Nakon jučerašnje sednice Skupštine , Udruženje Lokalni front Valjevo izdao je saopštenje za javnost. Pomenuto saopštenje prenosimo u celosti:
„U ekspres loncu skupštinske većine skuvana je još jedna naručena odluka o verovatnom poklonu novopronađenom nemačkom investitoru. Čitava predstava trajala bi možda samo desetak minuta, da raspoloženje posetiocima u sali, posebno predsednici Skupštine Snežani Rakić, još jednom nije pokvario odbornik Lokalnog fronta Valjevo.
Željko Trifunović najpre je podsetio da se pitanje šta gradska uprava zna o namerama kanadske korporacije „Euro Lithium”, ovoga puta na tihoj vatri i dobrano začinjeno kršenjem poslovnika, krčka skoro pola godine. Predsednica nije dopustila da odbornik dovrši izlaganje, drsko ga prekinuvši bar najmanje pet puta izgovorenim obećanjem da će odgovor dobiti „u najkraćem mogućem roku“.
Kada se javio za reč po jedinoj tački dnevnog reda, Željku je oduzeta reč pri prvom pomenu prethodnog nemačkog investitora, pod izgovorom da to nije predmet rasprave. Prisutna publika bila je tako zakinuta za pohvalu namenjenu skromnoj najavi gradnje fabrike koja, u poređenju sa prvom, ne zaslepljuje obećanjima o zaradama od hiljadu evra. I pohvalu za brzinu i nemačku efikasnost kojom je čitav postupak bio sproveden. Jedina zamerka bila je što ovako hitne i važne, gotovo istorijske odluke, nisu ovekovečene u gradskom „Službenom glasniku“.
Zaista, od koga se kriju ovako važni akti?
Odgovor je negde u lavirintima Karađorđeve 64, tamo gde se do skora krilo i čerupanje budžeta kroz isplate iz tekuće budžetske rezerve koje je otkrio Lokalni front. Pažnju nam je najpre privukla cifra od ukupno 11 miliona dinara obrazložena u rešenju gradonačelnika Lazara Gojkovića od 14. juna ove godine. Po slovu rešenja, 6 miliona namenjeno je rekonstrukciji Ulice Vuka Karadžića, dok je 5 miliona opredeljeno za novčane kazne i penale !?
Da bismo ovaj događaj razjasnili moramo se vratiti u mart 2017. kada je započela rekonstrukcija zgrade u Ulici vojvode Mišića 21. Grad je tada prihvatio zajedničku ponudu tri valjevske firme, koja je iznosila 25,43 miliona dinara bez PDV, sa rokom završetka od 40 dana. Izvođači su uvedeni u posao 16.maja, da bi radovi bili obustavljeni 15. juna, a zgrada o kojoj je reč napuštena u evidentno gorem stanju nego pre.
Epilog slučaja se nalazi u aktu Privrednog apelacionog suda u Beogradu od 19. marta ove godine, kojim je potvrđena presuda Privrednog suda u Valjevu. Sud je utvrdio da je zastoj u izvođenju radova prouzrokovala tužena strana, dakle službenici Gradske uprave grada Valjeva. Skuplja dimenzija epiloga je iznos od 5 miliona dinara, petina ukupne vrednosti planiranih radova, koji su preko javnog izvršitelja, iz tekuće budžetske rezerve po rešenju gradonačelnika jednom od izvođača platili svi poreski obveznici našeg grada.
Iznos od 6 miliona, po istom rešenju gradonačelnika, pripao je drugom od nesuđenih izvođača radova u Vojvode Mišića 21. Igrom slučaja (?) ovoj firmi dodeljen je nedavno i posao na rekonstrukciji Ulice Vuka Karadžića.
Pomalo nas kopka jedna zagonetka: šta je to gradonačelnik platio 6 miliona u junu, kada je javna nabavka za Ulicu Vuka Karadžića privedena kraju i ugovor zaključen tek 11. avgusta?
Naveli smo ovaj primer zato što se o novoprotraćenim milionima u gradskoj upravi mudro ćuti puna tri meseca. Baš onako kako se ćutalo i pre tri godine kada je Lokalni front pokretao pitanje odgovornosti za prekid radova na rekonstrukciji zgrade u Vojvode Mišića 21.
Imamo i sličan, vrlo svež, primer sa dugovima Apotekarske ustanove „Valjevo“. Skrivanje odluka od očiju građana je skup sport. Za građane.
Oni koji takve odluke donose verovatno znaju zbog čega to čine. Inače bi u Valjevu odavno bio primenjivan Lokalni antikorupcijski plan…
Lokalni front“