IN MEMORIAM :Dragoslav Stojnić – Gale

Tužna vest. U Valjevu je posle duge i teške bolesti preminuo nekadašnji golman rukometne ekipe „Metalca“ – Dragoslav Stojnić – Gale.

Rođen je 1950. godine u sportskoj porodici, jer je otac Ranisav bio istaknuti fudbalski i rukometni golman i član rukometnog kluba „Radnički“ u velikom rukometu, koji je u sportskoj istoriji Valjeva zapamćen kao prva ekipa koja je nastupala u saveznom rangu takmičenja.

Gale je bio sportski zaljubljenik. Odličan rukometni golman, ali i sjajan igrač (i golman kad zatreba) malog fudbala. Bio je vešt i sa košarkaškom loptom. U RK „Metalac“ je došao 1969. godine, kada je Ljubomir Bogdanović – Ćube selektirao svoje druge „bebe“ (Jevremović, Plavšić, Igić, Žekić, Miloš Jokanović, Đorđević, Divnić, Rosić, Andrić …). Na početku karijere generacijski je pripadao ekipi u kojoj su igrali i tadašnji asovi valjevskog rukometa Ilić, Janković, Bogdanović, Marković, Zeljić. Đikić … Kasnije kada su se veterani ustupili mesto mlađima, bio je golman u još dvema generacijama (Slobodan Jokanović, Petar Rosić, Nikolić, Stanojević, Vasiljević, Rakić, , braća Petrovići…). Rukometnu karijeru završio u RK „Krušik“ i radničkim sportskim igrama gde je branio boje fabrike „Krušik“, ali je bio aktivni igrač malog fudbala još dugo … dugo..

Njegova rukometna karijera je za današnje pojmove bila neobično kratka (svega desetak godina), ali je bila uspešna. Branio je tada novom golmanskom tehnikom (po uzoru na Abaza Arslanagića i Tutu Živkovića) i bio jedan od najboljih demonstratora „lepeze“. Mnoge opasne strelce uspevao je da ukroti i dovede do očajanja, jer sa linijskih i krilnih pozicija, a često i iz kontre uspevao je da odbrani neodbranjivo – čiste zicere. Bio je specijalista za derbije i posebno motiviosano je branio u takvim utakmicama. Međutim, Gale je iako golman, bio i odličan napadač i znao je da po nekad postigne i gol sa svoga gola. Da su se tada brojale golmanske asistencije u vidu kontri koje je uspešno bacao, na mnogim utakmicama bi sigurno bio igrač utakmice. Kao možda najveći konzument tih njegovih asistentskih veština neću pogrešiti ako kažem da je lopta bila upućena u oko i da je trebalo samo biti brži od protivnika, jer je lopta stizala u pravo vreme, a precizan pas je omogućaovao da se akcija završi u punom trku.

Zbog svojih golmanskih kvaliteta imao je ponudu da brani i za druge klubove (Sintelon iz Bačke Palanke), ali je u to vreme bilo vrlo teško dobiti ispisnicu. Rukomet mu je bio u krvi je pratio ga je do poslednjih dana. Uvek se ponosio što je i njegova sestra Silvana bila uspešni rukometni golman, a sestričina Suzana Ćubela rukometna reprezentativka Srbije sa dugogodišnjim internacionalnim iskustvom.

Gale je bio iskren, omiljen i duhovit čovek. Družio se uglavnom sa sportistima i uvek sa nostalgijom pričao o divnim danima kada je sport bio samo viteška igra i nadigravanje u znanju, brzini i veštini. Bio je nepopravljivi izvorni Zvezdaš i  veliki borac, koji je voleo da pobedi ma o kakvoj utakmici je reč.

Na žalost svih nas koji smo ga poznavali i voleli, poslednju utakmicu sa teškom bolešću je izgubio. Iskreno saučešće Galovoj porodici, prijateljima i valjevskim sportistima.
Neka mu je večna slava i hvala.

RK  Metalac-Vojislav Andrić