Posle sto godina Rio Tinto menja trasu pruge Valjevo-Loznica

Pruga Valjevo- Loznica, iako I posle 100 godina od prvih radova još uvek neizgradjena, promeniće svoju trasu . Nacionalni mediji prenose istraživanje BIRN-a  u kom se navodi da je  preduzeće Rio Tinto je od Saobraćajnog instituta CIP naručilo izradu tehničke dokumentacije za izmenu trase na delu pruge Valjevo – Loznica.

Da zbog litijuma Rio Tinto već pomera pruge po Srbiji, za BIRN je potvrdio direktor CIP-a Milutin Ignjatović koji kaže da izradu tehničke dokumentacije finansira Rio Sava Exploration d.o.o. iz Beograda, srpski ogranak Rio Tinta, dok će Infrastruktura železnice finansirati izgradnju same pruge, prenose nacionalni mediji.

„Saobraćajni institut CIP d.o.o. za naručioca – kompaniju Rio Sava Exploration d.o.o. iz Beograda radi tehničku dokumentaciju železničke pruge Valjevo – Loznica, deonica Draginac – priključenje na postojeću prugu Šabac – Loznica”, kaže Ignjatović za BIRN.

On navodi da CIP radi na izradi “Idejnog rešenja, Idejnog projekta sa Studijom opravdanosti, Projekta za građevinsku dozvolu i Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za železničku prugu”.

Nešto slično je, kada je reč o saobraćajnicama, nedavno za Tanjugovu televiziju K1 potvrdio v.d. direktora Puteva Srbije Zoran Drobnjak. On je rekao da je to javno preduzeće dalo saglasnost Rio Tintu da pribavlja tehničku dokumentaciju za gradnju obilaznice oko Loznice. Rekao je i da u tome nema ničeg neobičnog.

Iz BIRN-a su postavili niz pitanja nadležnima u ministarstvu gradjevinarstva , ali kako navode odgovore na njih nisu dobili.:Ko je Infrastrukturi Železnice, CIP-u i Rio Tintu dao odobrenje da radi projekat za izmeštanje dela pruge Valjevo – Loznica? Da li je to odobrenje dalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture? Po kom osnovu je dozvoljeno Rio Tintu da naruči izradu tehničke dokumentacije? Da li je u vezi sa tim Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ili neka druga nadležna institucija države Srbije potpisala ugovor sa Rio Tintom, ako jeste kada i šta je bio osnov za potpisivanje tog ugovora? Šta su obaveze države Srbije po tom ugovoru?

Izgradnja je počela 1914. godine, uoči Prvog svetskog rata, kada je francuskom investitoru dodeljena koncesija za izgradnju. Četvrt veka gradilište je bilo napušteno, a novi pokušaj je usledio početkom 1941. godine. Novi rat i novi prekid. Sredinom ’70-ih godina urađen je novi projekat i određena druga trasa pruge za Loznicu. Socijalisti su prugu kao „kapitalnu investiciju” počeli da grade početkom 1990. godine, ali su radovi po treći put prekinuti zbog izbijanja građanskog rata u SFRJ. Najviše je urađeno tokom 1998. godine, kada su izgrađeni objekti koji se smatraju najtežim na delu trase do Osečine. Tunel Trifković, dug 1,7 kilometara, u Valjevskoj Kamenici je završen, tuneli Popare (1.991 m) i Jovanja (1.600 m) su većim delom probijeni, izgrađen je i most preko Gradca u Valjevu, položen je i kolosek od železničke stanice u Valjevu do mosta na Kolubari. Bombardsovanje 1999. godine zaustavilo je radove.
Od referenci koje su još odavno objavljene mogu se pronaći sledeće:
Pruga Valjevo—Loznica duga je 68,1 km, a do spoja sa prugom Šabac—Zvornik u stanici Lipnica (4,8 km severno od Loznice) 66,5 km. Na trasi ima 19 tunela ukupne duzne 9759 m, odnosno 15 % pruge je u tunelima. Najduži tuneli su:
Popare (1991 m, delimično probijen)
Trifkovic (1719 m, u potpunosti završen)
Jovanja (1.600 m, delimično probijen).
Na trasi se nalazi 69 mostova, od kojih je 57 železnickih i 15 drumskih. Kompletno je završeno oko 300 metara pruge od stanice Valjevska Kamenica do ulaza u tunel Trifković. Veće stanice su:Valjevo, Pričević, Valjevska Kamenica, Osečina, Mojković (kod Bele Crkve), Draginac, Lipnica, Loznica.

Pruga je projektovana za brzine vozova od 120 km/h i osovinsko opterećenje od 22,5 t. Proračunska vrednost radova bila je 250 miliona američkih dolara, a do sada je u projekat uloženo oko 50 miliona dolara. Put roba iz Bosne i Hercegovine ka Makedoniji i Bliskom istoku smanjuje za 190 km ,a za južnu i jugoistočnu Srbiju za 160 km, za Bar 170 km, Kraljevo 140, a za Stalać 60 km. Procene su da će se godišnje prevoziti oko četiri miliona tona robe i milion putnika.

Pomenuta pruga u narodu je poznata kao „ratna pruga“ jer je nakon svakog početka radova u Srbiji počinjao rat. Pruga je dugo godina bila jedno od predizbornih obećanja SPS-a, a poslednjih 20 godina gotovo svaki ministar bilo saobraćaja bilo gradjevine, imao je po nešto da doda o samoj pruzi. Ipak gradnja nakon 1999. godine nikada nije nastavljena.

Kako stvari sada stoje , nakon ove vesti, može se zaključiti da  ono što ni politika nije mogla očito će pokrenuti interes kompanije Rio Tinto iako referendum o iskopavanju litijuma na prostoru Jadra još uvek nije održan.