Teme prve konferencije za medije novoosnovanog odbora Zdrava Srbija bile su mahom ekološke sa posebnim osvrtom na Rio Tinto , ali i aerozagadjenje u Valjevu. „Ako još i Gradac zagadimo onda svaka nam čast“, rekao je izmedju ostalog ironično Miloš Pavić.
Podsećajući na brojne probleme koje su stvorile bušotine vezano za istraživanje litijuma Pavić kaže da problem postoji dugo koliko i projekat, ali je sve bilo obavijeno velom tajnosti.
„Projekt se dugo priprema to je jasno , medjutim sve te pripreme teku nekako u tajnosti. Kupuje se zemlja pod različitim izgovorima , a već se pominju dve tri bitne stvari, štete, prašine, jalovine. Rio Tinto koji se pominje ima lošu istoriju, a ako će neko drugi doći, takodje će napraviti pustoš. Procese prerade vode koje oni pominju , ljudi od struke kažu da se nigde u svetu ne radi i ne postoje iskustva i primeri, a potom niko ne kaže šta se radi sa česticama koje se odstranjuju. Sasvim sigurno postoji velika opasnost od zagadjenja i zato bih pozvao Rudarski fakultet da da svoju analizu, ali i SANU da se izjasni“, rekao je Pavić.
Pavić navodi da se jedan broj javnih ličnosti ogradjuje uz izgovor da ne zna o čemu se radi . On je ukazao na dokument iz 2020. godine kojim se osniva Radna grupa za projekat Jadar, a za čijeg predsednika je imenovana Zorana Mihailović.
„Zapadna Srbija ima rudnih bogatstva , a po popisu u tom delu živi 28% ukupnog stanovništa pri čemu se 40% stanovništva bavi poljoprivredom, živi na selu. Da li to znači da ćemo otvaranjem rudnika da iselimo 28% ljudi? Ili će oni da se isele , a da nam ostane Rio Tinto? Dobit države daleko je manja od dobiti kad je poljoprivreda u pitanju“, naveo je Pavić.
Pored pretnje vezane za Rio Tinto , on je naveo i problem Valjeva sa aerozagadjenjem . „Lokalna samouprava je formirala Komisije , ali rezultate toga nismo videli. Rezultati, neki drugi pokazuju da je projekat smrtnosti usled plućnih bolesti povećan. Lokalna samouprava je pokušala nešto sa Toplanom oko gasa. Ali nije bolje . Znamo li ko su zagadjiivači? Ako je saobraćaj dajte da i to uredimo. Imamo ekološki fond ali nemamo informaciju na šta se troše sredstva koja gradjani uplaćuju. Sada je budžet veći , a izdvajanje za ekologiju manje. S druge strane u Valjevu nikad nije bilo ovako prljavo. Groblje su nešto radii, ali dalje je neočišćeno. Deponija već zagadjuje Kolubaru , ali se ništa ne preduzima. Dvadeset godina pričamo o regionalnoj deponiji . Da ne govorimo o divljim deponijama . Valjevo ima postrojenje za preradu otpadnih voda , Kruševac je uspeo da iz takve fabrike dobije eko gas , a mi ništa“, naveo je Pavić za kako kaže, samo neke od problema vezanih za temu ekologije.
Medju gradskim temama Pavić je naveo i slučaj ustupanja naplate parkinga za koji kaže da iako ne podržava neplaćanje parkinga nije u redu da gradjanima stižu računi 20 puta uvećani.
„Vidim da pijaća voda treba da stigne u Popučke i Žabare. Kada će stići u udaljenija sela ne znamo , niko ne govori. Kad se pominju Žabari tamo imamo nepoznati rudnik koji eksploatiše kamen , ali nema table ne zna se ko to radi. To im ne smeta da uništavaju put dok prevlače kamen. Vidim da kod Europroma već curi voda. Ali niko ništa ne preduzima, inspekcije ništa. Tu je i veliki problem kanalizacije na Divčibarama gde se već smrad oseća. To je deo problema Divčibara. Po zakonima fizike , fekalije silaze niz brdo i rečice poput Sušice i Zabave već se zagadjuju,a te dve reke su ponornice i utiču na stvaranje reke Gradac, pa ako uspremo da zagadimo Gradac onda nam svaka čast“, zaključio je Pavić.
On je pozvao gradjane da im se jave i obaveste ih o svojim problemima da bi na osnovu toga mogli da naprave plan šta je sve Valjevu potrebno.
Glup narod i rasipanje energije. Samo borba za pozicije i lične interese.
Kako niko ne izađe i kaže smanjićemo socijalnu razliku do normalne granice i najmanje primanje će biti u visini potrošačke korpe, a ne 15.000 i 35.000 dinara? Kako može da se živi sa ovim penzijama i platama…?
Bruka!
Bežite što više odavde pa neka im robuju Sirijci, Avganistanci… Ovo više nije moja zemlja jer ja u njoj jedva preživljavam, pored toga što žiimo u smradu i prljavštini.
Fokus je potrošačka korpa!