Nakon poslednje sednice Skupštine grada saopštenje za javnost izdalo je Udruženje Lokani front. Pomenuto saopštenje prenosimo u celosti:
„Poslednja brzometna sednica Skupštine grada bila je odlična reklama za novi model protočnog bojlera u koji je pretvoren dom nekada sa ponosom opisivan kao mesto gde pristojni, odgovorni i savesni ljudi poslove grada vode u najboljem interesu građana Valjeva.
U nekoliko navrata Lokalni front je upozoravao na opasnu praksu navrat-nanos donetih odluka, na nedopušteno kratko vreme za rad skupštinskih komisija i odbornika, na sazivanje sednica po hitnom postupku sa jednim jedinim obrazloženjem. Bolje rečeno izgovorom: jer kada nam neko najavi investiciju iz snova, mesecima se ne događa ništa sem beskrajne gradnje jednog puta, čišćenja kanala i premeštanja dalekovoda. Gradska kamarila se, izgleda, razbudi tek kada neki zainteresovani fabrikant dostavi spisak želja, posle čega se sve odigrava kao da je stigao svirač iz Hamelna.
Odbornici skupštinske većine, bezbedno skriveni iza slike svog idola, ne vole da ih podsećamo na data obećanja. Logično, jer da su stvarno bili spremni da preuzmu odgovornost ne bi nosioca svoje liste tražili u Beogradu, nego u Valjevu. A kada ih neko, kao odbornik Lokalnog fronta na poslednjoj sednici, podseti šta je obećano, a šta ostvareno, u sali nastane histerija.
Ovoga puta Željko Trifunović uporedio je obećanja izgovorena u martu ove godine sa slovom ugovora potpisanog sa firmom „Bizerba“. Setimo se, na skupu u blizini Divaca, Vučić je izričito najavio „sporazum o izgradnji fabrike u Valjevu, jedne veoma važne i cenjene nemačke kompanije, gde će prosečna neto plata biti preko hiljadu evra“.
Šta je Željko za govornicom Skupštine pročitao iz ugovora koji su potpisali ministarka privrede Anđelka Atanasković i direktor Frank Ralf Rajnhart: da će zarade u ovoj fabrici biti najmanje 20% više od važeće cene rada, koja u ovom trenutku iznosi 183,93 dinara po radnom satu. Prosta računica pokazuje da bi za ovaj septembar zarada zaposlenih iznosila nešto preko 330 evra, manje od trećine obećanog iznosa. Pored toga, ponovo je citiran ugovor, „Bizerba“ će tek u idućoj godini zaposliti 3 radnika, u narednim godinama redom 28,49,65,68 i najzad, tek 2027. godine još 92 radnika, svega 305.
Da li i novi nemački investitor nudi Valjevcima zarade 20% više od najniže cene rada? Kakvi će biti uslovi rada u novoj fabrici? Eto, samo to je Željko hteo da čuje pre nego što odluči da li će glasati za pogodnosti koje se podastiru još jednom nemačkom investitoru, o kome znamo samo da se već više od 120 godina bavi sanitarijama.
Reakcija je bila, blago rečeno, histerična. Od predsednice skupštine koja je na sve načine ometala izlaganje odbornika umesto da ga zaštiti od dobacivanja iz sale, do šefa odborničke grupe SNS na čijem licu se videlo kako bi najradije natukao lisice Željku Trifunoviću i vukao ga po putu oko Divaca.
„Napredna“ gospodo, istinu nije teško proterati iz skupštinske sale. Teško je iz pamćenja Valjevaca proterati nekoliko činjenica koje ni lisicama ne možete osporiti. Ne možete poreći da je u martu 2019. Slobodan Gvozdenović za „Kolubarski.info“ preneo Vučićevo obećanje da će kroz godinu dana početi izgradnja saobraćajnice od Valjeva do Lajkovca koja će koštati 80 miliona evra, kao i da je jedna strana kompanija spremna da odmah počne gradnju savremene fabrike u industrijskoj zoni.
Ne možete izbrisati ni pamćenje radnicima „Krušika“ iz marta 2020. kada im je Vučić obećavao desetine miliona evra. Od tih miliona nije stiglo ni za doprinose za zdravstveno osiguranje.
Tužna je istina, ali istina, da je u međuvremenu 17 kilometara puta između Popučaka i Nepričave za 80 miliona evra postalo 18,3 kilometara po ceni od ( za sada) 158 miliona evra..
I da na dan 31. avgusta u Valjevu koje se „razvija“ ima skoro 500 više nezaposlenih nego 1. januara…
Lokalni front „