešto novo , stoga nemam poverenja u njene odluke  I nju , ali imam poverenja u ovakve ljude , profesore , doktore, naučne radnike. Imali smo slučajeve masovnih tužbi u svetu  I recimo slučaj Du Pont obuhvatao je 3 500 tužbi ali na putu dostizanja pravde umrlo je još 100 ljudi jer je proces trajao 15 godina. Da, na kraju je firma Du Pont morala da plati oko 650 miliona dolara , ali koja je cena ljudskih života, kako se to računa?” upitao je Nikola Arsenić, član Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.