Narodna skupština je početkom septembra donela novi Zakon o zaštiti potrošača kojim su podstaknute njihove nade, ali i očekivanja udruženja potrošača da reklamacije na kupljenu robu ili pružene usluge neće više ličiti na nemoguću misiju.
Uočeni problemi i propusti u primeni prethodnog Zakona o zaštiti potrošača iz 2014. godine, kao i usklađivanje (harmonizacija) domaćih propisa sa direktivama Evropske unije u toj oblasti, bili su osnovni razlozi za donošenje novog zakona.
Glavni ciljevi novog Zakona jesu dalje unapređenje zaštite prava i interesa potrošača, suzbijanje sive ekonomije i nelojalne konkurencije, kao i afirmacija dobre poslovne prakse u oblasti trgovine i usluga.
Za realizaciju projektovanih ciljeva, Zakonom su propisani novi postupci vansudskog rešavanja potrošačkih sporova, kreiranje registra nepoželjnih telefonskih poziva (NE ZOVI), kao i efikasnija zaštita putnika-potrošača turističkih usluga i povezanih putnih aranžmana.
Pružaoci svih vrsta usluga čija je vrednost veća od 5.000 dinara, a naročito serviseri tehničke robe, biće dužni da urade proračun, odnosno predračun potrebnih radova i materijala, bez čije pisane saglasnosti potrošača neće smeti da pristupe poslu.
Sa početkom primene novog Zakona koja se poklapa sa početkom naredne godine, tržišni i turistički inspektor biće ovlašćeni da trgovcu ili pružaocu usluga izreknu novčanu kaznu na licu mesta za prekršaje kao što su ne isticanje cena, naplata dodatnih troškova, slanje pošiljki koje potrošač nije naručio, a moći će i da mu zabrani obavljanje poslovne prakse koja se u smislu novog Zakona smatra nepoštenom.
Dosledna primena novih zakonskih rešenja zahteva veću aktivnost svih aktera u oblasti zaštite potrošača, kao i njihovu međusobnu saradnju. Pri tome treba imati u vidu da bez aktivne uloge svakog oštećenog potrošača i bez podrške njihovih udruženja nikakva institucionalna zaštita potrošačkih prava ne može biti delotvorna, ne može ispuniti potrošačke nade.
Dragan D. Popović, Udruženje VAPOT