Kulturno istorijski kompleks Brankovina iako godinama privlačan turistima još uvek nema sve prateće sadržaje koji su jednom turističkom mestu potrebni. Nadležni kažu da nedostaje turistička inafrastruktura, ali i bolja osvetljenost komleksa.
Sve do 2011. godine kada je Grad predao na staranje Muzeju kompleks u Brankovini ova destinacija bila je malo poznata u Srbiji. Praktično tek preuzimanjem ovaj komleks dobija na značaju koji je oduvek i trebao da ima. U trenutku preuzimanja Brankovini je nedostajalo sve, od puta preko parkinga do toaleta na samoj lokaciji.
U godinama iza nas mnogi od postojećih problema su rešeni . Istini za volju parking bi mogao biti značajno veći , ali su bar osnovne potrebe lokacije zadovoljene.
„Brankovina je itekako posećena. Mnogo toga je i uradjeno, ali ono što nedostaje jeste ta prateća infrastruktura, ako tako mogu da kažem, nedostaju suvernica, restoran, prostor za odmor i predah, mesto gde bi se posetioci mogli osvežiti. Jednom rečju mesta na kojima bi se mogli i duže zadržati nego što je sada slučaj. U Brankovini imamnogo toga da se vidi , ali savremni turisti žele i dodatne sadržaje“, kaže direktorka Muzeja Jelena Nikolić Lekić.
Sam kompleks je istovremeno slabo osvetljen. Ranijih godina oko postojeće crkve uradjene su svetiljke koje svetlost bacaju praktično sa nivoa zemlje Na žalost zbog podzemnih voda one nisu dugo radile. „To se nije dobro pokazalo i za kompleks bi svakako trebalo uraditi svetiljke koje su nadzemne . Što se Muzeja tiče trudili smo se da sve što postoji u kompleksu stavimo u fukciju i za razliku od tih davnih godina sada tu imamo još sadržaja poput Protine škole , kuće Nenandovića i sl. Zaista ne treba mnogo da taj kompleks zablista“, kaže Nikolić Lekić.
Po njenim rečima ove godine kod ministarstva će konkurisati Zavod za zaštitu spomenka sa projektom rekonstrukcije vajata Ljube Nenadovića.
Da u Brankovinu treba nastaviti ulaganje saglasan je i član Veća zadužen za kulturu Nenad Patijarević: „Brankovina kao biser našeg kraja zaslužuje da bude uredjena i da ima sve prateće sadržaje takodje. Na nama je da najpre identifikujemo probleme i nedostatke , a potom da ih sistemski rešavamo. Ulaganja su uvek potrebna“.
Svojevremeno je i započeta Studija uredjenja Brankovine , ali ista nikada niije završena . Cilj započete Studije bio je da Brankovina postane jedan zaokružen , celovit turistički kompleks.
U uredjenju Brankovine svojevremeno su učestvovali i sami meštani ipak za prateće neophodne sadržaje nema interesovanja u smislu da bi neko od tamošnjih žitelja ulagao. Ili ga bar do sada nije bilo. Ono što bi najpre bilo neophodno jeste da za takve sadržaje planski bude opredeljen prostor.
U kompleksu Brankovina se nalazi:
Crkva Svetih Arhanđela, zadužbina Prote Mateje, podignuta 1830.godine.
Pored crkve nalaze se grobna mesta Alekse, Jakova, Sime, Prote Mateje, Jevrema i Čika Ljube Nenadovića, a malo dalje, u senovitom delu crkvene potre je i humka Desanke Maksimović. Simboličnu vezu između duhovnosti i tradicije u porti brankovinske crkve čini pet sačuvanih sobrašica. To su dobri primeri narodnog neimarstva načinjeni da se u dane crkvenih praznika i sabora porodice okupljaju, obeduju ili sklone od nepogode. Drugi deo ove jedinstvene celine, skladno uklopljen u krajolik, čini dvorište dveju škola, starije, takozvane Protine, podignute 1836. godine, i novije, „Desankine“, iz 1895, u kojoj je učitelj bio Desankin otac Mihajlo Maksimović a prva slova učila buduća velika pesnikinja.
Pored starih škola nalazi se i mala zgrada školske pisarnice kao i vajat Nenadovića u kojem je 1826. rođen Protin sin Ljuba Nenadović. Nedaleko odatle podugnuta je i replika kuće Nenadovića, kao začetak daljeg razvoja ovog svojevrsnog muzejskog kompleksa na otvorenom.
Prvo resite vodu to je bruka i sramota
Svi mi koji smo iz Brankovine znamo da dok je dr. Vladimir Krivošejev bio direktor muzeja nešto je urađeno, međutim dolaskom nove direktorke apsolutno ništa. Samo toliko da se zna.