Danas se navršava 19. godina od ubistva prvog srpskog demokratskog premijera . Gradski odbor DS-a u 11h ovog prepodneva održaće pomen u Crkvi Pokrova presvete Bogorodice.
Zoran Djindjić bio je jedan od osnivača nove moderne Demokratske stranke , a njen predsednik postao je 1994. Godine . Tokom 1990-ih bio je jedan od lidera opozicije režimu Slobodana Miloševića, a 2001. godine postao je premijer Srbije nakon svrgavanja Miloševića 5. oktobra 2000. godine. Ubijen je u atentatu od strane Zvezdana Jovanovića, bivšeg pripadnika JSO koji je bio povezan sa organizovanom kriminalnom grupom poznatijom kao Zemunski klan.
Zoran Đinđić je ubijen u Beogradu na stepeništu zgrade sedišta Vlade Srbije 12. marta 2003. u 12:23. U trenutku ubistva Djindjić, osnivač Demokratske stranke, obavljao je dužnost premijera Srbije. Njegova uloga u formiranju opozicije devedestih godina bila je nemerljiva. Poseban doprinos dao je u petooktobarskim promenama kada je sa vlasti zbačen Slobodan Milošević, u čijem je kasnijem isporučivanju Medjunarodnom sudu u Hagu takodje učestvovao.
“ Moto koji me vuče napred je – nikad se ne predaj. Ako kreneš u preticanje, dodaj gas. Radi ono što smatraš da je ispravno, a ne ono što će većina da podrži. Poraze ne doživljavaj lično. Nikad se ne nerviraj zbog politike.”
Jedna od njegovih brojnih težnji tokom bogate političke karijejre bilo je zalaganje da Srbija pored toga što treba da postane demokratski reformisana država, bio je ulazak Srbije u EU. Srbija ni dan danas nije članica EU.
Mnogi gradjani Srbije na sam ulazak u EU danas gledaju drugačije , a istraživanja pokazuju da je broj gradjana koji podržavaju takvu odluku u padu. Razlog tome svakako jeste udaljavanje Srbije od demokratskih vrednosti , ali I pravila koja nameće EU. Visok stepen korupcije izvesno, tvrde analitičari , jeste naša najveća prepreka.
“Nevažno je da li je neko malo na ovu ili onu stranu; ako je stručan, ako je pošten, ako je vredan i ako može da uradi konkretan posao, dragocen mi je.”
Država Srbija više nego ikad je država politike I partokratije pa je pravo pitanje , ako je narod 5. oktobra upravo želeo da se obračuna sa takvom državom kako je sada ponovo imamo I kako je ona sada snažnija nego devedesetih u tom pogledu?
Sama Demokratska stranka nakon Djindjićeve smrti počela je sa podelama pa danas na političkoj sceni imamo više partija koje su potekle upravo iz tog razlaza. Zanimljivo je takodje , da u ovim mesecima pred izbore možemo videti ujedinjenje opozicije upravo kroz ujedinjenje nekadašnjih demokrata.
“Da bi promene uspele, većina članova društva koje je ušlo u promene mora da se svakoga jutra buditi sa osećanjem izuzetnog istorijskog trenutka, s osećajem nečeg velikog i vanrednog.”
O Djindjiću još se govori na dan njegovog ubistva . Mediji će objaviti prikladan tekst, emitovati stari dokumentarac I već sutra Srbija će nastaviti nekim svojim putem.
Vrednosti za koje se zalagao ostaće za sada nedosanjan san , a njegova retorika tek retko spominjana . Dok individualizam nestaje na svaki način, udruživanje postoji po podelama. I te podele bivaju sve jasnije I sve smo dalje od ideja političke tolerancije , dijaloga I vizije budućnosti.
Zoran Đinđić sahranjen je 15. marta u Aleji velikana, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija.
“Razlika između lažnih i pravih sećanja je poput razlike u draguljima – uvijek se oni lažni čine da su stvarniji i sjajniji.”
Ubistvom dr. Zorana Đinđića ubijena je Srbija.
Zoran Djindjic je ubijen bar 3 puta.
Prvi put ono kad su ga pogodili sa metkom.
Drugi put kada nisu hteli da istraze pozadinu njegovog ubistva.
Treci put, kada je dozvoljeno njegovim protivnicima koji su slavili kad je ubijen, da ga prisvoje i da celu stvar prikazu kako je u stvari Djindjic umro za njihovu ideju. Znate vec ono, ubijen zbog Kosova, ubijen zato sto je postao Srbin pred kraj zivota i slicno.
Jedan od najupornijih i najdoslednijih posthumnih ubica Z. Djindjica je ni manje ni vise, nego Vuk Draskovic (inace u nekim trenucima njegov saborac). Svako njegovo obracanje od 2003′ do danas, je prozeto sa porukom, kako je Djindjic dobio zasluzen metak jer se 2000′ lizao sa Legijom. Tako da smo pre neko vece mogli i na nekoj TV u Vukovom obracanju da cujemo kao je Djindjic bio u stvari DB-ovac. Valjda je zato Vuk i koristan ovim vlastima i valjda ga zato i tetoshe. A iz DS-a nikog da to opovrgne i tim tumacenjima se usprotivi.
DS se izrodila u veliku sramotu nakon ubistva premijera. Koristan im je tako mrtav, ne bi li se prikazali kao nekakvi njegovi sledbenici, a u stvarnosti ne postoji vise ni jedna njegova ideja koju oni danas bastine. Stice se utisak ko da im je Kostunica ideoloski otac.
Srbija je sa Djindjicem mogla biti Evropska Unija, Zapad, a bez njega je zavrsila kao poslednja ruska gubernija na Balkanu (sto takodje dosta govori o pozadini ubistva).
премијер Зоран Ђинђић је убијен испред зграде Владе Србије а ја сам тога дана идући од железничке станице ка Београђанки улицом адмирала Гепрата,пролазећи поред неугледне жуте зграде видео два човека у радничким комбинезонима који су изашли из те зграде носећи у некој навлаци,ја сам помислио пецарошки прибор и мимоилазећи се један од њих ме је прострелио погледом, а кад сам тога дана чуо шта се догодило, вероватно су то биле убице а оно што је мени деловало као прибор ,вероватно је био снајпер.
На једним од бројних демонстрација рекао ми је да обратим пажњу на врхове ципела полицајаца који су нам препречили пут у улици српских владара.Запрепашћен видео сам упадљива метална озубљена ојачања и он ми је рекао да служе за ударце у цеваницу.Мир души његовој.
Presednik vucic je nastavljac zoranove politike. Naj blizi zoranovi saradnici su sad uz naseg presednika.
Između dr. Zorana Đinđića i AV nema nikakve sličnosti. Bili su politički protivnici i njihove politike su udaljene „svetlosnim godinama“. AV je jedan demagog, manipulator i lažov. Đinđićevi najbliži saradnici nisu sa AV, sa njim su „ucenjeni preletači“.
Jednom recju, klassaa …
Nista nije ubijeno,samo je ostalo sve isto kao pre Zorana