Za samo godinu dana 309 slučajeva nasilja u vezi sa decom

Nove cene, potrošačka korpa, visina zarade, samo su neke od tema koje su uvek aktuelne. U trci sa vremenom i obavezama gotovo da zaboravljamo na najmladje i probleme sa kojima se suočavaju. Samo u prošloj godini u Valjevu je zabeleženo i zvanično procesuirano 309 slučajeva u kojima su akteri bila deca. U velikom broju slučajeva i deca su nasilnici.

Nedavno usvojeni Lokalni plan akcije za decu u okviru predloženih mera predvidja i aktivnost na Zaštiti dece od nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja. Javnost u Valjevu biva uznemirena uglavnom u slučajevima kada scene nasilja dospeju na društvene mreže ili pak kada o dramatičnom slučaju i drastičnom ponašanju izveštavaju mediji .

Ovakav stav javnosti ne menja činjenicu da se nasilje dešava svakodnevno. Podaci Centra za socijalni rad govore da je u prošloj godini zabeleženo i institucionalno procesuirano čak 309 slučajeva.

Kada su u pitanju podaci Centra situacija je sledeća:

-Nasilje u kojima su maloletnici krivično neodgovorni – 33 predmeta

-Nasilje u kom su maloletnici krivično odgovarali – 149 predmeta

-Nasilje u kom je protiv maloletnika podneta prekršajna prijava – 127 predmeta

Iz navedenih podataka upadljivo je da su u 149 slučajeva maloletici krivično odgovarali .“To su najčešće slučajevi nasilja , kradje, opojne supstance i slično. Nas kao Centar uključuju po protokolu i obaveštavaju  škole i policija , a uključujemo se i na zahtev Suda ili Tužilaštva. Mere koje se izriču su različite i zavise od mnogo faktora od ukora do pojačano roditeljskog nadzora ili  institucionalnog nadzora. Kada je u pitanju naš nadzor mi pravimo plan , a po zakonu takav nadzor traje od najmanje 6 meseci do najviše dve godine. Mi pratimo maloletnika za to vreme , radimo sa njim i obično dodje do poboljšanja tako da možemo da damo predlog da se vremensko trajanje mere smanji“, objašnjava Svetlana Vesić iz Centra za socijalni rad.

Ona navodi da se broj prekršaja smanjio u poslednje dve do tri godine jer su 2007. i 2008. godine imali zabeleženih od 200 do 300 slučajeva prekršajnih dela . Situacija sa krivičnim delima se u poslednje vreme pogoršala. „Ponovo je u porastu vršnjačko nasilje , tu beležimo povećanje. Kada su u pitanju prekršaji taj broj se smanjio od kako su zakonski uvedene novčane kazne za roditelje. Ali vršnjačko nasilje i dalje je prisutno i aktuelno“, navodi Vesić.

Na pitanje Vamedie da i roditelji saradjuju sa Centrom ili pak ima slučajeva odbijanje i neprihvatanja , ona kaže da roditelji uglavnom saradjuju sa Centrom.

Ako podaci Centra svedoče o 309 slučajeva , da li su škole onda prijavile sve slučajeve?

„Po proceduri škole imaju praktično tri nivoa procesa , tek kod trećeg nivoa uključuju Centra za socijalni rad , a to praktično znači da su prethodno sproveli predvidjene procedure i da je naše uključivanje neophodno. Ipak dosta problema koji postoje i dosta slučajeva reši se u toku prva dva nivoa postupanja. Mislim da škole prijavljuju sve slučajeve koje nisu samostalno uspeli da reše. Škole imaju resurse za postupanje počev od školskog policajca do psihologa pa i timova i komisija koje se time bave. Ipak ključna je prevencija, neprestana edukacija i rad sa decom na tom polju“, objašnjava Svetlana Vesić.

Brojni prosvetari tvrde da deca imaju prevelika prava. Brojni roditelji tvrd da škole ne rade dovoljno sa decom . U tom prostoru izmedju očito su ostala deca koja vode sasvim drugačije živote od nekadašnjih vremena. Shodno tome u školama se kada je nasilje u pitanju beleži fizičko, verbalno , ali i tehnološko nasilje.

Sagovornici Vamedie tvrde da je pored procesuiranja nasilnika, ali i prevencije , podjednako važno da deca sama nauče da prepoznaju nasilje i sama odmah prijave nasilnika.

Kod ozbiljnijih krivičnih dela koja su u porastu , neophodno je da se svi uključe kao društvena zajednica. Niko ne spori da su zakoni koje imamo u skladu sa najvišim evropskim standardima, ali je često njihovo sprovodjenje problem .  Grad Valjevo svojevremeno je realizacijom projekta uspeo da kreira protokol koji su potpisale sve relevantne institucije i po kom postupaju. Ipak , osvrnemo li se oko sebe videćemo da je kao jedinu konkretnu meru grad uveo ograničavanje radnog vremena ugostiteljskih objekata. Ova mera na žalost godinama unazad nema ozbiljnije rezultate u smislu da je broj dela dramatično smanjen. I dalje imamo u kafićima situaciju točenja alkohola maloletnicima, i dalje odgovornost roditelji prebacuju na škole, a škole na roditelje.  I dalje smo kao društvo zabavljeni svakodnevnim životnim problemima dok izgleda zaboravljamo buduće društvo i zajednicu.